уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.05.2018. у 08:15 Мирослав Стефановић
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: РУСКИ МАНАСТИРИ

Светиње никле из пепела

Најважнија руска црква, Тројице-Сергијева лавра, већ деценијама блешти у својој раскоши, увек пуна верника, а други манастир, Оптина пустињ, у доба Стаљина служио је као коњушница

У Сергијевој лаври, Оптини пустињ, Шамордину и другим руским светињама увек је много посетилаца. На платоу изван манастирских зидина и ограда готово целе године, продавци нуде неизбежне дрвене бабушке, ћилибар, украсне кутије и још много тога што ће сваког туристу и ходочасника подсећати на боравак у руским црквама и манастирима.

У овој земљи манастири данас блистају и имају све више посетилаца, међу којима је и много странаца. Уређени су, беспрекорно чисти, са раскошним иконостасима, порте су им простране, а цркве и сви други објекти такође одишу топлином и духовношћу. У сваком тренутку видећете ужурбане калуђере, редове испред продавнице свећа или извора са чудотворном водом. Видећете и вредне монахиње које, без обзира што у току дана имају много посла и обавеза, одвоје време да застану и да вам пруже све неопходне информације.

Милозвучна звона

Кад је о светињама реч, Руси не воле да се подсећају на време комунизма и владавине Стаљина. Тадашња власт уопште није марила за цркву и манастире, уништавајући их колико год је могла и где год је стигла, тако да су многи завршили у рушевинама, због чега су морали да никну из пепела. Сада су у овој великој земљи и друго време и други људи, па се и са светињама другачије поступа. Велики број манастира је добио потпуно нови изглед. Сергијева лавра, духовни центар Руске православне цркве, већ деценијама блешти у својој раскоши, а звук звона са високих торњева његових цркава је специфичан, милозвучан и сличан нигде не постоји.

Достојевски у манастиру Оптина
Оптина је за Русију и њену православну цркву више него споменик архитектуре, културе и историје. У време свог пуног сјаја, пре више од једног века, манастир је ходочаснике привлачио духовношћу и читавом плејадом великих стараца. Данас ће, као и остале светиње, угостити велики број верника из калушке области, из Русије и из иностранства. Походећи манастир, они у њему налазе мир, духовно расуђивање, видовитост стараца... Уосталом, овде је боравио и славни руски писац Фјодор Достојевски.

Ако походите руске светиње, у Загорск, односно у Тројице-Сергијеву лавру обавезно морате доћи. Оснивач манастира, Сергиј Радоњешки, као да је у дубини душе спознао овај простор, уверен да ће под звезданим небом велике Русије један овакав православни храм привући хиљаде верника, а у новије време и много туриста. Граде се у овој земљи цркве, обнављају манастири, не оскудева се више у монасима и монахињама.

– Оптина пустињ је један од изузетно драгоцених манастира који је почетком 20. века представљао ремек-дело неимара – појаснио је Борис Владимирович, туристички водич. – После Октобарске револуције ова светиња је затворена, а монаси протерани. У време владавине комуниста, на територији манастира су у различитим периодима били војна болница, пољопривредна школа и дечја колонија. Руској православној цркви манастир је враћен 1987. а у пролеће наредне године стигли су и први монаси. Прва литургија је служена 3. јула 1988. у част Владимирске Богородице. Главна манастирска црква је храм Ваведења Богородице која је у потпуности обновљена и из које се, у време богослужења, може чути чувено оптинско појање.

Искушеници из Србије
Престижно је данас бити искушеник у Сергијевој лаври, или се ту замонашити. Многи монаси или искушеници из Србије срећни су кад им се укаже прилика да извесно време проведу у Загорском. За руске манастире је најтеже време било после Октобарске револуције. Монаси су морали у збегове, прогањали су их и омаловажавали, светиње су скрнављене. У време Стаљина неки манастири су претворени у коњушнице! Баш тако: у олтарима су чувани коњи!

Путујемо ка женском манастиру Шамордино у калушкој области. Кроз прозор аутобуса промичу пејзажи руских села са старом словенском архитектуром. Куће су ониже, офарбане у плаво, зелено, бело или су шарене. Простране ливаде и лугови, вијуга речица Серена, наједном изроне брежуљци чије се зеленило спаја са небеским хоризонтом. Шума блиста на сунцу, али како поглед даље одмиче, она постаје све тамнија и гушћа.

У долини се налази манастир у којем је прва црква освећена 1. октобра 1884. године. Тог дана се старац Амврозије затворио у келију и молио цео дан. Прва игуманија манастира била је мајка Софија, до монашког живота Софија Михајловна Астафјева. Образовна и даровита, великог срца, која је због племенитости и својих добрих дела заувек остала у сећању.

Прихватилиште за убоге

Отац Амврозије имао је посебан однос према манастиру. Неизмерно га је волео, тако да је понекад давао и последњу копејку да се храму обезбеде најосновније потрепштине. Сматрао је да је бог одредио и да треба да умре у овом манастиру. Умро је на Ускрс 1891. године, без иједне жеље и молбе, без иједне предсмртне заповеди. Почетком 20. века овде је било око 800 монахиња. Бавиле су се сликањем икона, везом, обућарством, ткањем тепиха, а имале су и своју штампарију и циглану. У манастиру је оформљено и прихватилиште за сирочад, убоге и сиромашне. Једно време је ту била болница са старачким домом.

Ипак, ни Шамордино није избегао судбину осталих светиња у Русији: затворено је 1923. године. Неке монахиње су стрељане, друге прогнане. Црквеној управи светиња је поново враћена 1990. године. У њега су се вратиле монахиње које су му удахнуле снагу, улиле веру у боље дане и омогућиле да настави нови живот.

Коментари0
f0edc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља