субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: РУСКИ МАНАСТИРИ

Светиње никле из пепела

Најважнија руска црква, Тројице-Сергијева лавра, већ деценијама блешти у својој раскоши, увек пуна верника, а други манастир, Оптина пустињ, у доба Стаљина служио је као коњушница
Аутор: Мирослав Стефановићчетвртак, 24.05.2018. у 08:15

У Сергијевој лаври, Оптини пустињ, Шамордину и другим руским светињама увек је много посетилаца. На платоу изван манастирских зидина и ограда готово целе године, продавци нуде неизбежне дрвене бабушке, ћилибар, украсне кутије и још много тога што ће сваког туристу и ходочасника подсећати на боравак у руским црквама и манастирима.

У овој земљи манастири данас блистају и имају све више посетилаца, међу којима је и много странаца. Уређени су, беспрекорно чисти, са раскошним иконостасима, порте су им простране, а цркве и сви други објекти такође одишу топлином и духовношћу. У сваком тренутку видећете ужурбане калуђере, редове испред продавнице свећа или извора са чудотворном водом. Видећете и вредне монахиње које, без обзира што у току дана имају много посла и обавеза, одвоје време да застану и да вам пруже све неопходне информације.

Милозвучна звона

Кад је о светињама реч, Руси не воле да се подсећају на време комунизма и владавине Стаљина. Тадашња власт уопште није марила за цркву и манастире, уништавајући их колико год је могла и где год је стигла, тако да су многи завршили у рушевинама, због чега су морали да никну из пепела. Сада су у овој великој земљи и друго време и други људи, па се и са светињама другачије поступа. Велики број манастира је добио потпуно нови изглед. Сергијева лавра, духовни центар Руске православне цркве, већ деценијама блешти у својој раскоши, а звук звона са високих торњева његових цркава је специфичан, милозвучан и сличан нигде не постоји.

Достојевски у манастиру Оптина
Оптина је за Русију и њену православну цркву више него споменик архитектуре, културе и историје. У време свог пуног сјаја, пре више од једног века, манастир је ходочаснике привлачио духовношћу и читавом плејадом великих стараца. Данас ће, као и остале светиње, угостити велики број верника из калушке области, из Русије и из иностранства. Походећи манастир, они у њему налазе мир, духовно расуђивање, видовитост стараца... Уосталом, овде је боравио и славни руски писац Фјодор Достојевски.

Ако походите руске светиње, у Загорск, односно у Тројице-Сергијеву лавру обавезно морате доћи. Оснивач манастира, Сергиј Радоњешки, као да је у дубини душе спознао овај простор, уверен да ће под звезданим небом велике Русије један овакав православни храм привући хиљаде верника, а у новије време и много туриста. Граде се у овој земљи цркве, обнављају манастири, не оскудева се више у монасима и монахињама.

– Оптина пустињ је један од изузетно драгоцених манастира који је почетком 20. века представљао ремек-дело неимара – појаснио је Борис Владимирович, туристички водич. – После Октобарске револуције ова светиња је затворена, а монаси протерани. У време владавине комуниста, на територији манастира су у различитим периодима били војна болница, пољопривредна школа и дечја колонија. Руској православној цркви манастир је враћен 1987. а у пролеће наредне године стигли су и први монаси. Прва литургија је служена 3. јула 1988. у част Владимирске Богородице. Главна манастирска црква је храм Ваведења Богородице која је у потпуности обновљена и из које се, у време богослужења, може чути чувено оптинско појање.

Искушеници из Србије
Престижно је данас бити искушеник у Сергијевој лаври, или се ту замонашити. Многи монаси или искушеници из Србије срећни су кад им се укаже прилика да извесно време проведу у Загорском. За руске манастире је најтеже време било после Октобарске револуције. Монаси су морали у збегове, прогањали су их и омаловажавали, светиње су скрнављене. У време Стаљина неки манастири су претворени у коњушнице! Баш тако: у олтарима су чувани коњи!

Путујемо ка женском манастиру Шамордино у калушкој области. Кроз прозор аутобуса промичу пејзажи руских села са старом словенском архитектуром. Куће су ониже, офарбане у плаво, зелено, бело или су шарене. Простране ливаде и лугови, вијуга речица Серена, наједном изроне брежуљци чије се зеленило спаја са небеским хоризонтом. Шума блиста на сунцу, али како поглед даље одмиче, она постаје све тамнија и гушћа.

У долини се налази манастир у којем је прва црква освећена 1. октобра 1884. године. Тог дана се старац Амврозије затворио у келију и молио цео дан. Прва игуманија манастира била је мајка Софија, до монашког живота Софија Михајловна Астафјева. Образовна и даровита, великог срца, која је због племенитости и својих добрих дела заувек остала у сећању.

Прихватилиште за убоге

Отац Амврозије имао је посебан однос према манастиру. Неизмерно га је волео, тако да је понекад давао и последњу копејку да се храму обезбеде најосновније потрепштине. Сматрао је да је бог одредио и да треба да умре у овом манастиру. Умро је на Ускрс 1891. године, без иједне жеље и молбе, без иједне предсмртне заповеди. Почетком 20. века овде је било око 800 монахиња. Бавиле су се сликањем икона, везом, обућарством, ткањем тепиха, а имале су и своју штампарију и циглану. У манастиру је оформљено и прихватилиште за сирочад, убоге и сиромашне. Једно време је ту била болница са старачким домом.

Ипак, ни Шамордино није избегао судбину осталих светиња у Русији: затворено је 1923. године. Неке монахиње су стрељане, друге прогнане. Црквеној управи светиња је поново враћена 1990. године. У њега су се вратиле монахиње које су му удахнуле снагу, улиле веру у боље дане и омогућиле да настави нови живот.


Коментари0
88cb7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља