среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
НЕ САМО О ПОСЛУ: Стефан Ивковић

Младић који спаја дирке и бројке

Награђивани пијаниста и математичар, школован у Норвешкој, својим недавним концертима у Београду обележио је повратак кући, а уз музичке наступе припрема докторат на Математичком факултету
Аутор: Александра Мијалковићчетвртак, 24.05.2018. у 13:15
Стефан Ивковић (Фото А. Мијалковић)

Београдска публика имала је недавно прилику да, прво у Галерији САНУ, па у Артгет галерији, а затим у Центру лепих уметности Гварнеријус, ужива у концертима младог пијанисте Стефана Ивковић, који је свој несвакидашњи таленат „избрусио” у Ослу, а потврдио многим домаћим и међународним наградама. Сада је решио да се врати у домовину и наставак каријере, уз клавирске наступе, посвети – математици.

Није реткост да вишеструко даровите особе изаберу једну од својих љубави за основну професију, а осталима се баве као разбибригом или допунским занимањем, али је оних који се определе за два „равноправна” животна позива веома мало. Стефан је један од таквих.

Од Јагодине до Париза

Рођен је 1989. у Јагодини, најраније детињство је провео у Параћину, где и сад посећује баку и деду по мајци. Кад је требало да крене у школу, његови родитељи већ су се преселили у Београд. Ту је Стефан завршио основно образовање (и то „убрзано” – трећи и четврти, а затим и седми и осми разред осмолетке за једну годину) и ушао у свет музике.

– Почео сам да свирам хармонику у ОМШ „Станислав Бинички”, у класи професора Владе Милановића. Заволео сам овај инструмент под утицајем оца Горана, који је и поред велики таленат за музику, за своју професију одабрао медицину, он је очни лекар. Мама Виолета је оптометрист – прича Стефан.

Трема као стваралачки изазов
Неизбежно питање за једног пијанисту: има ли још трему кад наступа на концертима? Стефан Ивковић каже да то осећање никад сасвим не ишчезне, присутно је целог живота, али код успешних извођача са дугим стажом онај првобитни страх од публике претвори се у нешто потпуно другачије, у стваралачки изазов, у „контролисану трему”. Тако уметник успева да пружи оно најбоље.

У музичкој школи Стефан је, међутим, почео да показује интересовање за један већи инструмент, са другачијим диркама, па је 1998. уписао клавир у класи професорке Љерке Вукеље. Наставак је уследио у МШ „Коста Манојловић” у Земуну. Наступи, такмичења у земљи и иностранству, награде – за хармонику и за клавир. А онда је отац добио посао у Норвешкој и породица се преселила у Осло.

Стефан је тад имао 13 година. Захваљујући освојеном трећем месту на међународном такмичењу у Кошицама, у Словачкој (2001) успео је, после пријемног испита, са још деветоро најталентованије деце из целе Норвешке, да се упише у „конзерватори класу” Музичког института „Барат дуе” у Ослу и да са највишим оценама дипломира на њиховом конзерваторијуму, а затим заврши мастер студије на државној музичкој академији у Ослу.

Поново следе наступи, путовања, награде. Са 16 година је победио на норвешком државном такмичењу пијаниста а са 19 освојио, као најмлађи учесник, друго место на великом нордијском такмичењу за пијанисте до 30 година, и био најбоље пласирани такмичар из Скандинавије.

На позив професора Кевина Кенера, у Паризу је свирао дела Фредерика Шопена, у телевизијској емисији о славном пољском композитору.

– Кад сам напунио деветнаесту и већ имао за собом толике године посвећености клавиру, оценио сам да је дошло време да обновим интересовање за математику, која је била моја друга велика љубав током школовања – каже Стефан.

Опроштај од „земље фјордова”

Уписао се на Математички факултет у Ослу и магистрирао 2016. са оценом 9,89. И кад се већ чинило да ће, након изузетног успеха у две толико различите дисциплине, заувек везати своју судбину за „земљу фјордова” у којој је живео последњих 15 година, и где су му и данас родитељи, одлучио је да се врати у Србију.

Руски класици за слободно време
У слободно време Стефан воли да чита руске класике, а има обичај и да се, пред извођење неког музичког дела које подлогу има у литератури, упозна са тим рукописом. Тако је, припремајући се да за београдску публику свира сонату у ха-молу Франца Листа, „заронио” у Гетеовог „Фауста”.

– Заиста сам заволео Норвешку, њену очаравајућу и надахњујућу природу, коју је тако лепо описала још Исидора Секулић, шуме, гејзире, фјордове, потоке, планине... Упознао сам више инспиративних професора, али ипак нисам успео да се у тој заједници осетим заиста „код куће”. Норвешко друштво је затворено, искључиво, ту средину нисам могао да доживим као свој свет у којем се проналазим и где могу да се докажем. У последње време све су јачи десничарски политички покрети, појављују се и насилни екстремисти. Један такав је Андерс Беринг Брејвик који је, сетите се, 2011. у Ослу побио 78 младих људи који подржавају досељавање странаца. Све то је утицало на моју одлуку да се вратим у Београд. Сем тога, веома сам озбиљно схватио позив српске владе нашим младим талентима који су се школовали у иностранству – истиче Стефан.

Верује да ће, било као музичар, било као математичар, овде успети да нађе одговарајући посао, а пре свега је заинтересован за академску каријеру. Уписао је докторске студије на Математичком факултету у Београду, али не одустаје ни од клавира.

Литература и музика

На овом би месту можда било занимљиво подсетити да је и наш чувени композитор, диригент и педагог Станислав Бинички такође имао диплому математичара и чак и предавао једно време тај предмет у школи.

– Мислим да је жеља за потпуношћу разлог што сам се посветио двема тако различитим дисциплинама. Математика ми је помогла да музику доживим као средство изражавања својих осећања и запажања, а не као циљ. Можда се то најбоље може изразити једним цитатом: „Музика је вишак чежње која не може да се изрази другачије.” Мислим да је то рекао славни норвешки романтичарски композитор и пијаниста Едвард Григ, један од мојих узора, у чијој сам кући Тролхауген Бергену имао част да свирам – каже Стефан.

Још један од његових норвешких узора је пијаниста Роберт Рифлинг, његови омиљени композитори су романтичари, а професори који су му помогли му да сазри као музичар су, истиче, Арбо Валдма, Хелге Ћексус и Јенс Харалд Братли.


Коментари0
65dcc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља