понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:32

​У социјализму уметност је била замена за религију

Левичари гледају на уметност као на ангажман, на дело које мења свет, а десничари га намерно посматрају као украс – каже естетичар Предраг Финци који је у Београду представио своју књигу „Укратко”
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 21.05.2018. у 21:40
Предраг Финци (Фото: Д. Жарковић)

Предраг Финци је „убио” Франца Фердинанда. Било је то у филму „Сарајевски атентат” Фадила Хаџића 1968. у којем је Финци глумио Принципа. Своје принципе касније је потврђивао на Филозофском факултету у Сарајеву као редовни професор естетике.

Рођен је 1946. у сефардској породици у којој је већина чланова била жртва Холокауста. Емигрирао је 1993. у Лондон где је радио као истраживач на UCL-у. Недавно је у Београду представио своју нову књигу „Укратко” (Фактум издаваштво) у којој разматра тему ништавила, однос филозофа и смрти, сопствену коначност.

За наш лист дефинише најбитнија филозофска питања данашњице.

‒ Данас је доминантно политичко питање, у оном пресуднијем смислу, како уопште да останемо на овој планети. Немамо решење за глобална питања, нестаје вода, храна, сукоби интереса су све већи. Конфликти само што не почну на све стране. Дошло је доба када више ништа не може да се претпостави. Нема оне стабилности када је син знао да ће од оца наследити посао, који је његов отац наследио од свог оца. Политичко питање је увелико везано за економију и зато би неки филозоф економије требало да направи анализу. Не Пикети нити Жижек, који је више забављач, нити Бернар-Анри Леви који је естрадна звезда и конзервативни мислилац, већ неко од младих које срећем на конгресима ‒ каже Предраг Финци.

У књизи „Кратка а тужна повест ума” наш саговорник је писао о порасту неповерења у умно биће, те нам износи став о будућности мишљења.

– Принцип ума је од просветитељства напуштен и требало би га вратити у средиште личног и друштвеног живота. Потребна нам је нека нова врста рационализма. Да свако мишљење буде аргументовано, свака делатност промишљања, да стварамо нов начин деловања.

На који начин, кад смо често пред избором „или–или”?

– Рационализам тражи да одлучимо тамо где је боље за већину. Ако је то избор између европске опције и Русије, треба да се види где је већи број запослења, прилив капитала, сигурност ‒ сматра Финци.

У његовој књизи „Зашто сам убио Франца Фердинанда”, објављеној на годишњицу Великог рата, један есеј је посветио теми тероризма. О Балкану из британске визуре, износи следећи став:

– За Британце се свет завршава с каналом Ламанш. Зато је и дошло до брегзита. Мисле да ће тако вратити свој културни идентитет, да ће се ослободити европских закона који им сметају и да ће поново имати самосталност. Био сам шокиран када сам чуо високог човека у британској култури који је рекао: „Гете, Шилер или тако већ неко смешно европско име.” Та имена им не значе. Окренути су себи и за њих је Балкан „тамо негде”.

Како и сам има имигрантско искуство, у књизи „У туђини” писао је о одласку из језика, из корена, о томе где се особа заправо утемељује. Истицао је да се емигрант увек нада бољем, а избеглица да ће изаћи из горег. Постављао је питање „како бити, а немати”.

– Најмање сам два пута живео, пре рата и после рата. У Лондону нисам знао никог, а после ми је најбоља пријатељица коју сам икада имао била Енглескиња... Црњански, рецимо, није добро схватио Енглезе. У „Роману о Лондону” их вређа. Помиње да имају презиме Грин и пита: Зар ми немамо презиме Зеленковић. Оптужује их да немају разумевања за друге. То није тачно, него је његов енглески, то су истраживачи рекли, био на рубу. Ко је написао најосетљивију поезију на свету, ако не Џон Дон, Шекспир, Елиот. Енглези знају да се држе, да сакрију сузе а да задрхте, то је у њима. За разлику од нас који одмах галамимо.

Финци је филозоф егзистенције. Када говори о естетичарима у Југославији, помиње да су могли свашта да причају јер нико на њих није обраћао пажњу.

– Почетком модерног доба естетско се политизује, а политичко естетизује. У доба социјализма уметничко дело је било важније него данас, парадоксално. Тада су власти мислиле да уметност може да их угрози па су забрањивале дела и тиме им давале на значају. Левичари гледају на уметност као на ангажман, дело које мења свет, а десничари га намерно посматрају као украс. Када уметност постане украс, она је нешто поред чега можемо проћи, виси на зиду, забавна је и не утиче на нас. Део је ужитка, као добра кафа и чоколада. С капитализмом, кад питате неког зашто је Ван Гог највећи сликар, казаће да су „Сунцокрети” вредни 50 милиона долара. Сад је то естетска оцена, појам вредности ‒ каже Предраг Финци.

У југословенском социјализму, како додаје, уметност је била замена за религију, исказ апсолутног. Људи су од уметности очекивали решења и неки други свет, више од живота који су имали.

‒ Предавања мог професора естетике била су препуна. Данас дођу други естетичари па слушамо једни друге, јер људе све мање занима уметност. Криза је тренутна. Опет ће се вратити епохални писци и филозофи, али за то треба 1.000 година. Кад погледате историју филозофије, има десетак великих. Лепота уметности је у томе да изнова ствара свет. Увек ће бити исто питање шта је уметничко дело, само што ће дело бити другачије. Људска чулност је отворена промена. Моја мајка је волела Грету Гарбо, ја је не волим. Мени се свиђа Софија Лорен која се не допада моме сину. Када су седамдесетих сви сликари трачали против Марине Абрамовић, мени се због тога одмах допала. Њен рад је пре свега животни гест. Када себе изложиш, за некога је то егзибиционизам, а за мене је веома болно и драматично. „Немам ништа више, себе сам изложила.” Велика је, ето...


Коментари11
cb1e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bojana jovicevic
hvala Politici sto uspeva naci ovako divne sagovornike. Kultura je sve ono što nije priroda; sve što je čovek stvorio; sve što je naučeno, a ne nasleđeno. U ovom najopštijem smislu, kultura se deli na materijalnu i nematerijalnu. Prva obuhvata predmete stvorene ljudskom rukom- tehničke izume, oruđe, kao i oružje, mašine, građevine, artefakte; ponekad se ovaj aspekt naziva civilizacijom. Drugu, nematerijalnu kulturu sačinjavaju apstraktne pojave kao što su ideje, vrednosti, verovanja, stilovi ili običaji. Zato je tanka linija i konkurencija u nematerijalnoj bazi izmedju religije i kulture
Zivot pise romane
Cudni su putevi bozji. Provedes djetinjstvo i odrastes u Sarajevu. Zavrsis onu "glamour" Drugu sarajevsku gimnaziju. Fakultet, pa posao. Ali... Zivot pise romane. Zbog jednog loseg romana u Parizu zivim trideset godina. Kako vidim, Predrag je u Londonu, a sestra mu, Javorka, u Becu. A sjecanja, k'o sjecanja. Iscile. Ispare. Izblijede. Pa, ipak, dao bih glavu, da su Predrag i njegova ljepuskasta sestra Javorka, pohadjali, ovu moju gimnaziju. Nego, nesto sam drugo htio reci. Ima vec neko vrijeme kako imam namjeru da pocnem pisati knjigu. I moja prijateljica Francuskinja me pritisce, doduse, s puno takta, da se latim pisanja knjige. Neki dan u kulturnoj rubrici "Politike" nabasah na zanimljiv tekst s cudnim naslovom : "Covjek ostari kad prestane da se zaljubljuje". Tekst me zagolica i cak natjera da ispod teksta ostavim post s naslovom "Necu da ostarim". Ko zna, mozda bas i napisem knjigu ako prestanem gubiti vrijeme na pariskom Saint-Germain-des-Prés. (Djordje Telebak, novinar, Pariz)
Miladinovic Aleksandar
Zaljubiti se je subjektivno stanje koje kratko traje ,dok je ljubav ta koja koja pobedjuje. Frustracije tipa ,,Necu da ostarim'' ostavimo za doktora .
Препоручујем 3
religija i umjetnost
Za vrijeme Titove epohe, u onoj "truloj tamnici naroda SFRJ" ciji "tamnicar", naravno, bjese osobno Tito, niko me u Sarajevu, u mojoj raji, i nikad, nije pitao kako se zovem, kakvo mi je ime. Bilo je bitno kakav je ko, da bi se druzili. Da bi se druzili bilo je bitno da je iskren kao drug, kao i je li bi pametan ili glup, da li bi posten ili ne, je li skrt ili nije, da li je zabavan ili ne, kojom se forom sluzi kad "ufurava" djevojkama... Sad, nakon tog maloumnog rata, druzenje kazu zavisi uglavnom od toga kako se zoves. U Titovom socijalizmu religija bi odvojena od drzave, a sad se duboko mijesa u njene poslove. Umjetnost i religija ne idu ruku pod ruku, nego su dvije potpuno odvojene oblasti zivota. Postoji "sociologija religije" i "sociologija kulture i umjetnosti". Nemam apsolutno nista protiv toga da ljudi vjeruju u boga i da idu u crkvu i dzamiju. Glavni problem je u tome sto religija ljudima sluzi kao izgovor da ratuju, a sto se i desilo u posljednjem nasem ratu. (Dj.Te.)
nikola andric
Prefix ''naucni'' ispred reci socijalizam upucuje na ''materijalisticku'' sliku sveta u kontekstu francuskog pokreta ''prosvetiteljstva'' i Marksove socijalno- ekonomske filozofije :'' ne odredjuje svest drustvenu stvarnost nego obrnuto''. Aktualno ili realno stanje stvari je bilo da su neobrazovani prostaci dosli na vlast a njih je nemoguce bilo kako povezati sa umetnoscu. Ipak aktualni socijalizam je imao velike zasluge za obrazovanje i zdravstvo. I takozvani ''aparatciki'' su nekako smatrali obrazovanje i zdravstvenu brigu vaznom. Religija se (preterano) tumacila kao ''opijum za narod'' sto je bila lenjinova verzija Marksovog ''Opium des Volkes''.
Zoran Matejić
Umetnost i religija su deo KULTURE.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља