понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Новог министра финансија чека ребаланс буџета

О изменама Закона о буџету са ММФ-ом ће се преговарати да пензионери и запослени у јавном сектору повишице добију од октобра
Аутор: Аница Телесковићпонедељак, 21.05.2018. у 22:00
Драган Стојановић

Државна каса, коју је скројио бивши министар финансија Душан Вујовић, по свему судећи, мораће да буде прекројена. Како је најавио председник Александар Вучић, нови министар финансија већ на јесен радиће ребаланс буџета. И то, пре свега, због повећања плата и пензија, иако се бивши министар финансија Душан Вујовић тој идеји супротстављао.

Обично су, током претходне три године примене програма из предострожности са Међународним монетарним фондом (ММФ), повишице договаране крајем године, приликом разговора о буџету за следећу годину. Међутим, овога пута то ће се, како је најавио председник Вучић, догодити нешто радније.

„Премијерка Ана Брнабић и ја почели смо да разговарамо о томе да ове године у имплементацију кренемо од октобра. Што значи да ћемо пре тога имати ребаланс, али један од најпозитивнијих и најбољих до сада, којим ће се доста ићи на повећање животног стандарда грађана”, рекао је председник Вучић недавно приликом отварања Онкологије два.

Ребаланс буџета за ову годину био је и тема преговора са Међународним монетарним фондом (ММФ). Како незванично може да се чује, очекује се да преговори о ребалансу почну у септембру. Тада ће се са мисијом разговарати и о томе како ће изгледати предлог државне касе за 2019. годину. До тада, како се очекује, Србија би већ требало да уђе у нови програм са ММФ-ом, али и да нађе правни начин за решавање проблема привремено смањених пензија.

Неколико детаља о томе како ће тај ребаланс изгледати нехотице је открио председник Александар Вучић. Како је најавио, све ће бити јасно у јуну или јулу. Односно након што званична статистика објави резултате о расту бруто домаћег производа у другом тромесечју. Иначе, раст у првом кварталу износио је 4,5 одсто, што је више од очекиваног. Министар Душан Вујовић буџет је скројио на претпоставци да ће раст привредне активности до краја године износити 3,5 одсто. Исту процену, приликом ове посете Београду, задржала је и мисија ММФ-а предвођена Џејмсом Руфом.

Познато је да укидање Закона о привременом умањењу пензија кошта 25 милијарди динара. Рачунице ММФ-а показују да би, у црном сценарију, који би могао да настане као последица судских трошкова из Стразбура, тај трошак могао да достигне чак 100 милијарди динара, што је чак 2,5 одсто БДП-а. И на тај фискални ризик су званичници фонда упозоравали током претходне посете.

Оно што незванично може да се чује је да је фискални простор за повећање пензија у буџету за 2019. годину 33 милијарде динара. Бар на том становишту тренутно стоји ММФ. Званичници Владе Србије тренутно рачунају да ће привредни раст бити већи, па самим тим у буџету виде простор од 40 милијарди за веће пензије. У зависности од тога на ком износу ће се преговарачи наћи, када је о фискалном простору реч, издаци за пензије би ребалансом могли да буду повећани осам до 10 милијарди. У оквиру тог простора, наша влада ће до јесени морати да нађе решење за пензионере чије су пензије смањење у јануару 2015. године. Конкретно за пензионере то може да значи сијасет опција и да им (у зависности од сценарија који креатори фискалне политике изаберу) примања буду повећана од скромних 1,6 па до амбициозних осам одсто. Све зависи од тога, колики ће бити привредни раст, као и да ли ће Закон о привременом умањењу пензија држава укинути одједном, постепено, или се тај пропис уопште неће укидати. Оно што је извесно је да се пензије никоме неће смањивати, нити је ММФ током ових преговора то тражио. Уосталом, у протекле три године примене фискалне консолидације, пензије су свим пензионерима три пута повећаване. Али, те повишице омогућене су изменама Закона о буџетском систему. Тако да укидање Закона о привременом смањењу никако не би значило аутоматско суспендовање повишица које су се у међувремену догодиле.

Када је реч о платама, фискални простор се у буџету за следећу годину креће од 20 до 24 милијарде динара (кад се одузму приходи који ће на име пореза и доприноса бити враћени назад у буџет). То, са друге стране, опет значи, да ће, у зависности од тога ко рачуна (ММФ или Влада Србије) запослени у јавном сектору моћи да добију повишице које ће се, у просеку кретати, од 6,5 до осам одсто.

Претходно је председник Александар Вучић најавио да би још у току ове године запослени могли да добију повишице од десет одсто. По свему судећи, од тако амбициозног сценарија се одустало јер је и сам председник Вучић, приликом отварања Онкологије два као пример наводио повишице здравственим радницима од осам одсто.


Коментари4
bbbe1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten
Sve je ovo sumnjivo, iskren da budem!!! MMF je jos jednom dokaza da krojac ekonomske politike kako kod nas tako i u svetu....Koliko ce te povecanja biti pozitivno videcemo na kraju, ali ako se vidi kako je pocelo "ostavkom Vujovica" ne sluti na dobro, a jos vise kada se vidi ko je "moguci naslednik"?!
Vesa D
JAVNA PREDUZECA.VOJSKA , POLICIJA ,DRZAVNA, UPRAVA su deo suvereniteta jedne drzave a penzioneri i radnici su stub drzave i kojima se mora povecati primanja da se drzava nebi urušila..Šta se dobilo stezanjem kaiša ..to su ekonomska stagnacija /sem monopolista, stranih banaka i stranih firmi koji su se enormno obogatili//..Poljoprivrednici ostali sitni preduzetnici na svim nivoima sa stopom industrijskog rasta pozitivna nula,, veliki broj nezaposlenih i odlazak velikog broja mladih strucnjaku inostranstvo a o ostalim bolestima drustava koje haraju da i ne govorimo O OPSTEM SIROMASTVU CELOG DRUSTVA U VECINI ..Rebalansom ako bi se upumpala ogromna kolicina novca u javni sektor oporezovali monopolisti i oslobodili placanaj poreza najsiromasniji na strujomer vodomer Štale senjake itd i podsticali armija sitnih preduzetnika i malih proizvodjaca mogla bi se zemlja izvuci iz teske ekonomske situacije i svaki rebalns bi u tom smeru dobro do$ao..
Jelisaveta
Nadam se da ovo nece biti neki "populisticki" potez kao za vreme Tadica kada su penzije i plate u javnim preduzecima povecavane a za to nije bilo realnih mogucnosti.Vujovic je bio jedan od najboljih ministara finansija.
simon
Nadam seda ce pored toga znacajan seo odvojiti za infrastrukturu, zdravstvo i ovaj put pre svega za zastitu zivotne sredine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља