субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Од монографије до колекције Бобура

Слике Ђорђа Ивачковића откупио је за своју збирку један од најпрестижнијих музеја савремене уметности, након увида у студију Јеше Денегрија и Невене Мартиновић
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 21.05.2018. у 22:00
Је­дан од Ивач­ко­ви­ће­вић ра­до­ва из ше­зде­се­тих: „26. 2. ‘65”

Уколико вас пут нанесе у Париз, па затим и у Центар „Жорж Помпиду”, што свакако не би требало пропустити, било да вам је то прва посета овом граду или не, може се десити да вас на неком од зидова овог престижног музеја савремене уметности дочека и неки од радова Ђорђа Ивачковића (Хоргош, 1930 – Београд, 2012), нашег познатог сликара који је већину свог живота провео управо у француској престоници. Иако је био веома активан, препoзнат и признат на пољу апстрактног ликовног израза, чак и упамћен као сасвим особен и самосвојан, случај је хтео да до откупа његових радова, који су сада део колекције ове куће, дође недавно, тек након што је преминуо. Иницијатива за то није потекла из Француске, већ из Србије – крагујевачка Галерија Рима, која је у међувремену отворила излагачки простор и у Београду, заједно са историчарима уметности Јешом Денегријем и Невеном Мартиновић, крива је за то.

Невена Мартиновић (Лична архива)

Њихов интензиван контакт са Ђоком Бапом, како су га неформално многи ословљавали у уметничким круговима, алудирајући на његову велику пасију – џез музику – почео је 2011, када је у поменутој галерији одржана његова изложба. Денегри га је познавао од раније, први је у нашој средини о њему озбиљно писао, али је за његову колегиницу то био први сусрет. Брзо се родила идеја о подухвату који је он одавно заслужио: израда прве монографије о његовом стваралаштву. То ће бити, испоставиће се, кључан потез за цео случај – управо ће ово дело бити послато у Париз, прочитаће га кустоси Бобура, контактираће са његовом породицом и одабраће пет његових дела. О детаљима нам прича Невена Мартиновић, само који тренутак након што је окончала стручно вођење кроз поставку Ивачковићевих радова у београдској Галерији Рима, у којој се до почетка јуна приказује његово стваралаштво из „Београдског периода”, из 1961. и 1962. године.

– Сви разговори с њим водили су у смеру састављања једног свеобухватног погледа на његово уметничко биће. Десило се, нажалост, да је Ивачковић изненада преминуо 2012, али то нас није зауставило. Наставили смо рад у сарадњи са наследницима у Београду и Паризу, прво кроз исцрпну анализу документације, а потом и грађе из његове заоставштине, посебно париског атељеа, и 2014. наша студија је угледала светлост дана. Наше колеге из Бобура биле су упознате са париском ликовном сценом шездесетих и седамдесетих година прошлог века, знали су ко је јунак ове наше приче, а ми смо их кроз монографију, како су нам рекли, на то подсетили. У њој смо репродуковали и неке од најважнијих радова, привукли смо их њоме – каже наша саговорница.

Занимљиво је да су француски кустоси, када су се нашли напокон у директном сусрету са делима, одабрали слике из шездесетих година, управо радове из дела опуса створеног током прве париске деценије, доба у којем је Ивачковић на себе скренуо пажњу пробирљиве иностране критике, између осталог и тако што је 1965. био присутан на Париском бијеналу младих и то као представник земље организатора.

– Ивачковићева потоња позиција у Паризу била је у нераскидивој вези с еминентним градским галеријама, угледни француски критичари и теоретичари били су главни тумачи његовог рада. Жан Жак Левек и Жорж Будај су га запазили и пратили. Будај га је представио и на његовој првој самосталној поставци у Београду, док је Жан Лик Шалимо отворио 2015. његову ретроспективну изложбу у Галерији САНУ. Он лично често је излагао и групно и самостално, био је врло присутан као уметник, врло аутентичан, али је био, истовремено, и издвојен. Особа чије је сликарство било синтеза експресивне и аналитичке апстракције. Није никада припадао ни такозваном југословенском кругу у Паризу, радије се дружио с француским уметницима који су делили његову страст према џезу, као што су Мишел Тизбла и Данијел Имер. Учествовао је у представљањима нашег стваралаштва и излагао је и у домовини, атеље му је био некадашњи радни простор Уроша Предића и Стојана Ћелића, али су окосница били Француска и интернационална сцена.

Каталози који су пратили његове скорије поставке у Србији доносили су нове занимљиве детаље из његовог живота. На питање како памти Ивачковића, наша саговорница одговара уз благ осмех, који говори о начину на који је доживела уметника у чијој је промоцији учествовала:

– Пратио је до краја живота шта су нови трендови, не само у сликарству, већ и у музици, ко шта ствара, какве су поетике. Занимао га је и савремени плес. Био је љубитељ антиквитета, једном је приликом испричао да настанак кавкаских тепиха говори о принципу рађања апстракције која је, по њему, постојала одвајкада. Одушевљен је био Баскијатом. Као личност био је врло интуитиван, радознао и виталан, али скроман, није показивао амбицију да своје стваралаштво смести у оквире у којима је оно данас, иако је одувек веровао да ће се на крају, ипак, после његове смрти, неко њиме озбиљно позабавити. То се и десило.


Коментари0
5315c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља