понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:25

Ултиматум Ирану као аустроугарски Србији

Списак захтева САД подразумева нереалну промену политике Техерана, оптуженог да ровари у региону
Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 22.05.2018. у 21:44
(Фото Бета/АП)

Последњи амерички списак захтева Ирану толико је нереалан и налик тражењу изговора за рат да га више не пореде само са увертиром за инвазију на Ирак. Амерички медији, попут „Вашингтон поста”, преносе и оцене, какву је, на пример, дао и професор Стивен Волт, који на Харварду предаје међународне послове, да услови које је државни секретар САД Мајк Помпео изнео пред техеранске власти личе на аустроугарски ултиматум Србији 1914. године.

Потврдило се схватање да Вашингтон више не циља само нуклеарни програм Ирана колико тражи да та држава потпуно промени своју укупну политику. Између осталог, захтева се и да инспектори имају приступ иранским војним локацијама уопште, не искључиво оним за које се зна да се на њима развија нуклеарна технологија. Од Техерана се очекују да армијске капацитете ограничи и одустајањем од тестирања балистичких пројектила оне врсте која би могла понети нуклеарне бојеве главе, али и „конвенционално” наоружање.

Војну предност Иран би, према САД, требало да одбаци и престанком помоћи за милитантне групе у Либану, Јемену и на палестинским територијама, као и повлачењем својих трупа из Сирије. Листом је реч о местима од стратешке важности за Иран, где се његови интереси косе са потребама америчких савезника.

То је оно у чему Иран наводно „крши дух споразум”, за шта се Доналд Трамп хватао пошто ни он, обично немаран према истини, није могао да мрском му режиму спочита како гази договор о одрицању од могућности да направи атомску бомбу. Техерану се на терет ставља да ровари по региону, како је то и Беч замерао Београду пре него што је отпочео Први светски рат. О иранским акцијама на Блиском истоку могло би се дискутовати, мада се у тој расправи не би могли заобићи ни спорни потези његових ривала и америчких пријатеља, попут петљања арапских земаља и Турске, и то, само за почетак, такође по Сирији и Јемену. Неки од тих савезника САД су на начин сличан оном који је Помпео употребио за Иран оптужили и Катар за подривање региона кад су одлучили да га економски и физички одсеку од света, уз поигравање идејом да ископавањем канала ту полуострвску државу потпуно одвоје од копна и да пограничну зону претворе у депонију за нуклеарни отпад.

Али, укупна иранска политика према суседима није ни била предмет споразума о нуклеарном програму који се користи као изговор за удар на Техеран, оптужен да је једини извор нестабилности у региону. Европске наде да ће споразум спасти наставком свог пословања с Ираном Помпео је распршио упозорењем да ће се санкције обрушити на сваку компанију која буде радила с том земљом.

„Најјаче санкције у историји” Помпео је наменио Ирану ако се не буде повиновао америчким захтевима. Намерно или не, Помпео је превидео чињеницу да је Иран и даље под снажним санкцијама због питања неповезаних са нуклеарним, те да је свој највећи војни продор у регион постигао пре нуклеарног споразума, док је био и под жешћим ембаргом и готово изолован. Шта му то још горе САД спремају, па очекују да ће сад попустити, Помпео није прецизирао. Али, његова листа захтева није ништа подстицајнија него да је затражио и да Техеран призна свог великог непријатеља и сунита Садама Хусеина за иранског националног хероја и шиитског мученика и да почне славити дан израелске независности.

Упркос недоречености Помпеа и ирачко-српским паралелама, прилично је извесно да Трампова администрација тренутно не планира војни рат с Ираном. Судећи по речима државног секретара, оно чему се у Вашингтону надају јесте да ће тотални економски рат против Техерана натерати Иранце да сами свргну власт. „Промена режима у Ирану”, у чему су САД последњи пут помагале Британцима 1953, није фраза коју је Помпео ни овог пута дозволио себи да изусти, вероватно због контроверзности таквих операција, тренутно непопуларних и међу америчким гласачима. Али, по завршетку говора у конзервативној фондацији „Херитиџ”, рекао је, преноси „Гардијан”, да је на иранском народу, ако жели крај америчком притиску, да „одлучи” о свом вођству. Последњи пут кад су Иранци то радили ван избора с престола су скинули једног америчког фаворита, шаха Резу Пахлавија.


Коментари29
51dc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вук З.
У случају рата, једино Руси су безбедни! НАТО је на руским границама поставио антиракетни штит "као заштиту од иранског напада"! ;)
Dorde Dokanovic
Ovakve uslove SAD postavlja vec vec 6 decenija. Nekad javno, a uglavnom ucenama i pretnjama iza zatvorenih vrata. Recimo mahali su papirima u UN da Irak ima hemojsko oruzje samo da bi usli u rat, izgleda da su prestali da se trude.
Dule Los Angeles
"Zahteva se da inspektori imaju pristup vojnim lokacijama...,da vojne kapaitete ogranici..... Da li mislimo, da NATO bitange i Ameri nemaju "pristup vojnim lokacijama" u Srbiji!? Da li mi nismo, na njihov zahtev nase "vojne kapacitete: sveli na nivo-Lovackog drustva!? Nemojmo kukati nad tudjom sudbinom, nego pogledajmo u nase dvoriste! Mi smo u vojnom pogledu i bukvalno -Sirotinja. Zadnjih godina, zahvaljujuci Rusiji, smo "malo zivnuli", mada nas i sada hvata panika od mogucnosti da siptari formiraju vojsku. Nekada, smo bili SVETSKA VOJNA SILA! I bivsa Yuga, a narocito Srbija. Ovo sto zamlata Tramp, i njegov potrcko Pompeo (samo ON pristaje na "titulu"-Potrcko) rade Iranu, i citavom Svetu, je verbalna gimnastika -Sile koja to vise nije! Sta, dal' nece da napadnu Iran!? Nece, jer NE SMEJU! Znaju da iza Irana stoji mnogo vise ATOMA nego sto ih onaj Kim iz S Koreje ima. I svojih, i komsije Putina! Dakle, ove jezicke smicalice su zabava za Narod, i na radost onih koji proizvode oruzje,
Novak
Treba li da mi posaljemo Gavru Principa da pomogne.
Nemanja
Kako to Iran izvozi verski terorizam? Islamska država, Alkaida, Talibani, su svi suniti. Samo suniti su teroristi samoubice, nikada Šiiti. Osim ako terorizmom smatrate Hezbolah koji je uspeo gerilskim ratom da izbaci izraelskog okupatora iz Libana. ostao je jedan mali deo okupiran - zove se Šeba farma - i ta teritorija je razlog daHezbolah uopšte još postoji u Libanu. Hezbolah je narodnooslobodilački pokret a što ih okupatori nazivaju teroristima potpuno je irelevantno.
Nikola Nesic
Savršeno jasno i pojednostavljeno Gavrilo. Dakle Rusko prisustvo u Afganistanu ili Čečeniji nema veze sa Beslanomi ili Dubravkom, ili imaju?
Препоручујем 8
Косингас Гаврило
Окупатори ће увек сваки ослободилачки покрет назвати тероризмом - тако је било и тако ће бити. И нацисти су француски покрет отпора и антифашистичке покрете у нашој земљи такође називали терористима. Медији стварају своју слику о томе, а дефиниције шта је шта морате потражити у књигама. Ако, на пример, неки Афганистанац дође у Лондон или Париз, и тамо подметне бомбу, онда је то тероризам. Циљ тероризма је да се напада рањивост недужног становништва са циљем да се изазове њихова реакција (да становништво јасно поручи својој влади: оставите тај Афганистан на миру, нећемо да гинемо у Лондону због неких глупости). Када владе Француске и Британије пошаљу своје војнике у Афганистан да га окупирају, и држе га под окупацијом дуги низ година, и када се Афганистанци против тога организују и почну да подмећу експлозив под британска и француска војна возила у Афганистану, онда то није тероризам, онда је то покрет за ослобођење своје земље од страног окупатора! Мислим да је разлика прилично уочљива
Препоручујем 34

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља