понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Радови на пругама обимнији него претходних 25 година

Има пруга на којима ништа није обнављано 80 година. – Пуни теретни возови од Пиреја до средње Европе. – Обнавља се путнички саобраћај између Шапца и Лознице, Новог Сада и Зрењанина
Аутор: Горан Волфуторак, 22.05.2018. у 22:00
Постављање нових шина на правцу ка Ваљеву (Фото Инфраструктура железнице Србије)

Када поменете српске железнице, прве асоцијације су веома лоше. Креће се од 22 сата путовања до Бара, зараслих пруга... Али то је балкански специјалитет. Када су пре коју годину „Хрватске железнице” наивно расписале јавни позив да им грађани смисле слоган, доживеле су твитер катастрофу. Неки од предлога гласили су: „Пут око Хрватске за 80 дана” , „Повратак библијским брзинама”, „Кад касните на воз, ми стижемо на време“ „Путујте са нама – цели живот”, „Идете на одмор? Проведите пола у нашем влаку”, „Са нама би Ана Карењина још била жива”... тешко да би данас наша железница боље прошла да се усуди на сличан корак.

Али, стање се полако мења, тихо, можда баш и из поменутих разлога. Улагања у пруге су огромна, мере се милијардама долара, радови обимни и напредују. Ипак, да би се видели резултати потребан је велики новац и време. Зато смо и разговарали са Мирољубом Jевтићем, в. д. генералног директора „Инфраструктуре Железница Србије” а. д. Подсетимо и да је цела железница, предлогом Светске банке, подељена у четири дела: на карго, путнички саобраћај, „Железницу” а. д. и поменуту инфраструктуру.

– Тачно је да су се наше железнице нашле у тешком стању услед вишедеценијских недовољних улагања у одржавање и развој. Али то се сада убрзано мења. Има пруга у које није улагано ништа по 30 па и 80 година, оних којима возови не пролазе деценијама. Сопственим средствима смо такозване споре вожње од свега 10, 20 до 30 километара на сат са чак 302 километра дужине свели на око 150. Брзине смо подигли на пројектовани ниво за шет месеци само кроз активности на редовном одржавању. За ове намене из сопствених прихода издвајамо две милијарде динара, вишеструко више него годинама, а ове године изводе се радови на текућем одржавању, који су по обиму већи него претходних 25 година. Око 250 километара регионалних пруга биће обновљено.

Упокојене пруге

У прошлој години утврђен је и план решења за нерентабилне пруге. Реч је чак о 800 километара по целој Србији, а то је књиговодствено оптерећивало билансе железница. На 16 пруга дугих тачно 480,7 километара уопште се не одвија саобраћај.  Само да поменем да четврт  века, 25 година, воз није прошао од Кањиже до Сенте (22,1 км) нити од Бечеја до Сенте (35,8 км), по десет година смо без возова на трасама Зрењанин фабрика – Вршац (81,2 км), Шид – Сремска Рача (26,4 км) Братинац – Костолац (15 км)...

Овај текст кренули смо из мрачног угла јер је претходни, позитиван, настао на најзахтевнијој деоници брзих пруга ка Мађарској, у Чортановцима, где се очекује да путнички возови језде и до 200 а теретни до 160 километара на сат. А зашто је то потребно Србији? питамо Мирољуба Јевтића.

– Суштина је тржиште, а да бисмо се ми укључили у мрежу европских пруга, потребан је квалитет. То подразумева задовољавајући капацитет, брзину пруга и уклањање баријера попут граничних, царинских процедура. Стручни назив је – интероперабилност – један оператер без промене локомотиве вуче композицију на целом путу. Измењени су токови робе. Кинези су на 99 година закупили луку Пиреј и сада имамо први пут пуне возове терета који са југа иду ка северу, а доскоро су били пуни само када су се из западне Европе кретали ка југу. Само део контејнера превозимо тренутно железницом из Пиреја ка средњој  Европи, а циљ нам је да превозимо 10 одсто. Дакле, није сврха ових радова вредних више милијарди евра само да путник стигне за мање од три сата од Београда до Будимпеште.

Директор „Инфраструктуре” тврди да је петина радова већ завршена, новац је обезбеђен, плаћања извођачима редовна. Потврђује да су то тренутно највећи чисто железнички радови у Европи, а да су тунели и вијадукт кроз Чортановце само делић од четири километра на траси од 183 километра. Комплетна пруга до границе са Мађарском биће двоколосечна. У дужини од 15 километара изградиће се четири колосека на релацији Батајница – Стара Пазова јер је неопходно да се развије и правац ка Хрватској. Зато је и питање – шта је са „јужном пругом”?

– Управо се завршавају сви радови на јужном излазу из Београда. Сликовитије речено, од гараже „плавог воза” у Топчидеру завршава се део до Ресника, са кинеским партнерима ЦЦЕЦЦ, вредан 23,8 милиона евра. Воз од Главне железничке станице, која ће од 1. јула бити само споменик, јер се укида и последњи полазак из ње, путовао је до Ресника 42 минута. Сада је то сведено на 18, а кад све буде завршено путоваће се свега девет минута, али из Прокопа. За обнову пруге од Ресника до Ваљева, дуге 77 километара, већ је плаћено 79,9 милиона долара, а то је део барске пруге. Средства су из такозваног руског кредита.

Пројектује се деоница Велика Плана – Ниш, на којој је најзахтевнији део пруга Ђунис – Сталаћ, где једино сада постоји само један колосек између Београда и Ниша. Ради се и деоница дуга 59 километара Јајинци – Мала Крсна у којој се реконструише и станица Мала Крсна са 50 милиона евра из кредита Европске банке за обнову и развој. И у Нишу предстоје велики радови на изградњи обилазнице, док се за реконструкцију пруге ка Димитровграду издваја 268 милиона евра, од чега је 73 милиона бесповратних средстава из „Инвестиционог оквира за западни Балкан”.

Истиче да је пруга Шабац–Лозница, изграђена 1950, изузетно битна јер њоме прође робе за Босну колико и пругом за Хрватску. Ту је воз 24 километра прелазио за 2,5 сата, смело је да се товари у вагоне свега 16 тона по осовини, само у 2015. десет пута је исклизнуо из шина, а 2005. је укинут путнички саобраћај. Сада се брзина враћа на предвиђених 80 километара на сат, а путнички саобраћај кренуће поново после тринаест година почетком августа, а не првог септембра, како је било планирано.

Сами граде од Пожаревца до Мајданпека

– Није ово једина релација између великих градова у Србији на којој се обнавља путнички саобраћај. Од 1. септембра ће након седам година поново бити успостављен путнички саобраћај између Новог Сада и Зрењанина, а то је резултат обнове пруге Нови Сад – Орловат – Панчево, дуге 112 километара. Обнова ће бити завршена на време и ова пруга ће прихватити комплетан саобраћај са Коридора 10, јер ће због потребе изградње тунела и вијадукта Чортановци саобраћај на Коридору 10 бити обустављен на неколико месеци током 2019. године, – истиче Јевтић.

Јевтић је посебно поносан на то што се сопственим средствима „Инфраструктуре”, која се стичу наплатом од оператера, изводе замашни радови.

– Пожаревац–Мајданпек, најзначајнију регионалну пругу дугу 90 километара, радимо сами. Својим машинама, средствима и наравно људима, а вишеструко је јефтиније него да плаћамо извођаче са стране. Обнављамо оно од чега је и бог дигао руке. Ова пруга изграђена је пре 80 година, 40 километара је делимично обновљено 1991. И то је све. А извори робе су изузетно значајни: Луке Прахово и Смедерево са железаром, РТБ „Бор”, „Костолац” са милион тона угља годишње, Пољопривредни комбинат „Стиг”... Користимо оно што се скине на Коридору 10, где раде Руси и Кинези. Узимамо добре шине, као и прагове. Лоше продајемо и за то добијамо новац за који купујемо туцаник.

Цела железница подељена је у четири дела. У „Инфраструктури” било је 2015. запослено 9.700 радника, а сада их је 6.200. Са отпремнинама од 240 евра по години отишло је 3.400 људи. Тај социјални програм финансирала је Влада Србије. Сада се примају нови радници. Искључиво преко конкурса, тврди Јевтић. Примљено је уз одобрење владе 24 отправника возова, који су први пут полагали тест знања из познавања прописа, затим 19 саобраћајно-транспортних радника, а крајем прошле године примљено је и 10 грађевинских инжењера за управљање пројектом брзих пруга... са мањим бројем запослених постигнута је много већа продуктивност.

– Изражавамо изузетну захвалност Влади Републике Србије, која је обезбедила адекватне инвестиције у инфраструктуре „Железница Србије”. Нема озбиљније финансијске организације коју влада није укључила у наш пројекат. Да би све било урађено у складу са европским стандардима, Влада Републике Србије је обезбедила средства и за ангажовање нострификационог тела, што нам гарантује да ће сви пројекти бити изведени у складу са европским стандардима – каже Јевтић.

Главна железничка станица се затвара 1. јула

Последњи воз у Главну железничку станицу „Београд”, отворену давне 1884. године, ући ће 30. јуна ове године. Од следећег дана више савским амфитеатром неће пролазити возови. Унутрашњи путнички саобраћај се сели у станицу „Центар”, познатију као „Прокоп”. Комплетан међународни саобраћај пребацује се у станицу „Топчидер”, одакле ће кретати и ауто-воз за Бар. Чињеница је да се раздвајају они који иду ван граница и они који путују по Србији, да аутобуска станица до септембра 2019. остаје где је, те да туристички аутобуси крећу од „Ласте”.


Коментари3
81b5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Karlo Polak
Ко нас овде лаже? Цела европска цивилизација одржава и технички унапређује железничке станице у центру. Само ми градимо у клисури званој "Прокоп", како би ко зна коме поклонили пар приватних плацева... И још нас праве блесавим да то бетонско чудо у клисури називају "Београд центар". Нека новинари Политике питају, Бранислава Јовина, Митра Мркоњића, Душана Милановића, Вукана Вучића... Сви они су износили супротстављене ставове, али сви су били творци усвојених планова по којима једина железничка станица у центру, на Савском тргу остаје са одређеним техничким изменама! Нико д0 2014. никада није предвиђао да центар Београда остане без железничке станице!
Milanka Milosevic
A sta da se kaze za Kraljevo Krusevac,Kraljevo Kragujevca!! Nekada puni vozovi poznati kruzni voz a sada samo jednom dnevno ode i vrati se!! Zarasle pruge u korov!! Nas kraj ne primecuje bas nista ta povecana zalaganja!!
Jasna
A pruga od Panceva do Beograda zvrji prazna. Spiskano 90 miliona dolara.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља