четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.05.2018. у 22:00 Душан Телесковић

Бегунац са потернице у Уставном суду у Приштини

​Радомир Лабан Рашко са Интерполове потернице изабран за судију Уставног суда Косова
Уставни суд Косова (Фото Индекс онлајн)

Бивши радник Обавештајног одељења Управе царина Србије и осуђеник који се налази на потерници Интерпола Радомир Лабан Рашко (46) изабран је протеклог петка за судију Уставног суда Косова (УСК). Он је други судија УСК који је сигурно уточиште од правде у Србији нашао у институцијама које је формирала Приштина после једнострано проглашене независности Косова.

Лабан је изабран гласовима већине посланика у приштинском парламенту. За њега је гласао 71 посланик, упркос томе што је 2012. осуђен на шест година затвора одлуком Апелационог суда као члан организоване криминалне групе у јавности познате под именом „царинска мафија”. Као осуђеник, никад се није јавио на издржавање казне у КПЗ Ниш, због чега је по наредби Основног суда у Краљеву за њим расписана потерница Интерпола, која је на снази од 2014. године. Полиција је о његовом скривању на Косову обавештавала међународне чуваре реда у Приштини, али он није ухапшен.

Лабан је све то време био запослен у Уставном суду Косова. Кандидат за судију овог суда био је и 2013, али тада није добио подршку локалног парламента. Пребивалиште му је у Грачаници, где је добио стан у оквиру програма подршке повратницима. У Грачаници је основао невладину организацију „Асоцијација српских правника”.

Члан ове асоцијације био је и професор Правног факултета у Крагујевцу Иван Чукаловић, који је тренутно заменик председника Уставног суда Косова и био је један од чланова комисије која је Лабана предложила на место судије. Чукаловић је српској јавности познат, између осталог, и као један од оптужених у афери „Индекс”, у оквиру које је ухапшено 38 особа, професора и сарадника Правног факултета у Крагујевцу. Та афера још није добила судски епилог. Чукаловић је у Уставни суд Косова изабран 2009. године.

Лабан, сада нови судија УСК, као члан такозване царинске мафије ухапшен је 2006, заједно са још 16 особа осумњичених за кривична дела злочиначког удруживања, примања и давања мита, злоупотребе службеног положаја и кријумчарења. Био је трећепозиционирани у кривичној пријави поднетој Специјалном тужилаштву у Београду. Лабан је био осумњичен (а касније и оптужен и осуђен) да је узео мито од више особа које су хтеле да оштете државу на дажбинама.

У пријави је наведено да је један од оних који су платили мито Лабану, али и другим радницима царине, био Фарук Пејић из Новог Пазара, који је то учинио да би на граничном прелазу Мехов крш фиктивно раздужио прелазак камиона на територију Црне Горе. Тиме је у папирима приказано да је роба изашла из Србије, док је у ствари остајала у нашој земљи и продавана је у Новом Пазару и другим градовима. Лабан, затим Велибор Луковић, организатор ове криминалне групе, и члан Дејан Ратковић Тртко добили су за тај посао 4.000 евра.

Други описани случај који се налази у пријави односи се на Зорана Ражнатовића, власника предузећа „Мазино уно”, који се теретио да је Луковићу, Ратковићу, Лабану и царинику Дејану Југовићу дао 5.500 евра како би му омогућили да у Србију увезе робу велике вредности, углавном ексклузивну фирмирану гардеробу. Роба је лажно декларисана, без царињења у законском поступку. Такође, сумња се да је Ражнатовић преко њих четворице, избегавајући мере царинског надзора, преносио робу, а затим је тако прокријумчарену продавао на подручју Београда.

Луковић, Ратковић и Лабан, користећи исти принцип, омогућили су и касније ухапшенима Милуну Милићу, Ненаду Милићу и Александру Вукадиновићу да увезу камион робе из Турске. Цариници су за то добили 2.400 евра. У пријави је описано и како су Луковић, Ратковић и Лабан у службеним контактима са полицијом из Рашке почетком 2006. преузели обавезу да прате шверц вредносних ваучера мобилне телефоније и нафте из домаћих рафинерија на подручје Космета. Међутим, они су преузету обавезу искористили за тражење и добијање новца од шверцера нафте и вредносних ваучера.

ЦДХРФ: проверити наводе пре потписивања декрета

Невладина организација Савет за одбрану људских права и слобода са седиштем у Приштини (ЦДХРФ) затражила је јуче од косовског председника Хашима Тачија да не потпише декрет којим ће Радомир Лабан бити постављен на место судије Уставног суда док се не провери његова прошлост. „То би могло лако да се уради ако буде постојала спремност и ако у том процесу не буде политичког мешања”, саопштено је из Савета.

„Коха диторе” подсећа на писање медија из 2012. године где се Лабан оптужује да је део криминалне организације у Србији којег траже српске власти. Ветон Елшани из косовске полиције, међутим, није могао да потврди те наводе, преноси Танјуг.

Коментари10
0f84d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Osman Delić
E ovog nema ni u Liliputu. Nevjerovatno, da faktički kriminalac, ne da izdržava kaznu, već biva izabran ni manje ni više već za sudiju Ustavnog suda. Što je previše, previše je.
Miloš
Idakle, jel potrebno dalje ubedjivati nekog da je Kosovo postalo kirminalna i mafijaska drzava?
zoro
Čestitam.
Mirko
Koliko su razne politike i političari izmišljali stalno neke organizovane mafijaške grupe iz vlasti tako nam se i vraća. Kako je uopšte bilo moguće da takav osudjenik sedi na slobodi i slobodno se šeta a optužen je za tako teška krivična dela. Tako je bilo sa svakom kriminalnom grupom koja je u odredjenom trenutku zasmetala nekom. U takve postupke se ne ide bez validnih dokaza, a kada oni postoje onda takvi ljudi ne mogu biti na slobodi i takvi prpcesi treba da budu kratki i pravični. Stalno govorimo o nekakvom obračunu sa predhodnom vlašću a svedoci smo svi u Srbiji da je opljačkana i pokradena od raznih struktura do koštane srži. Ako je cilj onih koji daju naloge za hapšenje samo da ih sklone sa vlasti onda gradjani Srbije takvim postupcima ne dobijaju pravdu već neke nove lupeže koje će neko drugi u nekom drugom periodu optužiti za pljačku. Prosto nije verovatno da niko nije kriv, već je verovatno da neko ne radi dobro ili ponovo pokušava da prevari narod.
Dacacoda
I sad je sudija, i niko ne zna gde je?sta je ovo? Neki vic ili sta?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља