недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:46
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Грудвице испод коже

Атероми се најчешће појављују иза ушију, на лицу, врату, леђима, грудима, гениталијама, а могу се јавити и на свим другим регијама тела, осим на длановима и табанима
Аутор: Дана Станковићсубота, 26.05.2018. у 08:00
Дијагноза се поставља опипавањем (Фото Д. Јевремовић)

Мале безболне, грудвице или избочине, које се могу напипати испод коже, у медицини су познате као атероми, а реч је о лојним цистама. Глатке су и еластичне на додир и слободно покретне у односу на дубље структуре ткива. Када трају дуже, понекад и годинама, могу достићи величину зрна грашка, лешника, кликера, па чак бити и велики као кокошије јаје. Најчешће се локализују иза ушију, на лицу, врату, леђима, грудима, гениталијама, али могу се јавити и на свим другим регијама тела, осим на длановима и табанима.

Атероми су доброћудне творевине, које настају због зачепљења канала лојне жлезде или отока фоликула длаке, који омета пражњење лојне жлезде кроз пору.

Чешће код мушкараца

– Ове цисте настају услед делимичног или потпуног прекида одлива секрета због опструкције спољашњег изводног канала. Секрет који се у њему скупља проширује га, постепено стварајући шупљину испуњену садржајима: мртвим ћелијама, кератином и кристалима холестерола, који се производе у самој лојној жлезди – објашњава др Нинослава Драгутиновић, оториноларинголог-аудиолог.

Атероми се првенствено јављају након пубертета. Заступљенији су код мушкараца, те их нека истраживања доводе у везу с мушким полним хормоном тестостероном. На косматом делу главе чешће се јављају код жена него код мушкараца.

Сигурно да су њиховој појави изложеније особе са масном или проблематичном кожом. Под већим су ризиком и оне које се претерано излажу сунцу или интензивно користе соларијум, и које су у пубертету имале акне. Хормонски поремећаји или контролисана хормонска терапија такође могу да утичу на појачано лучење лојних жлезда, а самим тим и на могућност стварања атерома.

Расте полако, а када достигне одређену величину може представљати козметички дефект. Али, ако осим естетских промена не ствара никакве тегобе, не мора се ни лечити. Да би се предупредила инфекција или ако се налазе на незгодном месту и постоји ризик од механичког повређивања, ипак је боље јавити се лекару пре него што настану компликације.

– Унутар атерома врло често може да настане гнојна инфекција коју прати црвенило, бол, напетост и оток регионалних лимфних жлезда. На месту инфекције повећава се и температура коже, а понекад може доћи и до цурења садржаја непријатног мириса који је последица кератина и протеина произведених у самој лојној жлезди. Такве компликације обавезно захтевају медицинско лечење – упозорава др Драгутиновић.

Не препоручује се да атером уклањамо сами, јер се може унети инфекција и тако проузроковати настанак апсцеса. У зависности од инфекције могу реаговати и локални лимфни чворови што онда захтева сложенији медицински третман.

Лојна циста се неће сама повући, једино њен садржај под притиском може спонтано да исцури услед нагомилавања гноја. У том случају атером ће се у наредном периоду највероватније формирати на истом месту.
Настанак лојних циста није могуће ни спречити, јер не постоји никаква директна превентивна мера. Међутим, нутриционисти сматрају да исхрана може да има значајан удео у превенцији њиховог настанка. Првенствено је важно избегавати намирнице које садрже велике количине масти и угљених хидрата.

Чиста кожа као обавеза

Уколико се правилно наносе, козметичка средства не би требало да представљају проблем. Ту се, пре свега, мисли на редовно скидање шминке, хигијену козметичког прибора и хидратацију коже. Ипак, особама које имају склоност ка појављивању атерома докторка Драгутиновић саветује коришћење препарата за кожу без уља, који смањују ризик од блокаде и зачепљења лојних жлезда. Тиме се, каже она, спречава настанак милија, односно црних и белих чепова, а тиме смањују изгледи за настанак лојних циста.

Др Нинослава Драгутиновић: Хирургија трајно решење

– Дијагноза се најчешће поставља клиничким прегледом и на основу информација које лекар добија палпацијом (пипањем) самог чворића да би осетио тврдоћу и величину атерома. Изузетно ретко је потребно урадити биопсију – наводи др Нинослава Драгутиновић, оториноларинголог-аудиолог.

Мање цисте величине седам до осам милиметара могу се уклонити радио таласима, једном интервенцијом, бескрвно и без ожиљка. Веће промене, величине до неколико сантиметара неопходно је уклонити хируршким путем у локалној анестезији. Технике које се користе су: минимално или тотално исецање (ексцизија), као и уклањање кроз убод. Код минималне ексцизије кроз мали рез се уклања део по део цисте. Није потребно ушивање, а ожиљак је минималан. Уклањање кроз убод је специјална техника која се најчешће користи за атероме локализоване на глави.

– Тотална ексцизија је хируршка техника која се користи уколико нема инфекције и представља трајно решење. Уклања се циста, њена капсула и део околног ткива. Тако настало оштећење на кожи (рана) затвара се шивењем, а конци се скидају у периоду од седам до 14 дана. Ожиљци углавном не остају, али пацијентима са осетљивијом кожом, препоручује се да након скидања конаца користи креме против ожиљака – додаје наша саговорница.

Упала која пређе у гнојну инфекцију такође се једино хируршки може решити.

– У случајевима инфекције врши се засецање коже (инцизија) чиме се дренира, односно празни гнојни садржај и смирује запаљење. Потом се пацијенту саветује хируршко лечење, јер постоји велика вероватноћа да се ће се процес поновити. Догађа се, мада ретко, да процес напредује и да дође до развоја некрозе, пропадања ткива – указује докторка Драгутиновић.

Да би се проблем трајно решио, односно да не дође до рецидива, неопходно је извадити целу цисту са капсулом. Извесно је да се на истом месту може поново појавити, али је вероватноћа за то мала. Особама које су имале атероме саветује се да користе производе за кожу без уља.


Коментари0
abbe2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља