Политика Online - Док трагамо за сновима дотле и стварамо
уторак, 21.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:04
ИНТЕРВЈУ: Роналд Савковић, кореограф

Док трагамо за сновима дотле и стварамо

Балет „Хазарски речник – ловци на снове” асоцира на проблем избеглица из разних делова света, а помало и на уметнике, изопштенике у свим сегментима
Аутор: Биљана Лијескићсреда, 23.05.2018. у 22:00
Роналд Савковић (Фото:: Д. Жарковић)

Ловци снова били су хазарски свештеници, а најчувенији од њих успео је да рони по сновима најдубље, све до Бога „јер на дну сваког сна лежи Бог“, како тврди Милорад Павић, писац култног „Хазарског речника“. По том роману Роналд Савковић, некадашњи првак Државног балета у Берлину, а сада успешни кореограф, поставио је балет „Хазарски речник – ловци на снове“, премијерно изведен у Народном позоришту у Београду у суботу, а вечерас у 19.30 часова је прва реприза, у земунском „Мадленијануму”, који је копродуцент.

Роналд Савковић, родом из Опатије, завршио је балетску школу у Ријеци, са 17 година је отишао у Словенско народно гледалишче у Марибору, где је много научио од Томажа Пандура. Као првак Државног балета у Берлину провео је деценију и по играјући главне роле у најпознатијим клaсичним и неокласичним балетима. Већ десет година посвећен је кореографији, а извесно време био је директор балета ХНК у Ријеци. Озбиљно размишља о педагошкој каријери, о чему сведочи податак да студира педагогију на Ројал денс академији у Лондону. О томе како је било поставити балет по „Хазарском речнику“ Роналд Савковић открива у разговору за „Политику“:

– Када су ми из Народног позоришта у Београду први пут предложили да направим овај балет, одговорио сам да је то изазов. Речи су једно, а тело друго. Онда се у причу укључила Ливија Пандур, редитељка и сестра Томажа Пандура. Наративан балет нисмо могли направити јер ни књига није наративна, а одељак из романа „Ловци на снове” нам је највише одговарао. Тај назив симболизује и балетску каријеру, јер док трагамо за сновима дотле и стварамо. Ловци на снове такође асоцирају на проблем избеглица из разних делова света, а можда помало на уметнике избеглице, изопштенике у свим сегментима.

У Марибору сте почели каријеру, а у Берлину играли деценију и по главне улоге. Шта бисте означили као бисере свог богатог играчког опуса?

Велике улоге сам одмах почео да добијам још у Словенији. Томаж Пандур, из чијег сам рада, професионализма и посвећености пуно научио, СНГ из Марибора је поставио на позоришну мапу света. Био је тада ту и Едвард Клуг, а када одрасташ тамо где је креативност дневна, онда је носиш са собом где год да идеш. Даље сам играо у ХНК у Загребу, а у Берлину се дешавао најтежи део моје каријере. Није лако доћи до позиције првака, а још је теже задржати је и оправдавати. Сада се сећам, наравно, само лепих ствари. Кренуло је све са „Лабудовим језером“ у Берлину, у кореографији Патриса Бара, већ прве сезоне. Играо сам репертоар који је сан снова сваког играча, јер је новца било много, а Министарство и град Берлин финансирају обилно Штатс балет. Све продукције су биле скупе попут балета „Манон“ Кенета Мак Милана или „Ромеа и Јулије“ Џона Кранка, цео репертоар Рудолфа Нурејева је био код нас и „Успавана лепотица“, „Рејмонда“, „Дон Кихот“... Те продукције коштају, сви ми актери били смо свесни једине шансе, а то је значило бити одличан сада или никада више. Најдража улога ми је Оњегин. Постојале су три позорнице у Берлину, за ансамбл од 98 активних играча, од којих су сви испод 40 година старости, дневно се одржавало седам проба, играле се представе, а у паузама се гостовало.

Да ли је прелаз на каријеру кореографа био болан, како се догодио?

У Берлину максимално можете играти 16 сезона, после се не продужава уговор, већ се прелази у неку другу форму. У тој својој 15. сезони гостовао сам у миланској Скали и у Њујорку и рекао сам себи да је то право време да завршим играчку каријеру. Сви су се питали зашто, чак и моји родитељи. Тада сам имао 33 године.  Треба знати када је крај. Убрзо сам почео да радим кореографије и створио сам доста. Прво што сам поставио била је са Томажом Пандуром „Симфонија тужних песама“ од Горецког, за Владимира Малахова, радио сам и опере, драме. Поставио сам „Самсона и Далилу“ у Скопљу, „Пепељугу“, дечју представу, у Тел Авиву за израелски балет. И у преговорима сам да поново радим за њих. Савремени балет је тамо јак, кад дођеш у државу где су Охад Нахарин и Батшева денс компани, онда можеш само класику постављати. Сада у овом моменту издвојио бих „Хазарски речник“, јер сам веома задовољан резултатом. Ансамбл је био добар. Дејан Коларов и ја смо се разумели као платно и кист. Овог пута сам ангажовао најмлађе у ансамблу, који нису имали шансу да раде овако нешто и са жељом да се у њима пробуди креативност. То је свестан ризик, али и мени је неко некад дао шансу кад сам био млад. Од прекаљених играли су Милица Јевић, Сања Нинковић, Олга Олћан. Соња Вукићевић је такође поново на сцени.

Имали сте искуство директора балета у ријечком ХНК, како сте се борили за нови репертоар? И где сада живите и радите?

Кад сам ушао први дан у ријечко позориште, затекао сам 35 играча од којих је било само десеторо младих, остали су морали у пензију, а нико није хтео јер су пензије мале. Када сам урадио оно што сам обећао, да вратим публику у позориште, и да направимо суперпредставе, мирне душе сам отишао даље. Прво у Бордо у Француску, а потом у Берлин где сад живим и радим. Студирам педагогију на даљину у Лондону, на Ројал академији.

Запањујуће је звучао податак да је Берлински балет од десет представа „Лабудовог језера“ успевао да заради милион евра. Зашто се у нашем региону сматра да је балет неисплатив?

Није истина да је балет непрофитабилан. Напротив. Ту се може пуно зарадити. Осим тога, идите на интернет и видећете. Довољно је угледати се на велика позоришта.

 


Коментари1
160be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna Kostić
Naši sjajni koreografi stvaraju remek drla u regionu, nemaju priliku da stvaraju u Srbiji jer su cenzurisani!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља