недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Папрено уновчавање чекова

Појавили се огласи у којима се до кеша долази уз папрене провизије од осам па и до 14 одсто месечно
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 23.05.2018. у 22:00
Оглас на ауто­бу­ској ста­ни­ци (Фото Ј. Петровић Стојановић)

Грађани којима ових дана недостаје кеш, а у банци су презадужени и немају кредитне картице, до новца могу да дођу једним телефонским позивом. Довољно је да окрену број мобилног телефона из огласа који је ових дана освануо на већини аутобуских станица у граду: „Уновчавам чекове грађана на седам рата, повољно и уз договор”.

И док је већину грађана на станицама на Бановом брду, у Раковици, Реснику, Земуну овај оглас вратио у деведесете године прошлог века, када се до кеша неретко долазило уновчавањем чекова (довољно је било познавати пословођу у радњи), они који су читали оглас запитали су се ко још уопште узима чекове у банци, када већина има картице и може да плаћа на одложено, као чеком.

Онај ко нуди ову „финансијску помоћ” преко бандере има и рачуницу зашто то ради. За један уновчени чек од 5.000 динара и одложено плаћање на месец дана узима провизију од осам одсто, односно 400 динара.

Уколико би неко хтео да му се исти износ уновчи, али да му се чек пусти после 60 дана, провизија је још већа – 10 одсто или 500 динара месечно, а за почек на четири месеца провизија је 700 динара, односно 14 одсто месечно.

Чек може да се одложи најдуже на седам месеци, с тим да, уколико неко има 25 чекова, плаћа другачију провизију, односно, како и пише на бандери – по договору.

Упитан како да неко коме је новац потребан буде сигуран да чекови неће бити пуштени одједном, што би за њега значило без покрића, овај „помоћник” каже да се на сваком чеку уписује датум када ће бити пуштен, што је гаранција. И тврди да изненађења нема.

Оглашавач је до те мере предусретљив да не тражи личну ни карту, ни картицу и неће да проверава да ли су нечији чекови украдени и потписани и пуштени или је власник чекова онај ко их је донео на уновчавање.

Уз констатацију да му је провизија већа него код било које банке, он каже да они којима су паре потребне не питају. Углавном му и дају провизију од кеша који су претходно од њега преузели. Јер другог тренутно немају.

Можда би овај „бизнис” био и распрострањенији да га у пракси нису ограничиле банке. Јер, познато је да већина издаје онолико чекова колико одговара износу месечне плате. Значи ко има плату 50.000 динара може да добије десет чекова и да у сваком тренутку има максимално десет чекова, без обзира на то да ли је на свој рачун уплатио додатни новац. Другим речима, нико не даје неограничен број чекова.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да му није јасно зашто би неко уновчавао чекове и за то плаћао провизију, када готово сви имамо картице којима подижемо новац или картице које замењују чекове па приликом плаћања кажемо на колико рата желимо да платимо то што смо пазарили – две, три, пет, 12 рата.

– Чекове данас узимају махом они који из неког разлога не могу да добију картицу од банке. У том случају им чекови значе – каже професор.

Правно гледајући, објашњава Ђорђе Поповић, адвокат из Београда, овде је реч о класичном зеленашењу, односно уговарању несразмерне имовинске користи. Осим тога, ту би било посла и за пореску полицију. Треба утврдити одакле овом човеку кеш.

– Ако је власник самосталне трговачке радње, он злоупотребљава и тај свој посао. Јер радња није регистрована за финансијске трансакције. Ако даје кеш за чек на почек, онда не плаћа ни ПДВ, што би требало да занима порезнике – каже овај адвокат.

С друге стране, онај ко пристаје да овако дође до новца мора да зна да је овде реч о добровољном уговорном односу, али да би, без обзира на то, могао да буде процесуиран уколико би био ухваћен у уновчавању.


Коментари2
fb719
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
Слабо ће пореска служба или полиција расчистити са оваквим или сличним потезима домишљатих. Зашто? Па зато што, овакво понашање, је последица економског пропадања грађана и његовог одговора на банкарске манипулације(сетимо се, на пр. швајцараца и чињенице да су једино банке у оваквој држави извукле корист из економске пропасти друштва). Оног тренутка кад се отклоне финансијске или економске манипулације, само друштво се томе прилагоди и никаве инспекције нису потребне. Инспекције и полиција могу само решавати појединачне случајеве а никако стварати боље економско-финансијске прилике у друштву. Болест се лечи отклањањем узрока а не последице!!
katarina
Apsolutno je netacno da je placanje na rate kreditnom karticom isto isto sto i placanje cekovima: cekovi (uz necasne izuzetke u pojedinim bankama koje treba zaobilaziti) su BESPLATNI, za razliku od kreditnih kartica koje itekako kostaju. Najvaznija razlika je u nacinu na koji banka naplacuje iznos koji ste potrosili i koji bi trebalo da bude podeljen na rate: zaduzi vas za celokupni iznos ODJEDNOM, i iako formalno placate iznos mesecne rate, ne raspolazete ostatkom novca dok ne isplatite celokupan iznos. Kod cekova je princip upravo suprotan: ispisete 3,4,5 ili vec cekova, i placate iznos mesecne rate. U medjuvremenu normalno raspolazete preostalim iznosom zaduzenja. Bez dodatnih troskova. Dakle, nebo i zemlja. A lihvarima o kojima je rec u tekstu bi MORALA da se pozabavi policija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља