субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

СПЦ против бисте бога Перуна

Јавна расправа о постављању споменика у Врњачкој Бањи била је полемична посебно због биста и споменика историјским личностима и боговима
Аутор: Мирољуб Дугалићчетвртак, 24.05.2018. у 22:00
Врњачка Бања (Фото М. Дугалић)

Врњачка Бања – Нема спора о томе да се у Врњачкој Бањи, поводом обележавања 150 година организованог бављења туризмом, мора наћи спомен-обележје Павлу Мутавџићу, намеснику кнеза Милоша Обреновића који је, као окружни начелник, са неколико виђенијих људи 1868. године основао „Фундаторско друштво кисело-вруће воде” у Врњцима. Од тада је и започето озбиљније бављење бањским лечењем и понудама за одмор и забаву у Врњачкој Бањи.

Тај предлог, истакнутог културног радника Бошка Руђинчанина, као и онај да се у овој бањи нађе биста Миодрага Б. Протића, познатог сликара и оснивача Музеја савремене уметности у Београду, рођеног у Врњачкој Баљи су у поодмаклој реализацији то јест при крају сложене процедуре одлучивања.

Али, пре два дана, одржана је још једна јавна расправа, а најпре се говорило о прелогу да се постави и споменик богу Перуну. Затим, о премештању споменика народним херојима НОВ-а. Сходно упозорењу академског вајара Драгише Обрадовића да се разликује биста и споменик, бог Перун, врхунски бог старих Словена, прецизније бог неба и непогода попут громова, би имао бисту. Према предлогу баш усред новог кружног саобраћајног тока, недалеко од обновљеног хотела „Славије”.

Предлог је потекао и из београдског предузећа „Тонанти”, које је нови власник хотела. Како се у расправи чуло, план предлагача је да богом Перуном назову и хотел па је бањски одбор прихватио да се о томе расправља. Међутим, у дискусији су се против бисте бога „громовника и рушитеља”, снажно успротивили представници Српске православне цркве. Свештеник Жарко Дончић нам је о томе казао:

– Реч је о чистом богохуљењу, било би од тога прихватљивије подизање, рецимо, џамије. Јер, нема потребе повратку у времена пре православне цркве која је, наравно, постојала у периоду настанка бање и чији су припадници, попут проте Јефимија и владике Јање и те како, највећим прилозима, учествовали у стварању познатог бањског друштва. Него, овде је реч о незнању или неком другом интересу.

Уместо овог предлога, током поменуте расправе, чуло се и мишљење да би било боље на будућем кружном току поставити споменик коњу свештеника Јефимија Поповића, који је, према легенди, био на самрти али је оздравио пијући бањску воду.

Затим је Теодор Станковић, представник Нове комунистичке партије, посебно био заинтересован око измештању биста народних хероја: Миодрага Чајетинца Чајке и Жике Ваљаревића, из центра бање због изградње водопада. Он се успротивио постављању ових обележја на скрајнуте локације већ је био више за простор испред постојеће спомен-плоче која је усред бање. Ту би, предложено је, била придодата и биста Слободана Пенезића Крцуна, која је из комплекса врњачке гимназије, премештена и сада је на чекању у просторијама врњачког културног центра до новог одредишта.

Ова јавна расправа, како нам је рекао и Иван Радовић, председник врњачке скупштине претходила је коначној одлуци скупштинског одбора за постављање споменика па новој расправи у СО и одлуци одборника. То значи да ће се тек онда коначно знати где ће бити нова локација за бисте хероја и да ли ће се саобраћај новим кружним током одвијати из благосов бога Перуна.


Коментари22
cfb25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Ne mešajte se u stvari koje nemaju veze sa vama.Pustite ih da srede taj kraj lepo!Dovoljno su ljudi pokazali do sad!!!
Nebojsa
Perun je Bog starih Slovena.Ostavite ljude na miru! Slava PERUNU! Samo nastavite tako...
Бранислав Станојловић
Наравно! Бог је један: Свето Тројство љубави; Отац, Син и Свети Дух!
Komarac
Avramske religije poticu iz pustinje. Mozes pustinjske religije da velicas samo u pustinji.
Препоручујем 41
Teodora Lektora
Ne razumem: da li SPC misli da je vlasnik srpskog naroda, ili šta? Bog Perun pripada staroslovenskom panteonu. Kao što postoje ljudi koji su hrišćani (a ta religija se zasniva na starojudejskoj a ne na slovenskoj ili srpskoj tradiciji) tako postoje ljudi, pa i vrlo visoki intelektualci u srpskom narodu, koji su imali, ili imaju, poštovanje za staroslovenski panteon. Pritom ne zaboravljam reči, knjige i dela akademika Dragoslava Srejovića, pa Žike Pavlovića književnika i režisera... a taj spisak je mnogo mnogi duži.
Добривоје
Слава Перуну!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља