уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:50

Дервишију седам и по година затвора за трговину органима

Суд утврдио да је приштински доктор учествовао у нелегалним трансплантацијама бубрега у клиници „Медикус”. – Веза са „жутом кућом”
четвртак, 24.05.2018. у 22:00
Приштинска клиника "Медикус" (Фотодокументација "Политике")

Доктор Љутфи Дервиши, власник некадашње приштинске клинике „Медикус” осуђен је на седам и по година затвора и на новчану казну од 8.000 евра зато што је без дозволе у тој медицинској установи илегално обављао трансплантације органа.

„Доказано је да је Љутфи Дервиши, као власник клинике ’Медикус’ и личним учешћем у неколико операција, знао да клиника нема дозволу за обављање трансплантација, и знајући да су оне забрањене, регрутовао најмање седам особа, штитио их и оперисао у овој клиници са циљем да искористи њихове бубреге и пресади их у тела прималаца”, наведено је у образложењу пресуде које преноси Танјуг.

Ово је друга пресуда Дервишију која потврђује да је у Приштини било трговине људским органима. Случај „Медикус” важан је за Србију јер се доводи у везу са такозваном жутом кућом, у којој су, како се сумња, одузимани органи отетим Србима 1999. године.

Прва пресуда против Дервишија, која је касније укинута, донета је 2013. године, када је осуђен на осам година затвора. Болница која је затворена 2008. године, помиње се и у извештају Савета Европе, у коме се наводи да су припадници такозване ОВК трговали органима заробљеника током сукоба 1999. године.

Доктор Јусуф Сонмез, својевремено првооптужени за трговину органима у случају приштинске клинике „Медикус” био је на аеродрому у Тирани 1999. године, где је учествовао у транспорту људских органа одузетих од заробљеника ОВК. Ово је у свом исказу српском тужилаштву, али и међународним тужиоцима Клинту Вилијамсону и Џонатану Рателу, који су се бавили случајем „жута кућа”, испричао сведок сарадник. Он је тиме директно повезао Сонмеза као заједничку карику за догађаје у импровизованој болници у „жутој кући” 1999. године, као и за оно што се скоро десет година касније дешавало у модерној приштинској клиници.


Злогласна жута кућа на северу Албаније (Фото Тужилаштво за ратне злочине)

„Жута кућа”, у којој сада живи породица Катући, налази се код Бурела на северу Албаније. Она је данас беле боје, а породица негира да је то икада било место на коме су заробљеницима вађени органи. Дик Марти је у децембру 2010. године поднео извештај Савету Европе где је Хашима Тачија означио као вођу мафијашке групе за трговину оружјем, дрогом и људским органима.

У оптужници је наведено да је око 30 нелегалних трансплантација обављено на клиници „Медикус”. У ту клинику су долазили људи из Турске, Русије, Молдавије и Казахстана, привучени лажним обећањима да ће добити по 15.000 евра за бубрег.  

Описан је случај турског држављанина Јилмаза Алтуна који се у Истанбулу срео са извесним Исмаилом. Договорили су се да Алтун „донира” непознатој особи бубрег за 20.000 долара и да исплата буде на аеродрому у Истанбулу, после операције. Исмаил је узео од Алтуна узорке крви за даљу анализу. Алтун је изјавио да му је Исмаил платио авионску карту и обезбедио визу за Косово, као и да га је одвезао на аеродром.

Алтун тада упознаје Мошу Харела који му је дао позивно писмо за медицински третман на клиници „Медикус” и у операционој сали упознаје човека којем је требало да буде пресађен његов бубрег. Наредних дана у болници га је посећивао доктор Јусуф, све док није отпуштен. Полицији је на граничном прелазу као разлог свог доласка на Косово навео донацију бубрега, због чега је пребачен у полицију где је на показаним фотографијама препознао доктора Јусуфа.

Истрагом се дошло до пацијента идентификованог као Безалел Шафран, рођеног 1934. године у Израелу, који је због обољења бубрега дошао на Косово. Када је стигао у „Медикус”, Шафран упознаје доктора Љутфија Дервишија, који је требало да га оперише, као и Алтуна, који му је представљен као донор. Обојица потписују изјаве да је пресађивање обављено из хуманитарних разлога, без наплате. Алтунов бубрег затим је пресађен Шафрану, а за то је плаћено 90.000 евра.

У оптужници су описани и случајеви канадског држављанина Раула Феина као и Немца Валтера Јунгмана. Њима су бубреге донирале две Украјинке, за нешто мање од 90.000 евра по органу.

А. К. је 2008. године био студент из Белорусије који је преко Интернета покушавао да дође до зараде. Тако је наишао на веб-сајт о продаји људских органа. Послао је мејл и убрзо добио одговор да за 10.000 евра може да прода бубрег. Објашњено му је да обави медицинске тестове и да резултате пошаље извесном Јурију Катсману. А. К. је дошао на Косово, где је на клиници „Медикус” његов бубрег пресађен Американцу.

Током вишегодишњег поступка, а уочи почетка рада суда за злочине ОВК, Еулекс је одустао од кривичног гоњења више осумњичених за трговину људским органима.


Коментари2
99d75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin Pavlovic
Dok se sude ovi nevazni igraci. Nasa vlada pomaze zlocince koji su to cinili da dodu na vlast. I narod opet glasa za njih. Pa ko je ovde lud.Bice narod
Трајко Призренац
У првој пресуди, "болница се помиње и у извештају Савета Европе, у коме се наводи да су припадници такозване ОВК трговали органима заробљеника током сукоба 1999. године". Ето зашто је прва пресуда морала да буде укинута!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља