Политика Online - Замрзавање ембриона о трошку државе
понедељак, 20.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:41

Замрзавање ембриона о трошку државе

Планирано је да се репродуктивног материјала у случају неуспеха вантелесне оплодње пет година чува за следећи покушај добијања потомства
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 24.05.2018. у 22:00
ГАК В ишеградска имадовољно капацитета за овакве захвате (Фото Д. Јевремовић)

Од 15. јуна парови у Србији који улазе у поступак вантелесне оплодње моћи ће у одређеним гинеколошко-акушерским клиникама да замрзну и сачувају ембрионе и репродуктивне ћелије о трошку државе, најавила је за „Политику” доцент др Сања Радојевић Шкодрић, вршилац дужности директора Републичког фонда за здравствено осигурање. Она је појаснила да ће то моћи да се уради у државним и приватним здравственим установама који имају закључене уговоре са Фондом.

На овај начин жене које иду на вантелесну оплодњу, уколико она не успе, у наредним покушајима вештачког оплођења неће морати да се излажу додатним хормонским стимулацијама јајника, већ ће се поступак радити уз краћу припрему.

Како „Политика” сазнаје, замрзнути ембриони чуваће се пет година, са могућношћу продужавања на још пет, уколико парови то желе.

Користи овог поступка су многобројне, јер ће се „вишак” ембриона или ћелија добијених током једног циклуса стимулације сачувати за следећи пут, у случају неуспеха вантелесне оплодње, или чак за следећу трудноћу, што вишеструко повећава шансу за добијање потомства.

Како истиче проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, стопа настанка трудноћа из замрзнутих ембриона веома је висока и на овој клиници у Вишеградској улици у Београду износи око 70 одсто.

– Од следећег месеца требало би да почне замрзавање првенствено ембриона, а за индиковане случајеве и репродуктивних ћелија (сперматозоида и јајних ћелија) и ткива јајника и тестиса, о трошку РФЗО-а. И до сада су се ове процедуре спроводиле код нас, али су парови ове услуге сами плаћали и то нису били ни тако мали трошкови. Ми смо спремни за то и имамо довољно капацитета да их спроведемо – истиче др Стефановић.

Усвојен је и Закон о биомедицински потпомогнутом оплођењу, који стриктно уређује ову осетљиву област и проширује круг особа које могу учествовати у поступцима вантелесне оплодње. Закон предвиђа и могућност донирања полних ћелија и ембриона. Тренутно се израђују подзаконски акти којима ће прецизније бити уређена питања у вези са оснивањем банке репродуктивних ћелија.

– Нови закон предвиђа оснивање банке дарованих репродуктивних ћелија, а наша клиника је предвиђена као место за овакву банку за целу Србију, што ће се, надам се, веома брзо остварити и дати шансу и онима који немају партнера или немају сопствене репродуктивне ћелије да се остваре као родитељи – додао је др Стефановић.

Прошле године на процес вантелесне оплодње упућено је 3.500 парова, а у прва три месеца 2018. године око 900 парова. Ове године РФЗО је закључио уговор са шест државних институција и 11 приватних здравствених установа које се баве вантелесном оплодњом.

 

Потребан већи број вештачких оплодњи

Сваку мера коју утиче на повећање броја покушаја вантелесне оплодње, као и квалитет услуга за парове којима је она једини начин да дођу до потомства, Удружење „Шанса за родитељство” поздравља, јер на томе раде две године.

– И даље имамо проблем кад је реч о људима који нису добили дете, а искористили су три покушаја о трошку РФЗО-а, па су препуштени сами себи, а финансија је мало – каже Сандра Јовановић, председница удружења.

Она сматра да држава мора да помогне свим паровима који желе децу на сваки могући начин: отварањем саветовалишта за вантелесну оплодњу јер је свима који пролазе ову процедуру и улазе у њу неопходна психолошка помоћ, повећавањем броја финансираних поступака вантелесне оплодње о трошку Фонда, усвајањем правилника који прате имплементацију новог закона о вантелесној оплодњи из 2017. године, јер се њиме предвиђа и донација репродуктивног материјала.

 


Коментари0
59eb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља