уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Загреб на три деценије издаје српску имовину

У Хрватској усвојен закон који омогућава закупљивање објеката у власништву српских и босанских фирми
Аутор: Јелена Церовиначетвртак, 24.05.2018. у 22:00
Хрватски медији извештавају да је у питању и имовина на приморју: Ровињ (Фото: Д.Вукосављевић)

Десетине туристичких објеката на хрватском приморју, али и хиљаде квадрата пословног простора широм ове земље, бар у наредне три деценије неће бити враћени власницима – српским фирмама. Наиме, у Хрватском сабору је прошлог петка, после неколико месеци расправе и уз протестовање српских заступника, усвојен Закон о управљању јавном имовином који омогућава да се ова имовина изда у закуп на чак тридесет година.

Реч је, иначе, о имовини на коју се односи Бечки споразум о сукцесији између бивших југословенских република из 2001. године. То практично значи да њоме не би смело да се располаже мимо споразума међу сукцесорима који још није постигнут. Загреб је, међутим, овај споразум другачије „прочитао”. У Бечком споразуму о сукцесији, чији потписник је и Хрватска, у Анексу Г стоји да сва имовинска права морају бити враћена на дан 31. децембра 1990. године. То је време у коме је највећи број српских предузећа имао у власништву одмаралишта, туристичке објекте и пословни простор широм Хрватске.

Загреб, међутим, тврди да се тај Анекс Г не може примењивати без склапања билатералног споразума међу државама наследницама СФРЈ. Хрватска је споразум склопила са Македонијом и Словенијом, али годинама избегава да то исто учини са Србијом и са Босном и Херцеговином која се, такође, сада нашла у проблему после усвајања закона.

У спорном хрватском закону стоји да је влада „до склапања одговарајућег међународног уговора овлашћена дати у вишегодишњи закуп некретнине у земљишнокњижном власништву на које се примењује забрана из чл. 1 Уредбе о забрани располагања некретнинама на територији Хрватске”. Реч је о уредби из 1991. године, којом су власти у Хрватској забраниле располагање имовином у власништву „институција, република, предузећа и других правних особа из бивших југословенских држава”. Та имовина је уписана на Хрватски фонд за приватизацију, односно практично подржављена. Како су из хрватске владе објаснили, циљ закона је да се та имовина која је годинама уништава „стави у функцију”, а не да се решава питање власништва.

Председник Савеза Срба у региону Миодраг Линта каже да је усвајање овог закона завршни чин отимања имовине српских предузећа. Он је за РТС рекао да Хрватска крши Споразум о сукцесији и позвао Србију да реагује тако што ће послати елаборат Европској комисији, Европском парламенту и Савету Европе и тако упознати међународну заједницу и јавност са кршењем људских права у Хрватској. Линта је додао и да је једна од процена да отета имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра.

Према писању хрватских медија, „Нафтна индустрија Србије” у овој земљи има више од тридесет пумпи, одмаралишта у Ровињу, Макарској, Хвару и на Брачу, складишта, пословни простор као и удео у Јадранском нафтоводу. Велики део имовине НИС-а је продат, а бензинским пумпама управља ИНА, која иначе тражи да јој се врати имовина у Србији. Власник једног од највреднијих туристичких комплекса је Град Београд, који има неколико објеката у Јелси на Хвару, површине више од десет хиљада квадрата.

Неке српске фирме су годинама пред хрватским судовима покушавале да врате ову имовину, али безуспешно. Затим су правду потражиле и пред Судом за људска права у Стразбуру. Да је мало вероватно да суд у Стразбуру стане на страну српских власника имовине говори и његова одлука по тужби „Младост туриста”. Наиме, суд је у пресуди заузео став да ће билатерални уговор решити питање српске имовине. Међу хрватским правницима се незванично може чути и да је Београд могао паметније да испреговара 2004. и да не пристане на накнадна тумачења Анекса Г Бечког споразума. Односно, да не прихвати да се питање српске имовине решава билатералним споразумом пошто није било извесно да ли ће га Загреб икада склопити.

Велика прашина због хрватског закона подигла се и у БиХ која, према неким проценама, остаје без имовине вредне више од десет милијарди евра.

Правни заступник неколико српских предузећа пред судовима у Хрватској, а затим и у Стразбуру, новосадски адвокат Зоран Ристић каже да је изгубио наду да ће правда бити задовољена и у међународним судовима. Зато је, објашњава, 28 правних лица из Србије и БиХ основало удружење „Одузета имовина”. Они су упутили писма институцијама ЕУ и УН као и невладиним организацијама која се баве људским правима, а међу њима је и Хјуман рајтс воч.


Коментари11
a9e1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Ovo je cirkus, sa izmisljenim identitetima. Na nekadasnjem srpsko-hrvatskom govornom podrucju moze se govoriti o naciji "Balkanac", jeziku "balkanskom" i veri "privatnoj". Sve ostalo su konstruisani identiteti. Strogi sekularizam je jedini odgovor i put ka prosperitetu. Nacije na osnovu verskih identiteta (a svi veruju u istog Boga, Jahvea) su besmislica. Svi se odlicno razumemo. Sekularizam je jedini odgovor. Treba nam sekularna revolucija na Balkanu.
stevan v
Treba procitati komentare u hrvatskim novinama,da bi se ocenilo sta je ciniti.To je nevidjeni izlev mrznje prema Srbima i tu ni sama vlada kad i htela ne moze nista promeniti.Pupovac gleda svoja posla ,pa ga zbog toga zovu etno biznismem.i sve je jasno
Sasa Trajkovic
Dok se naš predsednik bavi " dobro susedskom " politikom dodvoravanja Briselu i raspletom Kosovskog čvora Hrvati malo po malo isteraše Srbe i očistiše Hrvatsku od srba, oteše našu imovinu a na tom putu u EU uzeće nam i deo Dunava i teritoriju ... ali kako NEKO reče Srbiaj je na dobrom putu u ...
Milan Kalicanin
"уз протестовање српских заступника" hahahaha Srpski poslanici čine vladajuću većinu u Hrvatskom Saboru i bez pomoći Srpskih zastupnika Vlada Hrvatske bi pala. Srpski polasnici su ovo mogli da spreče da su hteli. Ali "Srpski zastupnici" nisu Srpski.
Немања
Проблем је Милане што Ви, као и још неки проценат људи, не разликује интересе државе Србије (што у Хрватској кажу србијанске интересе) и српске интересе. Интереси српског народа (српски интереси) јесу да опстане и остане и јача српску заједницу гдегод она да живи. Када живи тако близу Србији (као у случају Срба из Хрватске) може, али не мора нужно да брани интересе матице. Не треба да се замерају тако већинском народу. Држава Србија и њено политичко вођство треба да брани интересе државе Србије, а задатак српских заступника је да се залажу и бране имовину прогнаних, која је такође угрожена, за инфраструктуру у српским срединама, која је скандалозно назадна, за права на образовање и употребу ћириличног писма, за које знамо да су срамно ускраћена...
Препоручујем 13
Јован Скерлић
Тако је било и у НДХ. Мислим да већина људи не схвата да ово није доба „нео-либерализма" већ доба нео-нацизма, нео-колонизације и окупације.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља