недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:50

Варнице на годишњој Скупштини САНУ

Академик Часлав Оцић тврди да је врх САНУ одговоран зато што кандидати Одељења друштвених наука нису добијали довољну подршку. – Владимир Костић понудио оставку уколико десет академика каже да је умешан у „лобирања”
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 25.05.2018. у 14:09
(Фото Ж. Јовановић)

На редовној годишњој Скупштини Српске академије наука и уметности Владимир Костић, председник Академије, рекао је јуче да ће понудити оставку уколико се десет академика сложи да је он умешан у лобирања око избора кандидата који су предлагани за чланове Академије. Додао је да са врха академије није вршен никакав притисак.

Ову причу покренуо је академик Часлав Оцић који је јуче разрешен дужности секретара Одељења друштвених наука, а на то место изабрaн је академик Димитрије Стефановић. Оцић је рекао да је његово разрешење политичког карактера, коментаришући гласове колега речима: „Свако је господар свога образа”. Он је претходних дана у медијима указивао да је споран предстојећи избор за нове чланове Академије.

Изјавио је да је незапамћено да кандидати које је предложило његово одељење, и у априлу једногласно подржало, већ у мају не добију потребну подршку да се о њима гласа на заседању Изборне скупштине која је заказана за осми новембар. Као пример је навео етнолога Бојана Јовановића и филозофа Илију Марића коју су у априлу добили подршку четири члана Одељења друштвених наука, да би се они који су за њих гласали месец данас касније предомислили или је надгласало пет чланова Одељења историјских наука.

Оцић примећује да се никада раније није десило да од првобитно предложена четири кандидата не буду подржана два кандидата одељења, а да уместо њих добију подршку чак троје кандидата предложена ван Академије. Како је раније објављено, социолога Слободана Антонића и филозофа Алпара Лошонца предложило је одељење, а институти и факултети демографа Мирјану Рашевић, економисту Павла Петровића и Милену Драгићевић Шешић из области менаџмент у култури.

Одељење друштвених наука је у последњих 15 година добило само једног новог члана. У одељењу су Данило Баста, Тибор Варади, Часлав Оцић, Димитрије Стефановић и Коста Чавошки, дописни члан је Александар Костић. Како је Оцић рекао, у све ово умешан је врх академије уз туторисање са стране.

Владимир Костић је у свом говору поручио да он нема илузију и да ће предстојећи избори донети извесне несугласице, полемике па и сукобе.

– Мудрост је како да та сучељавања не остану основ за ружења САНУ и не увуку је у таблоидне интриге. Апелујем да свако од нас постави своје личне црвене линије које не треба прелазити у очувању достојанства Академије, које је свакако веће од наших ефемерних међусобних неспоразума. Јер сукоба је било и биће их, али је евентуална штета коју ненамерно или намерно наносимо САНУ у крајњем случају саморањавање и ништа, ништа више – рекао је Владимир Костић.

Навео је да је направљена анализа када је САНУ имала 142 члана (данас их има 133, односно 124 активних) и у Србији је на 100.000 становника било само 1, 9 чланова САНУ, док је тај број у хрватској академији 4,9; у Словенији 5,1; у Црној Гори 7,0 а у Македонији 2, 2.

– Нисмо предимензионирани, али нас глође црв неравнотеже међу областима које су у Академији неопходне. Одговорни смо да САНУ потврдимо као институцију великих појединачних знања и компетентности, креативности, првенствено у науци и уметности, те грађанске пристојности, одговорности и поштења – институцију којој се може веровати – рекао је Костић.

Поменуто је и да је од прошле године САНУ организовала 247 научних скупова, концерата, трибина, изложби које је посетило 170.000 људи.


Коментари4
a7573
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Uveren sam da je akademik Časlav Ocić razrešen dužnosti zbog zavisti i sujete pojedinih kolega, samo zato sto je 2015. uspeo da pripremi i objavi Zbornik SANU - Moguće strategije razvoja Srbije.
Dragan
I dok se sada raspravlja o odeljenju društvenih nauka, pitanje je šta se događa u odeljenju prirodnih nauka. Kandidati imaju svoje lobiste i svuda se surovim lobiranjem pokušava stići do članstva. Poznato mi je da pojedini kandidati imaju timove u okviru kojih se po celoj Srbiji lobira za njihovog kandidata. Nedostojno ovakve insititucije!
Воја
Да ли се расправљало о подршци кандидатима у другим одељењима САНУ? Зашто се јавности не предоче биографије свих предложених кандидата, па да јавност види да ли су најбољи кандидати предложени? Зашто се никад не да образложење за избор на Одељењима? Бојим се само да се у САНУ тргује изборима, поготову ако се зна да чланови САНУ добијају поприличну суму новца као академијски додатак сваког месеца до краја живота.
zoran
_Taj SANU je cudo.Umesto da oni kao umne glave predlazu i trude se da u javnosti prezentiraju kako bi srbija trebala da izgleda u narednih 50 godina,oni se svadjaju zarad fotelja i privilegija.Sve u basen bor na prevaspitavanje kao kod tileta.smrt fasizmu sloboda narodu!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља