четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 26. МАЈА

Рандеву с предсказањем

петак, 25.05.2018. у 14:32
Џејмс Плат (Фото Зарина Плат)

АПДАЈК И ПОЛИТИКА

Пета бијенална конференцијa Друштва Џон Апдајк одржаће се у Београду од 1. до 5. јуна, а завршна сесија  „Апдајк и политика: Можемо ли помоћу политичке еволуције Зеке Ангстрома објаснити Трампове присталице?“ биће одржана у Народној библиотеци Србије где је писац Џон Апдајк гостовао када је посетио Београд 1978. године

Епизода Би-Би-Сијеве серије „Велики животи“, емитована 2014, почела је следећом реченицом: „Џон Апдајк је био један од најчитанијих озбиљних америчких писаца двадесетог века.“ Широм света влада сагласност о томе да је Апдајк један од најбољих америчких писаца, иако је често оптуживан да је писао о мушкарцима чији су поступци сексистички, а понекад и расистички. Када је реч о политици, међутим, Апдајкови ставови су нам нејасни. Као и његов отац, и Апдајк је читавог живота био конзервативни демократа. Иако је Апдајк умро недуго након што је председник Барак Обама инаугурисан, стигао је да новом председнику искаже подршку. Па ипак, он је један од свега четворо Американаца у историји којима су додељене и Национална медаља за уметност и Национална медаља за хуманистичке науке: двојица републиканских председника, Џорџ Х. В. Буш и Џорџ Буш одабрали су и, уз церемоније у Белој кући, одликовали Апдајка. Што се тиче његовог најпознатијег књижевног лика, Харија „Зеке“ Ангстрома, још је теже одредити каква политичка стремљења би он могао да има.

У лето пре Трампове изненађујуће – неко би рекао – „шокантне“ – победе на изборима за председника Сједињених Америчких Држава, професор књижевности Скот Дил објавио је есеј у Front Porch Republic, у којем је поставио питање: „Да ли би Зека Ангстром гласао за Трампа?“ Пошто се Хари сматра типичним Американцем, то је изгледало као добро питање – исто тако добро као и мало другачије формулисано питање које је члан владе у Пенсилванији, Чарлс Ф. Мекелви III, поставио неколико месеци касније у The American Conservative: „Да ли је Џон Апдајк предвидео Трампову еру?“

Џејмс Плат,
председник Друштва Џон Апдајк

Где су данас „Парови”

Џон Апдајк је као гост Октобарских сусрета писаца, 1978. године, посетио редакцију „Политике“ и том приликом дао ексклузивни интервју који су водили новинари Културне рубрике Милка Лучић, Милан Влајчuћ и Душан Симић

Џон Апдајк у разговору са новинарима „Политике“ (Из фотодокументације „Политике“)

Kод нас су преведене три ваше књиге, збирка приповедака „Голубије перје“ и роман „Кентаур“ , и „Парови“. Да ли је тиме добро представљено ваше укупно дело?

Драго ми је да је овде преведено толико мојих књига. To је добар избор, али, углавном, из мог ранијег стваралаштва.

Шта недостаје да би се заокружио утисак о вашем делу?

Мислим да сам у СAД најбоље познат по два романа о „Зецу“ – „Бежи Зечићу“ и „Зец повратник“. Прва књига, колико знам, преводи се и код вас. Што се тиче друге, њен је наслов тешко превести, а ја мислим да би и превод целе те књиге задао грдне муке преводиоцу. Уопште, неке мoje књиге које веома волим, врло су тешке за превођење, има у њима много непреводивих игри речи.

ГОДИШЊИЦЕ
Време као емотивни испад

Један од најатрактивнијих београдских уметничких факултета, Факултет примењених уметности, великом изложбом под називом „Форма Примена Уметност“, у Музеју града, ове године обележава седамдесет година постојања

Владимир Перић, Прозори земунске касарне (горе), и Сусрет, 2018.

Право на постојање 1948. до 1960.

Време за Факултет примењених уметности у Београду почело је званично да се рачуна од новембра 1948. године, мада је још крајем деветнаестог века Словак Кирил Кутлик са пуно ентузијазма, уз променљиву подршку државе, основао Српску цртачку и сликарску школу на којој се први пут организовано изучавала и примењена уметност.

Период између два велика рата у претежно аграрној земљи био је бременит утицајима фолклорних елемената, неокласицизма, академизма, сакралних канона, тежњама да се формира национални стил у уметности, дизајну, архитектури. Један од најистакнутијих представника тог времена, уметник и дизајнер, Драгутин Инкиностри Медењак већи део свог уметничког живота потрошио је трагајући за националним стилом да би на крају одустао. Можда је једина светла тачка тог периода кад је у питању примењена уметност и дизајн био Љубомир Мицић са својим идејама и покретом зенитизам.

У новембру 1948. године окупила се група ликовних уметника коју су предводили Бранко Шотра, Михајло Петров и Иван Табаковић. Инспирисани духом Баухауса, Гропијусовим начелима, руским супрематистима, адвертајзингом и дизајном западноевропских и америчких тржишних комуникација, основали су Академију примењених уметности у Београду.

Зоран Блажина

21. век
Да ли петнаест милиона лајкова има моћ

Иако се, опет директно пред нашим очима, створила једна потпуно нова, алтернативна дигитална култура, свима је јасно да та чињеница није довољна да замени интеракцију лицем у лице, и то управо у кључном процесу сучељавања и, на крају, жељене трансформације друштвених, политичких и економских односа моћи

Цртеж Југослава Влаховића из књиге „Flower and Power“

У блиској будућности, права опасност не лежи у држави која манипулише већ у вештачкој стимулацији која, представљена као суштинска, користи информације тако да нас, на крају, одвоји од питања која заиста и јесу суштинска. О чему се ради у овој тврдњи која делује као ребус? Техно-утопијско виђење света тврди да се муњевито приближавамо тренутку у коме ће вештачка интелигенција превазићи и надјачати људску интелигенцију. Тада ће наступити потпуно нови вид постојања, онај који превазилази не само биологију већ и моралност. Футуриста Реј Курцвел описује дигитално пребацивање неуролошких садржаја појединаца у рачунарске меморије, што значи – достизање бесмртности. Али, очигледно, постоји још нешто поред свих тих „трендова” који запљускују нашу свакодневицу, а зову се: биткоин, дрон, виртуелна стварност, обогаћена стварност, конвергенција, робот, вештачка интелигенција, сва та моћна „техничка” технологија. То нешто иза су бројне узбуркане, друштвене и емоционалне технологије. А то су управо оне технологије које организују и формирају друштво. То је зона препуна питања која траже брзе и јасне одговоре. Рецимо, да ли ће људи, пре машина, наћи снаге да уложе довољну количину времена, енергије и ресурса да остваре друштвени поредак у коме егзистенција неће бити условљена искључивом вољом и одлукама огромних, наднационалних корпорација и институција? Како да се споје сви људи и групе који стварно желе друштвену правду, истинску демократију, нову економију која поштено расподељује богатство и штити екологију? Како људи да нађу подршку за своју личну аутономију, а да, истовремено, раде у разноликим групама, на заједничким пословима, кроз колективну акцију?

Станко Црнобрња

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари1
55c7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Tekstu g. Stanka Crnobrnje - "Da li petnaest miliona lajkova ima moć" prikljucujem prigodan izvod iz knjige Semjuela P. Hantingtona - "Treci talas" (1991). On glasi: "Ljudi u buducnosti mogu izmisljati i nove oblike autoritarizma: Mogla bi da bude moguca tehnokratska elektronska diktatura u kojoj bi autoritarna vlast bila moguca i stekla legitimnost na osnovu svoje sposobnosti da manipulise informacijama, medijima i sofisticiranim nacinom komunikacije. Ni jedan od ovih novih oblika autoritarizama nije vrlo verovatan; ali takodje bi bilo tesko reci da je bilo koji od njih potpuno nemoguc. Mogli bi se pojaviti novi oblici autoritarizama koji bi pogodovali bogatim, informacionim, na tehnologiji utemeljenim drustvima."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља