среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Стеријино позорје може да дијагностикује, али не и да лечи српски театар

Не знам ниједан други фестивал у Србији који изазива толико реакција као што је то случај када се објави селекција Стеријиног позорја или саопште одлуке жирија, каже Мирослав Радоњић, директор ове смотре
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпетак, 25.05.2018. у 22:00
Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја (Фото Срђан Дорошки)

Свако ново Стеријино позорје представља истински празник позоришта, место и време окупљања драмских уметника из целог региона, па и шире, каже за „Политику” Мирослав Мики Радоњић, директор Стеријиног позорја, најављујући вечерашње, 63. по реду, отварање новосадске театарске светковине у Српском народном позоришту која ће трајати до 3. јуна. Такмичарску селекцију коју је потписао селектор Бошко Милин чини девет представа, а оцењиваће их жири у саставу: Тања Шљивар, Маја Мирковић, Новак Билбија, Ксенија Крнајски и Бранислава Илић. Прве фестивалске вечери у званичној селекцији представиће се Народно позориште Републике Српске из Бања Луке са представом „Швајцарска” по тексту Петра Михајловића у режији Милана Нешковића.

Какву позоришну слику ће овај новосадски театарски скуп понудити позоришним театролозима, критичарима, публици, која позвана представа је најскупља, које позориште најзахтевније, питали смо Мирослава Микија Радоњића.

– Селекција 63. Стеријиног позорјa селектора Бошка Милина у већој мери ће понудити могућност стеријанској публици и најширој јавности да се упозна са новом генерацијом младих стваралаца, драмских писаца, редитеља, глумаца... Поред њих биће ту још неколико искусних и реномираних уметника чиме ћемо, надам се, добити реалну слику ове позоришне сезоне. Колико год задатак селектора био да нам понуди објективну процену и изабере у естетском смислу најрелевантнијa оствaрења, на крају је сeлекција, ипак, резултат субјективног осећања и гледалачког сензибилитета појединца. С друге стране, нереално је очекивати да један фестивал, па звао се он и Стеријино позорје, може да поправља стање нашег позоришта у целини. Онo може да укаже на неке особености, специфичне драматуршке поетике, интересантне и интригантне редитељске поступке, фасцинантне визуелно-музичке аспекте представе или бриљантне глумачке бравуре. Дакле, Стеријино позорје може да дијагностикује, али не и да лечи српски театар. Када је реч о најзахтевнијој представи у техничком и финансијском смислу то је „Ожалошћена породица” из Јарослава (Русија).

Како је Стеријино позорје ове године затворило финансијску конструкцију, односно да ли и какве полемике без којих Позорје не би било то што јесте, очекују, Радоњић каже:

– Финансијска конструкција затворена је захваљујући, пре свега, оснивачу Позорја – граду Новом Саду и Градској управи за културу, затим Министарству културе и информисања, Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, те спонзорима и донаторима. Полемике се, наравно, очекују и оне су више него добродошле. Не знам ниједан други фестивал у Србији који изазива толико реакција као што је то случај када се објави селекција Стеријиног позорја или саопште одлуке жирија. То доказује вишедеценијску чињеницу да је Позорје много више од такмичарског позоришног фестивала. Оно је изузетан друштвени догађај. Тако је било у прошлости, тако је данас, тако ће бити и у будућности.

Мирослав Мики Радоњић најављује и око педесет богатих пратећих фестивалских садржаја:

– Од богатих пратећих програма издвојио бих 16. међународни симпозијум позоришних критичара и театролога уз учешће око тридесетак еминентних стручњака из целог света, као и обновљену Трибину Стеријиног позорја о савременом домаћем драмском тексту на репертоарима српских позоришта.

 


Коментари1
418dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U Srbiji se ne prikazuje dramska dela pisaca iz Srpeske diaspore kao sto je bilo u doba komunizma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља