Сарајево – Један од многобројних злочина почињених над Србима у протеклом рату који још увек чека правду јесте и злочин који су иза себе оставиле муслиманске и хрватске снаге 25. маја 1992. године када су напале село Брадина, надомак Коњица. Тог дана у Брадини је убијено 48 српских цивила, а преживели одведени у логоре или су протерани. Све српске куће, након што су опљачкане, спаљене су и сравњене са земљом. Запаљена је и црква.
И након више од четврт века, о некадашњем животу Срба у Брадини, која је након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ, сведоче само остаци порушених кућа и њихова имања зарасла у коров, те спомен-обележје испред обновљене Цркве Вазнесења Господњег. На њему су уклесана имена убијених, пронађених у масовној гробници у порти те цркве. Најстарији међу њима био је 78-годишњи Радомир Куљанин, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа.
У сабласно пустој Барадини, у коју се, од предратних око 1.200 становника, вратило и стално живи само двоје Срба, јуче је, под покровитељством председника Републике Српске Милорада Додика, обележено 26 година од злочина који је почињен у том коњичком селу. Међу малобројним члановима породица жртава, расељених широм света, који су присуствовали служењу литургије и полагању венаца на спомен-обележје, била је и Недељка Жужа, којој је у нападу на Брадину убијен један син, а други одведен у логор. И њега је изгубила након рата, умро је, каже она, од последица премлаћивања.
Шеф посланика СНСД-а у Парламенту БиХ Сташа Кошарац сматра да овај масакр, за који до данас нико није кажњен, представља срамоту за све међународне и домаће правосудне институције које се баве ратним злочинима.
„Брадина је класичан пример заташкавања масакра и злочина, упркос очигледним доказима и видео-снимцима стрељања заробљених цивила, као и касније ексхумације њихових тела. Муслиманске власти и правосудне институције у Сарајеву учиниле су све што су могле да се овај злочин толико дуго не процесуира, укључујући и мистериозне смрти оних за које се знало да ће бити оптужени”, навео је Кошарац у обраћању новинарима.
За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило. У марту ове године Суд БиХ потврдио је оптужницу против 12 лица, бивших припадника Армије РБиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине. Оптужени су за нападе и убиства више десетина српских цивила оба пола, међу којима је било деце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села.
На рочишту, одржаном другог априла у Суду БиХ, сви оптужени изјаснили су се да нису криви за извршење кривичног дела злочини против човечности.
Осим званичника РС, међу којима су били и представници борачких и удружења логораша проистеклих из прошлог рата, те Трећег пешадијског пука Оружаних снага БиХ који баштини традицију ВРС, обележавању 26 година од злочина над српским становништвом Брадине, присуствовао је и високи представник Валентин Инцко.
Д. Станишић
