понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

Брадина више од четврт века чека правду

У селу код Коњица, где је 1992. године убијено 48 српских цивила, одржана комеморација
Аутор: Душанка Станишићпетак, 25.05.2018. у 22:00
Недељка Жужа, која је остала без двојице синова, љуби спомен-обележје (Фото: Д. Станишић)

Сарајево – Један од многобројних злочина почињених над Србима у протеклом рату који још увек чека правду јесте и злочин који су иза себе оставиле муслиманске и хрватске снаге 25. маја 1992. године када су напале село Брадина, надомак Коњица. Тог дана у Брадини је убијено 48 српских цивила, а преживели одведени у логоре или су протерани. Све српске куће, након што су опљачкане, спаљене су и сравњене са земљом. Запаљена је и црква.

И након више од четврт века, о некадашњем животу Срба у Брадини, која је након потписивања Дејтонског споразума припала Федерацији БиХ, сведоче само остаци порушених кућа и њихова имања зарасла у коров, те спомен-обележје испред обновљене Цркве Вазнесења Господњег. На њему су уклесана имена убијених, пронађених у масовној гробници у порти те цркве. Најстарији међу њима био је 78-годишњи Радомир Куљанин, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа.

У сабласно пустој Барадини, у коју се, од предратних око 1.200 становника, вратило и стално живи само двоје Срба, јуче је, под покровитељством председника Републике Српске Милорада Додика, обележено 26 година од злочина који је почињен у том коњичком селу. Међу малобројним члановима породица жртава, расељених широм света, који су присуствовали служењу литургије и полагању венаца на спомен-обележје, била је и Недељка Жужа, којој је у нападу на Брадину убијен један син, а други одведен у логор. И њега је изгубила након рата, умро је, каже она, од последица премлаћивања.

Шеф посланика СНСД-а у Парламенту БиХ Сташа Кошарац сматра да овај масакр, за који до данас нико није кажњен, представља срамоту за све међународне и домаће правосудне институције које се баве ратним злочинима.

„Брадина је класичан пример заташкавања масакра и злочина, упркос очигледним доказима и видео-снимцима стрељања заробљених цивила, као и касније ексхумације њихових тела. Муслиманске власти и правосудне институције у Сарајеву учиниле су све што су могле да се овај злочин толико дуго не процесуира, укључујући и мистериозне смрти оних за које се знало да ће бити оптужени”, навео је Кошарац у обраћању новинарима.

За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило. У марту ове године Суд БиХ потврдио је оптужницу против 12 лица, бивших припадника Армије РБиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине. Оптужени су за нападе и убиства више десетина српских цивила оба пола, међу којима је било деце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села.

На рочишту, одржаном другог априла у Суду БиХ, сви оптужени изјаснили су се да нису криви за извршење кривичног дела злочини против човечности.

Осим званичника РС, међу којима су били и представници борачких и удружења логораша проистеклих из прошлог рата, те Трећег пешадијског пука Оружаних снага БиХ који баштини традицију ВРС, обележавању 26 година од злочина над српским становништвом Брадине, присуствовао је и високи представник Валентин Инцко.

Д. Станишић

 

 

  


 
 

 


Коментари5
6db79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Matejić
NEKA JE VECNA SLAVA TIM NASIM UBIJENIM LJUDIMA! Mi Srbi bi morali da prestanemo da se zalimo sami sebi i da pocnemo da NEPRESTANO UZ CINJENICE OPTUZUJEMO U SVAKOJ PRILICI I SVAKOME, za sva zla koja su nam ucinjena i koja smo pretrpeli (u svim periodima nase istorije, ukljucujuci i od Turaka). Samo tako mozemo da odbranimo istinu i sebe, a da sacuvamo uspomenu na nase neduzne zrtve i oduzimo im se.
Voja Bogdanovic
Hoce li neko da bude odgovoran za to? Izgleda da su samo Mladic I Karadjic krivi za sve....
Радован
@Voja. Ne piše se "Karadjić" nego Karadžić. Ovo prvo može da prođe u Sarajevu, na ćaršiji. U srpskom pravopisu, nikako.
Препоручујем 3
Марко Латиновић
Остаје за жаљење што је српска јавност (у Србији) поодавно ускраћена и "ослобођена" посматрања догађаја у БиХ и Хрватској кроз призму специфичног односа Хрвата и БХ-муслимана према Србима, а који је кулминирао током Другог свјетског рата и наставио се деведесетих. У догађањима 1991-1995 на површину је испливало не само симболика НДХ-азије и тадашње сарадње БХ-муслиман и Хрвата, него је зановљена и пракса заједничког требљења Срба. Брадина је управо примјер такве Усташије. Не треба се чудити да је у том мјесту, у којем је рођен и Анте Павелић, затрто све што је српско. Не треба ни пуно машто да се објасне разлози због којих је присуство Срба у подручју Федерације Хрвата и Муслимана сведено на статистичку грешку. Једноставно речено ради се о Нео-Усташији.
Jovan Milanovic
Pisete da zlocin ceka pravdu...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља