субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:05

Именована Комисија за испитивање последица НАТО бомбардовања

„За” су гласала 152 посланика, нико није био против, три нису гласала, а изјашњавању је претходила краћа расправа у којој је део опозиционара замерио што у комисији нису заступљене све посланичке групе
Аутор: Мирјана Чекеревацпетак, 25.05.2018. у 22:00
Ефекат НАТО бомби под надзором парламента: Скупштина Србије (Фото Жељко Јовановић)

Скупштина Србије изабрала је јуче Комисију за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије, као и утицај на животну средину, са посебним освртом на последице које је оставила употреба пројектила са осиромашеним уранијумом. Комисија, поред председника Дарка Лакетића (СНС), има шест чланова, по три из владајуће коалиције и опозиције. „За” су гласала 152 посланика, нико није био против, а три посланика нису гласала.  Гласању је претходила краћа расправа у којој је део опозиционара замерио што у комисији нису заступљене све посланичке групе. Комисија ће радити у саставу: Ивана Стојиљковић (СНС), Милован Дрецун (СНС), Данијела Стојадиновић (СПС), Гордана Чомић (ДС), Драган Весовић (Двери) и Дубравко Бојић (СРС).

У расправи је Марко Ђуришић (СДС) казао да је предлог састава комисије потврдио његове сумње у искрене намере предлагача за формирање овакве комисије, да објективно и непристрасно дође до важних одговора. Замерио је што се о овоме одлучује по хитном поступку, што је владајућа коалиција обезбедила себи већину у комисији и што, осим странака чији посланици су предложени, осталим посланичким групама није понуђено да учествују у раду.

Према његовим речима највећи изазов за комисију биће да се „одупре једној хистерији у јавности на ову тему, приметио је један професор универзитета, епидемиолог, да се људи који изражавају сумњу називају НАТО плаћеницима, а они који стручно о овој теми имају врло мало да кажу, називају се патриотама”.  Истакао је да комисији жели успех, а „чињеница како је урађена медијска припрема ове теме и на који начин су, чини ми се, већ дати одговори, сведочи да се бојим да ће пут до истине бити дуг и тежак”.

Предлагач оснивања комисије Маја Гојковић подсетила је да је од бомбардовања прошло 19 година, па „не разумем  да неко од посланика има дилему због ознаке ’хитног поступка’”. Додала је да ниједна изречена замерка не стоји, поновила да је узор за комисију била она из италијанског парламента, која је бројала само пет чланова.  Што се састава тиче, казала је да је „чињеница да су посланичке групе које су најгласније у замеркама на састав комисије биле врло негативне у излагању поводом идеје да се она формира, то је један разлог”.

Други разлог за овакав састав је да су они који нису присуствовали гласању јасно истакли свој политички став, „замерке схватам само као жељу да се нешто каже, а не суштинску примедбу што  комисија има седам чланова”. Гојковићева је подсетила да ће комисија давати парламенту извештаје на сваких шест месеци, о „којима ће расправљати свих 250 посланика”, а први прелиминарни извештај ће бити готов 2020.

Гордана Чомић (ДС) казала је да је задатак комисије да утврди научне чињенице, које су „проверљиве, доказиве и поновљиве, па је свеједно ко има већину у комисији, јер се о научним истинама не гласа”. Додала је: „Ако имате намеру да гласате о томе шта је научна истина, онда је идеја комисије промашена. Са жељом да се господин Лакетић не покаје због предлога за моје чланство, ја му нећу дати разлога, али знам како се утврђују научне чињенице”.

Драго Лакетић казао је да му искуство сведочи да одређена тела могу да буду оперативнија уколико је релативно мањи број чланова, „замислите комисију од 30 или 25 чланова, најчешће не бисмо могли ни да их скупимо на једном месту”. Додао је да ће рад бити транспарентан, да ће комисија бити отворена за све ставове, али искључиво научно аргументоване и да „ћемо након истраживања моћи да кажемо – да, било је ефекта тих токсина, или  не, није било ефекта, мислим да је то права ствар”.

Истакавши да није очекивао расправу о оваквој теми, Драган Весовић (Двери), рекао је да му се не свиђа што се на почетку рада комисије прича о стварима којима она не треба да се бави. Додао је: „Каква ће одлука комисије бити, време ће показати, али сматрам да нико у овом парламенту, ни у земљи не треба да прејудицира њене одлуке, дајте да сви помогнемо у раду.”

Немања Шаровић (СРС) казао је да не разуме оне „којима је једини аргумент против комисије тај што касно долази предлог, боље икад него никад”. Додао је да је за „СРС од највећег могућег значаја да се истина коначно сазна”.

Ни Ђорђе Вукадиновић (НС–ЗСС) није очекивао расправу о овој теми, а рекао је да ће са задовољством гласати за састав комисије, као што је гласао и за њено формирање. Додао је: „Шта год да је мотивација предлагача, то треба подржати.  Ми бисмо можда волели мало другачији састав, али уважено је да има и опозиције”.

 

Јефтинији станови за припаднике служби безбедности

Скупштина Србије усвојила је јуче Закон о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности, који ће, како је рекла Зорана Михајловић, ресорна министарка, омогућити изградњу 1.578 станова по цени од 500 евра по квадрату за припаднике снага безбедности у првој фази, која ће бити завршена до 2020. године. Први објекти ће се градити у Врању, Краљеву, Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду, а површина станова је у распону од 32 квадрата за гарсоњере до 92 квадрата за четворособне станове.

Према законским решењима, припадник снага безбедности који је запослено лице и остварио је право на куповину стана, обавезан је да остане у радном односу у органу у којем је остварио право на куповину стана под повољним условима у наредних десет година од дана закључења уговора о куповини стана, осим лица коме престане радни однос због одласка у пензију и он не може отуђити стан у истом року. Право на куповину ових станова имају и раније пензионисани припадници служби безбедности, а ни они не могу отуђити стан у року од десет година од дана потписивања уговора.

 

Максимална брзина 130 километара на час

Скупштина Србије усвојила је данас измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја на путевима, којима је предвиђено повећање максималне брзине на ауто-путевима у Србији са 120 на 130 километара на сат. Возила ће на ауто-путу моћи да иду максималном брзином која је дозвољена у Словенији, Хрватској, Грчкој, Мађарској, Италији, Француској, Аустрији и другим земљама ЕУ. Уведене су и нове и строже казне за прекршиоце овог закона, као што је обавезна новчана казна за насилничку вожњу.


Коментари8
8865f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mladen Mladenović
Znam da Americi neće niko da sudi. Ili ne sme. Svet nije uspeo da stvori sudsku ili bilo kakvu drugu instancu, koja bi bila iznad američke sile. Ipak, smatram vrhunskim cinizmom i licemerjem, naš odnos prema SAD. Nazivamo ih "naši zapadni prijatelji"?! Ti, "Naši zapadni prijatelji" zahvaljujući tom našem politikantskom licemerju, "ne znaju" da su počinili neverovatan zločin protiv jedne suverene evropske države na pragu 21. veka?! Njih zovemo "prijatelji" a osudjujemo Srbina za bombardovanje RTS-a?! Mislim da stvari, ako ništa drugo, treba nazvati pravim imenom. Zločin je zločin, čak i kada taj zločin počine Amerikaci?! Zločin je zločin čak i kada su žrtve tog zločina Srbi?! Sigurno je da nećemo dokazati da je osiromašeni uranijum diretni okidač i izazivač kancerogenih oboljenja ali, posle "Milosrdnog andjela", ili kako ga već zovu, mi umiremo u znatno većem procentu?! Najgore je što ta opaka bolest ubija i decu, koja su tek rodjena.
Vlastimir Bezarevic
Stvarno kakva je ovo maskarada, Verujem da ima na stotine stranica vec strucno obradjenog materijala. Zasto neko pokusava da vrati tocak u nazad umesto da se odmah pokrene kakav postupak ako za to imamo petlju. Ovo je ocigledno sano prica za domacu janost i foliranje.
Косовка
Петре Илићу, много тога је усвојено од 2012. до данас! Почевши од укидања државних институција Републике Србије на КиМ и одлуке да Срби (Српска љиста) учествују на албанским изборима (2013), до Закона о сарадњи са НАТО (2016). Тако је и са извештајима "odgovorne drzavne agencije" и њених научних сарадника. А погледај (у документарном филму "Deadly dust", забрањеном на Западу) шта кажу извештаји стручњака канадских, немачких и америчких радиолошких института о мерењима која су вршили у Ираку (и до 20.000 пута већа радијација)! А НАТО признаје да је и у Србији употребљавао "depleted uranium", око 300 италијанских припадника КФОР-а оболелих од рака тужило је државу и добило спор, а Американци су дали накнаду својим ветеранима оболелим од рака!
Petar Ilic
Postoje nekoliko izvestaja o nivou radijacije posle bombardovanja koje su uradjene od srpskih naucnih institucija a objavljene na engleskom. Najznacajniji je izvestaj pod naslovom "Environmental radioactivity in southern Serbia at locations where depleted uranium was used" (Radioaktivnost u juznoj Srbiji na lokacijama na kojima je koriscen osiromaseni uranijum). Izvestaj je prihvacen 2016. godine a na njemu su radili stucnjaci iz Vince, Beogradskog univerziteta, i sluzbenici odgovorne drzavne agencije (za detalje i imena pogledajte tekst izvestaja koji je na internetu. Zakljucak izvestaja je da nikakava dodatna radijacija od uranijuma, osim normalne koja je uvek postojala, nije mogla da se instrumentima detektuje. Radijacija iz uzetih uzoraka tla se ne razlikuje od slicnih radijacija koje postoje u drugim zemljama a koje nisu bile izlozene dejstvu osiromasenog uranijuma. Vise detalja ima u izvestaju. Ko zna engeski neka ga procita, a ko ne zna uvek moze da veruje clanovima komisije.
Ана
Мора да су инструменте баждарили политичари.
Препоручујем 2
Bosa S
Kao i u svim oblastima clanovi komisije koriste izvestaje i istrazivanja strucnjaka is date oblasti. Komisija moze da ima zadatak i da imenuje strucnjake koji ce raditi istrazivanje. To vam je kao sudija. On donosi odluku ali ne mora da ide na mesto zlocina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља