уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Небеска фризерка и Брат Рада у слободном паду

Ана Вујичић, потпредседница Удружења жена летача Србије, скочила је с падобраном и слетела на сопствено венчање, док је председница овог удружења Олгица Лазић изабрала „опуштенију” варијанту: већ двадесетак година лети параглајдером
Аутор: Александар Апостоловскисубота, 26.05.2018. у 22:00
Прву женску формацију у ваздуху поставиле су још 2007. и од тада су слично поновиле више пута (Фотографије Мирко Ступар)

Плавокосој Ани Вујчић многи мушкарци завиде на храбрости. У суботу је скакала с висине од 5.800 метара, из транспортног авиона „АН-26”. Имала је 90 секунди слободног пада и чим се приземљила, право с аеродрома у Батајници, отишла је да шиша муштерије. Она је фризерка и улепшава жене и мушкарце. Њен салон, осим фотографија с најновијим моделима фризура, украшен је и сликама њених падобранских скокова.

– Када хоће да мењају фризуре, питају ме да ли сам скакала. Тада знају да сам посебно инспирисана – каже Ана.

На падобранску кацигу увек јој је прикачена камера и сваки њен лет је мали филм. До сада је имала 705 скокова из авиона и хеликоптера. У Мађарској је скакала и из балона. Увек је тежила небеским висинама.

– Маштала сам као девојчица да будем акробата, а онда падобранац – прича.

Ова мајка двоје деце почела је да скаче с 15 година. Те 1997. године, када није било интернета, на зиду школе видела је плакат „Школа падобранства”. То је било довољно да оде до аеродрома и скочи с висине од 1.200 метара, старим војним падобраном.

– Сви примећују моју озареност и задовољство после скакања. То је спорт који ме испуњава. Три битне ствари у мом животу су породица, фризерај и падобранство. На дан венчања, 2006. године, скакала сам изнад Куле Небојша, док је супруг скакао у тандем скоку. У то време, уместо венчанице, шила сам специјално бело одело. Матичарка нас је чекала на земљи са сватовима – каже Ана, која је и потпредседница Удружења жена летача Србије.

Међу њима је и Радмила Ђурић, припадница 63. падобранског батаљона. Њене другарице зову је Брат Рада, по традиционалном поздраву специјалне јединице Војске Србије. Радмила Ђурић има више од 2.000 скокова.

– И ја је доживљавам као брата – смеје се Ана.

Заједно с Јованом Ђиновић, Гораном и Јеленом Михајловић, Ана је 2007. године поставила прву женску формацију четири падобранкиње (4-LAY) у ваздуху, што значи да су скочиле с 3.000 метара из авиона „АН-2”, потом у слободном паду летеле 50 секунди, држећи се за руке, а затим се раздвојиле на 1.500 метара. Свака од њих отворила је падобран на безбедној висини од 1.200 до 1.000 метара. Вожња под куполом траје пет минута до приземљења.

– Падобранци кажу да купола служи само да се безбедно спустимо на земљу. Ми волимо само слободан пад – наставља Ана.

У међувремену, Горана и њена ћерка Јелена отишле су у Канаду. Али, ако су напустиле Србију, нису падобранство.

Недавно је Удружење жена летача Србије, уз помоћ Министарства одбране, Команде РВ и ПВО, уз сарадњу с Падобранским клубом „Архистратиг” из Београда и подршку Ваздухопловног савеза Србије, организовало Едукативни падобрански камп.

Када хоће да мењају фризуре, муштерије ме питају да ли сам скакала, јер тада знају да сам посебно инспирисана

– То је наш други камп. Први је био у Нишу, у новембру прошле године. На аеродрому у Батајници окупиле смо се по други пут и у сарадњи са Војском и Министарством одбране добиле хеликоптер „МИ-17” с посадом. Сврха овог кампа јесте да подигнемо безбедност падобранства на виши ниво, да усавршимо српске инструкторе и приближимо их светској методици и стандардизацији падобранских школа – прича Ана.

Најстарија падобранкиња чланица Удружења је Невенка Личина Мајнц, која има 80 година. У Бањалуци се одржава падобрански куп назван по њеном имену.

За Олгицу Лазић, председницу Удружења жена летача Србије, у падобранству има превише адреналина, па се не усуђује да скаче. Она је изабрала „опуштенију” варијанту: већ двадесетак година лети параглајдером. Удружење се финансира од чланарине, затим донација од ваздухопловних организација, као што су Контрола летења Србије и Црне Горе, београдски Аеродром „Никола Тесла” и ЈАТ техника. Те донације намењене су искључиво организацији авијатичарског бала.

– Желимо да вратимо традицију одржавања авијатичарског бала у просторијама зграде Аероклуба, коју су направили пилоти од награда које су добили на такмичењима у Европи. Међу чланицама Удружења је и шест жена пилота путничких авиона, од којих две раде у „Ер Србији” – напомиње Олгица Лазић.

Удружење је прошле године добило повељу Капетан Миша Анастасијевић за допринос ваздухопловству, коју додељују београдски и новосадски универзитет.

 


Коментари0
62b14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља