Политика Online - Узимање хероина уз асистенцију
недеља, 19.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:41

Узимање хероина уз асистенцију

Њујорк намерава да отвори центре у којима би обучене особе спречиле зависнике да унесу смртоносну дозу
Аутор: Јелена Стевановићсубота, 26.05.2018. у 22:02
Зависница од опијата у притвору у Тенесију због поседовања дроге (Фото Бета/АП)

Толико је људи који умиру од дроге да је Њујорк одлучио да испроба радикалне мере. У намери да спрече масовну појаву предозирања, власти су дозволиле да се у граду отворе центри у којима ће зависници убризгавати хероин уз стручан надзор.

Градоначелник Бил де Блазио слаже се да Велика јабука треба да уради оно што је пионирски урадила Канада, која се на овај корак одлучила пре петнаест година у Ванкуверу. Невладине организације и волонтери изазивали су подозрење све док пре седам година уставни суд није пресудио у корист пројекта, који се проширио и на друге метрополе попут Торонта и Монтреала. Да нешто мора да се уради, јасно је већ неколико година и у Америци, где је епидемија страдања од превисоких доза наркотика попримила размере националне кризе.

Поменути центри нису попут метадонских клиника где зависници уз лекарски надзор добијају метадон за умиривање потребе за опијатима. То су места где уживалац сам доноси своју дрогу, али је инјектира под будним оком обучених лица која се старају о томе да не унесе кобну количину. Уколико навучени на хероин, ипак, убризгају превисоку дозу, волонтер им спасава живот уз помоћ кисеоника или одговарајућих лекова.

У канадским центрима наводе да су само у регији Онтарио у последњих неколико месеци 214 пута спречили исход који би у свим другим условима био фаталан.

Како предвиђа „Њујорк тајмс”, председник Доналд Трамп неће подржати њујоршку иницијативу и не треба очекивати од савезне владе да покрене сличан пројекат на државном нивоу. То вероватно неће спречити градове као што су Филаделфија и Сан Франциско да сами испробају канадски рецепт чак и ако то значи да ће се сукобити са вашингтонском администрацијом. Могуће је чак да Трампова влада и неће смети превише да их напада јер се за њих макар чини да су преузели иницијативу, док федералне власти још не знају како да одговоре на кризу.

У јавности више нема сумње да је епидемија умирања од дроге купљене на улици и преписаних лекова једно од горућих питања. У 2016. години (отад датирају последњи подаци) од предозирања је настрадало 65.000 људи, више од броја америчких жртава у вијетнамском и ирачком рату заједно. Према званичним подацима, има 2,6 милиона наркомана, а употреба хероина и кокаина забрињава колико и злоупотреба лекова који се преписују против болова, а који могу да изазову зависност.

Дрога је била и један од фактора због којих је у Америци другу годину заредом смањен очекивани животни век, преноси телевизија Ен-Би-Си њуз. Одговор на питање како је Америка стигла довде делимично се крије у деведесетим годинама прошлог века, кад су фармацеутске куће почеле да агресивно рекламирају поменуту врсту медикамената. Корпоративна Америка је посећивала лекаре и водила их на семинаре по тропским дестинацијама, лажно их обавештавајући да њени производи могу слободно да се преписују јер не изазивају зависност. У масовну употребу ушле су формуле предвиђене само за пацијенте у најгорем стању иако је убрзо постало јасно да су фармацеути лагали кад су тврдили да ти лекови не доводе до зависности.

Тренд се у међувремену погоршао – лекари су пре четврт века преписивали 112 милиона оваквих рецепата годишње, а данас 236 милиона (на 326 милиона становника), преноси Си-Ен-Ен. Има делова земље где је ситуација толико алармантна да су поједине савезне државе пресавиле табак против фармацеутских компанија. Тамошње власти наводе да су корпорације погрешно информисале медицинске раднике па траже да фармацеути престану да се неистинито оглашавају и плате одштету „навученим” пацијентима. Управе захтевају да и саме буду обештећене јер су потрошиле милионе долара да би прибавиле терапију која је очигледно преписивана на штету осигураника. У једном од последњих спорова, покренутом пре неколико дана, Тенеси је, како преноси лист „Ју-Ес-Еј тудеј”, навео да тужи фармацеутску компанију која је „знала да пацијенти умиру од предозирања (њеним лековима) и да се њени лекови илегално продају онима који нису пацијенти”. Невоља са овим лековима је и у томе што повећавају број зависника од хероина. Према владиним подацима, половина уживалаца прво се навукла на уредно преписане лекове, а на хероин је прешла јер је јевтинији.

Наркотици данас односе исто онолико живота колико је на врхунцу епидемије убијала сида и зато би и одговор државе морао да буде сличан, закључује „Њујорк тајмс”, сматрајући да влада мора да издвоји милијарде долара за превенцију и лечење наркоманије. Лист верује да конгрес мора да донесе законе који ће фармацеутским кућама забранити да износе лажи о својим производима, а лекарима наметнути строжа правила о давању зависничких супстанци болесницима. То никад није урађено јер поменуте корпорације финансирају предизборне кампање бројних политичара. Менаџери ових фирми неретко постају чланови администрације и пишу законе о својој области као што је чест и обрнут случај да званичници прелазе у приватни сектор који су до јуче регулисали. Вашингтон је препун њихових лобиста, а неки од њих сада су блиски и самом шефу државе. Такав је случај са председниковим адвокатом Рудијем Ђулијанијем, који је раније заступао фармацеутску индустрију на суду. Од „скидања” са њених лекова једино је теже скидање са њеног новца.


Коментари1
36677
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Kada bi se pod odredjenim medicinskim uslovima droga davala registrovanim zavisnicima o trosku drzave u okviru specijalizovene zdrastvene ustanove izgubio bi se kriminal zbog novca potrebnog za drogu a narko dileri bi ostali bez posla pa i ustedeo novac i resursi policije za njihovu jurnjavu. Narkomani su ionako neproduktivni deo stanovnistva a droga i nije skupa za proizvodnju. Normalno, dati sansu onima koji su na lecenju od zavisnosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља