петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:24

Хрватска преузела имовину бивших република СФРЈ

Нови закон угрожава српску имовину чија се вредност процењује и на две милијарде евра
субота, 26.05.2018. у 20:02
Јахта „Галеб”, некад Титова, усидрена у Ријеци (Фото: Бета/АП)

Загреб – Хрватски парламент усвојио је измене и допуне Закона о управљању државном имовином који ће ресорном министарству омогућити да управља некретнинама, чак и онима које су предмет недовршених правних спорова, преноси Танјуг.

Пре него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да имовину правних лица из других република бивше СФРЈ Хрватска може дати на управљање трећим особама на чак 30 година. Због тога су многи, овај закон протумачили као „отимачину” у режији хрватске државе, а за сам законски акт кажу да је „скандалозан и антиевропски”.

Председник Савеза Срба у региону, Миодраг Линта, изјавио је да измене и допуне Закона о располагању државном имовином заправо представљају завршни чин „отимања имовине српских предузећа”. Линта је оценио да Хрватска крши Споразум о сукцесији и позвао Србију да реагује тако што ће послати елаборат Европској комисији, Европском парламенту и Савету Европе и тако упознати међународну заједницу и јавност са кршењем људских права у Хрватској.

Указао је да је отимање српске имовине у Хрватској почело 1991. године, али и траје до данас.

„Овај закон представља завршни чин отимања имовине српских предузећа, фабрика и других институција. Подсећам да је још влада ХДЗ-а Јосипа Манолића 1991. усвојила уредбу којом је почело отимање српске имовине. Власник некретнина се прогласи државним непријатељем и креће продаја угледним ХДЗ-овцима. Процес траје 27 година”, рекао је Линта.

Према његовим речима, одређене фирме у Србији, које су прошле све судске инстанце у Хрватској, сада су дошле пред Европски суд за људска права у Стразбуру, а Хрватска, да би спрецила евентуално повољне пресуде Европског суда о враћању имовине српским фирмама, „доноси овај скандалозни антиевропски закон”.

Линта је нагласио да Хрватска наведеним законом крши Споразум о сукцесији.

„Овим законом Хрватска крши не само сопствени Устав, европско законодавство, крши Бечки Споразум о сукцесији – Анекс Г тог споразума који се зове приватна својина и стечена права и у којем се јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31. 12. 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавнима. Хрватска од 2004. године, када је тај споразум ступио на снагу, одбија да врати српску имовину”, рекао је Линта.

Линта је додао и да је једна од процена да отета имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра.

„Различите су процене, једна од процена је да та имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра. Ради се о великој вредности. Слична ситуација је са отимањем имовине протераних Срба и српских повратника – 40.000 отетих станарских права, 50,000 заосталих неисплаћених о отетој динарској девизној штедњи, 800.000 катастарских парцела отетог пољопривредног и шумског земљишта”, рекао је Линта.

Ништа мање оштро реаговали су и званични БиХ који су, како су пренели медији у БиХ, већ најавили бројне кораке због новонастале ситуације. „Независне новине” су раније јуче објавиле да би министар правде БиХ, Јосип Грубеша, ускоро требало да се тим поводом састане с представницима надлежних институција Хрватске.

„Најизгледније је да ће тај састанак бити одржан у Загребу”, навео је овај бањалучки дневник.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је да је то лоше решење по грађане БиХ, власнике и носиоце права на имовину и некретнине у Хрватској.

„Ово питање није се до сада третирало у институцијама БиХ и на званичан став и евентуални одговор вероватно ћемо сачекати извесно време”, каже Шаровић за „Независне”. Фадил Новалић, премијер ФБиХ, рекао је да је ургентно добио информацију о новом Закону о управљању државном имовином у Хрватској и да ће хитно послати ургенцију Савету министара БиХ о забринутости због имовине. Процењује се да правна лица из БиХ у Хрватској имају имовину вредну више од 10 милијарди евра. БиХ би могла да остане без Дечје болнице у Цавтату, виле „Аурора” у Трстеном, хотела „Вис2” и других некретнина у Дубровнику.

Односи се то и на 18 објеката у општини Градац, „Хепа” у Макарској, „Енергопетролове” пумпе, „Шипад” у Шибенику, Нафтни терминал у Плочама...


Коментари5
fc29e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Ubili su koku koja nosi zlatna jaja. Raniije je skoro svaki zaposleni Beogradjanin podizao kredit da bi mogao da ode na more. Odlazili su cak i seljaci iz Vence kod Topole.Danas ne odlazi niko.
nikola andric
Potrazivanja koja se racunaju kao ''deo imovine'' pretpostavljaju odredjenog duznika. To su dakle relacije izmedju odredjenih lica. ''Lica'' su ili pravna ili fizicka. Lica u obligacionom odnosu su ''clanovi odnosa'' dok je ''ucesnik imovinsko-pravnog odnosa'' opsti izraz za sve ucesnike koji se nalaze na teritoriji date drzave a za koje vazi nacionalno gradjansko pravo. Gradjansko pravo u koje spada imovinsko pravo vazi teritorijalno posto se gradjanska prava medjusobno razlikuju (nemacko g.p., austrisko, francisko, itd). Zbog toga je izraz ''imovina'' pa time i ''Hrvatsko preuzimanje imovine bivsih republika'' pravno neprikladan. Nije jasno kako ce potrazivanje srpskog Marka prema hrvatskom Ivanu drzava ''preuzeti''. Za imovinske odnose u Hrvatskoj je nadlezan hrvatski gradjanski sudija.
Леон Давидович
Ратови деведесетих поред свих осталих карактеристика били су пљачкашки ратови. Вођени су и зато да се туђа имовина уништи и опљачка. Наравно није уништавана и пљачкана само туђа имовина него и властита. Зато су велики простори земаља настали на рушевинама Југославије опустели , а безнађе које је завладало у народу тера га да се сели широм света. Тако су они који су водили ратове под паролом борбе за националне интересе заправо донели зло народима, а успели обезбедити повластице само појединцима. Индивидуализам је био победник у односу на национално, колективно, државно.
nikola andric
Za bolje razumevanje problema treba razlikovati izmedju ''stvari'' iz stvarnog prava i ''potrazivanja'' iz obligacionog prava. Zajedno formiraju ''imovinu'' dok se svojina odnosi samo na stvari. Nekretinine koje se ovde navode su takozvane ''nepokretne stvari''. Na njima moze postojati pravo ''drzavine'' (fizicke vlasti) i pravo svojine sa dokazima tog prava ( zemljisne knjige, ugovori, itd. ''Drzavina'' je kao pravna kategorija uvedena zbog pravne sigurnosti. To znaci da se drzaoc stvari moze pozvati na ''drzavinu'' kao pravni osnov bez obaveze dokazivanja svog prava. Onaj ko pretedndira ''bolje pravo'' (svojinu) mora da to pravo dokaze. Dakle to se odnosi na ''dokazno pravo''. Posto su mnoge nekretnine koje su pripadale drugim republikama napustene posle rata one nisu imale ''drzaoca'' u navedenom smislu. Status napustenih stvari nije jasan. U izvesnom smislu se hrvatska drzava moze smatrati ''drzaocem'' tih nekretnina ali sa pravom vlasnika da dokazu svoje ''bolje pravo''.
Jovanka Voždovčanka
A naši sudovi vraćaju li, vraćaju hrvatskim firmama imovinu u Srbiji. Niko ne može da nas ponizi, koliko mi sami sebe ponižavamo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља