среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:52

Београд у новијем српском филму

До 1992. у филмовима је то био град Београђана, а касније мултинационални град где је бар један лик избеглица, чуло се на трибини у Српском књижевном друштву
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 27.05.2018. у 11:00
Иван Ве­ли­са­вље­вић / Ве­сна Пе­рић / Пе­тар Јон­чић (Фотографије А. Васиљевић)

До­сто­јев­ски је го­во­рио да је са­ма ствар­ност фан­та­стич­ни­ја од уобра­зи­ље. Ве­ру­јем да ни нај­ма­што­ви­ти­ји ре­ди­те­љи ни­су мо­гли да пред­ви­де обим про­ме­на ко­је ће сна­ћи Бе­о­град у по­след­њих 30 го­ди­на – ре­као је филм­ски кри­ти­чар Ср­ђан Ву­чи­нић на окру­глом сто­лу „Бе­о­град у но­ви­јем срп­ском фил­му 1992–2018.” ко­ји је одр­жан у Срп­ском књи­жев­ном дру­штву. Иза­бра­ни пе­ри­од об­у­хва­та че­тврт ве­ка, вре­ме од рас­па­да Ју­го­сла­ви­је и уво­ђе­ња санк­ци­ја на­шој зе­мљи. 

– За­ни­мљи­во је да се те 1992. по­ја­вљу­ју два фил­ма: пост­мо­дер­ни­стич­ка бај­ка „Ми ни­смо ан­ђе­ли” Ср­ђа­на Дра­го­је­ви­ћа и „Де­зер­тер” Жи­во­ји­на Па­вло­ви­ћа ко­ји се до­га­ђа у Ву­ко­ва­ру, док је Бе­о­град по­за­ди­на фрон­та – ре­као је Ву­чи­нић.

Дра­ма­тург Иван Ве­ли­са­вље­вић на­гла­сио је да се Бе­о­град у по­ме­ну­том пе­ри­о­ду пред­ста­вља као ме­сто но­стал­ги­је и по­врат­ка у про­шлост („Мон­те­ви­део”, „Бе­о­град­ски фан­том”), али и као по­при­ште жан­ров­ске сти­ли­за­ци­је („Т. Т. син­дром” где Ка­ле­мег­дан по­ста­је ме­сто хо­рор сце­но­гра­фи­је, а јав­но ку­па­ти­ло ам­би­јент при­мо­пре­да­је дро­ге ко­ју ко­ри­сти по­ср­ну­ла омла­ди­на).

– Не­ка­да је Но­ви Бе­о­град био сим­бол со­ци­ја­ли­стич­ке ур­ба­ни­за­ци­је, да би у пост­со­ци­ја­ли­стич­ком кон­тек­сту по­стао ме­сто си­ви­ла, оту­ђе­ња, кри­ми­на­ла и на­си­ља. Рад­ња фил­ма „Ап­со­лут­них сто” до­га­ђа се у јед­ној стре­ља­ни на Но­вом Бе­о­гра­ду, ода­кле пр­вак Евро­пе у стре­ља­штву од­ла­зи у рат и вра­ћа се као за­ви­сник од дро­ге. У фил­му „Па­на­ма” Па­вла Вуч­ко­ви­ћа, Но­ви Бе­о­град ви­ше не сим­бо­ли­зу­је не­при­ја­тељ­ско окру­же­ње, већ ме­сто ка­пи­та­ли­стич­ког успе­ха, мо­де­ран фи­нан­сиј­ски ди­стрикт где су сме­ште­не ве­ли­ке ком­па­ни­је. У фран­цу­ском фил­му „Ди­стрикт 13”, у про­дук­ци­ји Ли­ка Бе­со­на, Бе­о­град – где је де­лом и сни­ман – „глу­ми” град тре­ћег све­та и гун­гу­ле, чак и си­ро­ма­штва. Но­ви Бе­о­град је та­ко ус­пео да бу­де ку­ли­са и за бо­гат­ство и за не­ма­шти­ну – ре­као је Ве­ли­са­вље­вић.

Но­ви­нар Пе­тар Јон­чић је ис­при­чао да је до 1992. у фил­мо­ви­ма Бе­о­град пред­ста­вљен као град Бе­о­гра­ђа­на, а ка­сни­је мул­ти­на­ци­о­нал­ни град где је бар је­дан лик из­бе­гли­ца из Бо­сне или не­ког дру­гог де­ла ста­ре др­жа­ве. Он се освр­нуо и на трет­ман бе­о­град­ских жур­ки у фил­му, по ко­ји­ма се че­сто ре­кла­ми­ра наш град. 

– Жур­ке ви­ди­мо у фил­мо­ви­ма „Вла­жност”, „Клип”. Оне ни­су озбиљ­ни­је раз­ви­ја­не у фил­мо­ви­ма, али бих по­ме­нуо сце­ну из фил­ма „Му­ње”, ка­да Сер­геј Три­фу­но­вић у ку­хи­њи сре­ће Ми­лу­ти­на Пе­тро­ви­ћа. Осам­де­се­тих го­ди­на „еки­па” се ску­пља­ла у ку­хи­њи, све­том ме­сту свих жу­ре­ва. У ку­хи­њи је увек би­ло ви­ше љу­ди не­го у днев­ној со­би. Та сце­на је сјај­на ре­кон­струк­ци­ја де­та­ља из Бе­о­гра­да тог вре­ме­на. Ина­че, Бе­о­град је нај­бо­ље пред­ста­вљен кроз ли­ко­ве. У „Ле­пим се­ли­ма” Ни­ко­ла Ко­јо пред­ста­вља кри­ми­но­ге­ни Бе­о­град ко­ји је вре­ме­ном по­стао „при­хва­тљив”, док је лик Зо­ра­на Цви­ја­но­ви­ћа сли­ка оног про­па­лог, нар­ко­ман­ског Бе­о­гра­да ко­ји се ни­је „сна­шао”. Се­ри­је има­ју бо­љи при­ступ Бе­о­гра­ду не­го фил­мо­ви (при­мер „Оно као љу­бав” Гор­чи­на Сто­ја­но­ви­ћа).

Дра­ма­тург Ве­сна Пе­рић го­во­ри­ла је о сли­ци не­га­тив­не уто­пи­је на фил­му, по­ми­њу­ћи „О бу­би­ца­ма и хе­ро­ји­ма” Пе­тра Па­ши­ћа, где је Бе­о­град при­ка­зан и кроз сли­ку де­ва­сти­ра­ног хо­те­ла „Ју­го­сла­ви­ја”. 

По­ме­ну­ла је оства­ре­ња у ко­ји­ма по­сто­ји „трет­ман ур­би­ци­да”, де­струк­ци­је тки­ва гра­да у ма­те­ри­јал­ном и ду­хов­ном сми­слу, по­пут „Зе­мље исти­не, љу­ба­ви и сло­бо­де” Ми­лу­ти­на Пе­тро­ви­ћа, „Ра­та ужи­во” Дар­ка Ба­ји­ћа, „Бу­ђе­ња из мр­твих” Ми­ше Ра­ди­во­је­ви­ћа, „Жи­во­та и смр­ти пор­но бан­де” Мла­де­на Ђор­ђе­ви­ћа.

Кад год је филм хтео да се ба­ви ствар­но­шћу од­ла­зио је у пред­гра­ђе, при­ме­тио је Иван Ве­ли­са­вље­вић, по­ми­њу­ћи „Клип” (рад­нич­ка кла­са), „Вар­ва­ре” (Мла­де­но­вац), „До­бру же­ну” (Пан­че­во). 

– У фил­мо­ви­ма ви­ди­мо кри­ми­нал­це, ко­шар­ка­ше, али не и обич­не рад­ни­ке, сем у „Оп­ти­ми­сти­ма” Па­ска­ље­ви­ћа и „Бе­лим ла­во­ви­ма” Ла­за­ра Ри­стов­ског. Не ви­ди­мо ни­кад ни по­шта­ре ко­јих има то­ли­ко у гра­ду, ни­ти чи­ста­че ули­ца, већ ма­хом услу­жне де­лат­но­сти (у фил­му „Af­ter­party” Лу­ке Бур­са­ћа ју­нак је ко­но­бар ко­ји же­ли да по­ста­не глу­мац). Филм „На­та­ша” Љу­би­ше Са­мар­џи­ћа, иако има мањ­ка­во­сти, до­бро је опи­сао Бе­о­град пред сме­ну Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа: про­да­ју бен­зи­на и ме­ња­ње де­ви­за на ули­ца­ма, спре­гу по­ли­ци­је и кри­ми­на­ла­ца, дру­штве­ну кри­зу – при­ме­тио је Ве­ли­са­вље­вић. 

Исто­ри­чар фил­ма Грег Де­кјур, Аме­ри­ка­нац ко­ји од 2007. жи­ви у Бе­о­гра­ду, по­ме­нуо је да је сли­ка Бе­о­гра­да да­та и у до­ку­мен­тар­ци­ма „Дру­га стра­на све­га” Ми­ле Ту­рај­лић, „Оку­пи­ра­ном би­о­ско­пу” Сен­ке До­ма­но­вић, као и у „Ре­кви­је­му за го­спо­ђу Ј” Бо­ја­на Ву­ле­ти­ћа. Ре­че­но је и да филм „Па­на­ма” до­но­си сли­ку са спла­во­ва, клу­бо­ва, дру­штве­них мре­жа, док „Вла­жност” сли­ка но­ву гра­ђан­ску ско­ро­је­ви­ћев­ску кла­су...


Коментари0
757cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља