недеља, 21.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
ОЧЕКИВАЊА ОД ДЕПОНИЈЕ У ВИНЧИ

Од комуналног отпада до производње електричне енергије

Пројекат обухвата санирање постојеће и изградњу нове депоније, као и система за прикупљање гаса, прераду грађевинског отпада, третман контаминираних вода...
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 26.05.2018. у 22:00
На ово сметлиште, старо 40 година, сваког дана стигне око 1.500 то­на от­па­да (Фото Р. Крстинић)

Депонија „Винча” формирана је 1978. године, а од 1998. једина је на подручју града. Прима око 1.500 тона отпада дневно, што је чини највећим местом за одлагање смећа у Србији. „Винча” је и највећа неуређена депонија у овом делу Европе, али и велики еколошки проблем, због чега се о њеној санацији говори деценијама.

После великих планова, прича, нереализованих идеја шта урадити са „Винчом”, град је 2015. године објавио међународни позив за прикупљање понуда како би се то питање решило јавно-приватним партнерством. У августу 2017. град је одлучио да прихвати понуду конзорцијума француске компаније СУЕЗ и јапанске ИТОЧУ.

Од тог тренутка депонија постаје предмет скупштинских сукобљавања позиције и опозиције, расправе невладиних еколошких и нееколошких организација, али и суграђана заинтересованих за средину у којој живимо.

Пројекат регулисања „Винче” обухвата санирање постојеће и изградњу нове депоније, изградњу система за прикупљање гаса и његову прераду у електричну енергију. У плану је и постројење за искоришћавање грађевинског отпада и за третман контаминираних вода из постојеће депоније. Кључно место заузимаће производња електричне енергије спаљивањем чврстог комуналног отпада.

План рада будуће депоније

– Предуслови за изградњу центра за управљање отпадом подразумевали су успостављање система који се заснива на изградњи рециклажних дворишта и примарне рециклаже на нивоу домаћинстава, сепарацији отпада, изградњи постројења која гас и отпад претварају у електричну и топлотну енергију и постројења за третман грађевинског отпада – прича Ивана Вилотијевић, секретарка за животну средину.

Да би се све то урадило, планирана је изградња 14 рециклажних центара. Град је, у сарадњи са „Градском чистоћом”, досад опремио три, преузео на управљање и рециклажни центар у Миријеву, а у току је прибављање документације за отварање још три оваква центра.

Планиране су две станице за разврставање опасног отпада, а у току је и регулисање урбанистичке документације за изградњу трансфер станица у Земуну.

Главни предмет спорења сукобљених страна када је реч о санацији „Винче” јесте рад постројења у којем ће се спаљивати комунални отпад из домаћинстава. Ивана Вилотијевић каже да ће се изградња и експлоатација радити у складу са стандардима наше земље, а у случају да они не постоје, примењиваће се ЕУ норме.

– Ово постројење чиниће системи за пријем комуналног отпада, за његово сагоревање, за третман димног гаса, сталног праћења емисије у ваздуху, за третман отпадних вода, постројења за третман наталоженог и летећег пепела и остатка после чишћења димних гасова... – каже она.

Како би требало да функционише спалионица

Врсте отпада које се, по уговору, не смеју спаљивати јесу акумулатори, гуме, изолациони материјали (камена вуна, азбест, калцијум-силикатне плоче, керамичка влакна...), бела техника, фрижидери, „климе”, замрзивачи, радиоактивни и клинички отпад...

На основу одредница уговора разврстани неопасни и нерециклирани отпад би се спаљивао у изграђеној спалионици, а преостала шљака, после хлађења, отпремала до посебне касете у оквиру „нове депоније”.

– Електрична енергија производиће се у турбинском постројењу и испоручивати електродистрибутивној мрежи. У току грејне сезоне парна турбина ће поред електричне енергије производити и топлотну и биће повезана на систем даљинског грејања, на топлану Коњарник – напомиње секретарка за животну средину.

Како су објаснили у „Бео чиста енергија”, отпадни гасови из поступка спаљивања пречишћаваће се до вредности прописаних важећом законском регулативом у Србији.

– Постројење је опремљено системом за контролу загађења ваздуха, који обезбеђује да димни гасови садрже дозвољене вредности штетних компоненти, у складу са прописима ЕУ. Систем има и филтер који задржава прашину, суве реактивне соли и апсорбент из пречишћених димних гасова, али и мерно-регулациону опрему за стално праћење и контролу – каже Владимир Миловановић, директор компаније „Бео чиста енергија”.

Остаци гасова директно ће се паковати у посебне силосе где ће се стабилизовати и преводити у чврсто стање, у складу са српским стандардом.

Ко су приватни партнери града

Опасан отпад из процеса производње енергије ће се на одговарајући начин прикупљати и предавати фирми која има дозволу за управљање овом врстом отпада. У оквиру центра за управљање отпадом није дозвољено одлагање отпада са карактеристикама штетних и опасних материјала, истиче Ивана Вилотијевић.

Грађани и привреда престонице стварају 510.000 тона чврстог комуналног отпада годишње, а у „Винчи” ће сагоревати укупно 340.000 тона.

Приватни партнери града у овом послу су конзорцијум СУЕЗ – ИТОЧУ, али се помиње и фирма „Бео чиста енергија” д.о.о. Како су објаснили, ово предузеће је такозвана компанија специјалне намене и основана је само за потребе реализације пројекта јавно-приватног партнерства.

– Оснивачи и власници наше фирме су СУЕЗ и  ИТОЧУ. Сваки партнер појединачно је власник пола компаније. Обе фирме имају глобалне пословне активности и рангиране су на топ листи првих 100 компанија у свету – каже Владимир Миловановић.

СУЕЗ је светски лидер у области „паметног” и одрживог управљања ресурсима, а ИТОЧУ је водећа компанија која се бави трговином и инвестицијама са 160 година дугом традицијом. Ту су и увоз и извоз различитих производа као што су текстил, машине, метали и минерали, енергија, хемикалије, храна, производи широке потрошње, некретнине, информациона и комуникациона технологија, као и инвестирање у разне послове и пројекте у Јапану и у иностранству. ИТОЧУ има око 120 канцеларија у 63 земље укључујући и канцеларију у Београду, која је отворена 1962. године.

Оснивачи, по уговору, обезбеђују сва финансијска средства неопходна за пројектовање, изградњу и пуштање у рад „Винче”, као и управљање и одржавање свим изграђеним постројењима, у периоду од 25 година после пуштања у рад. После истека овог периода сва постројења прелазе у власништво града.

С друге стране, град има обавезу да обезбеди допремање чврстог комуналног отпада до депоније у Винчи и изда на коришћење сву земљу на којој се она налази и на којој ће се градити различита постројења у периоду важења уговора.

Према плану, припрема пројекта за извођење и обезбеђење грађевинске дозволе за изградњу треба да се заврши крајем ове или најкасније почетком идуће године, а извођење свих инвестиционих радова и пуштање у рад до друге половине 2021.

Пре­ра­да во­де из де­по­ни­је

(Фото Бео чиста енергија)

У под­нож­ју по­сто­је­ће де­по­ни­је би­ће из­гра­ђе­на зе­мља­на бра­на. Оцед­не во­де це­во­во­дом ће би­ти од­ве­де­не до по­стро­је­ња за пре­чи­шћа­ва­ње и то на нај­ни­жој ко­ти де­по­ни­је. Пре­чи­шћа­ва­ње се вр­ши по­ступ­ком „ре­верз­не осмо­зе”, а чи­ста во­да ће се од­во­ди­ти да­ље до Ду­на­ва. Ква­ли­тет пре­чи­шће­не во­де тре­ба­ло би да бу­де у окви­ри­ма нор­ми про­пи­са­них на­шим за­ко­ном.

Ви­ше за­јед­нич­ких про­је­ка­та 

(Овако ће изгледати будуће постројење)

СУ­ЕЗ и ИТО­ЧУ су за­јед­нич­ки ре­а­ли­зо­ва­ли мно­го про­је­ка­та, ме­ђу ко­ји­ма су че­ти­ри енер­га­не на чврст от­пад у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, про­је­кат десалинацијe во­де у Аустра­ли­ји, у Ома­ну и ин­ве­сти­ци­је у си­стем за  снаб­де­ва­ње пит­ком во­дом на Ка­нар­ским остр­ви­ма. СУ­ЕЗ је са­мо­стал­но ре­а­ли­зо­вао про­је­кат енер­га­не на чврст ко­му­нал­ни от­пад у гра­ду По­знањ у Пољ­ској, а ру­ко­во­ди и пре­ра­дом ви­ше од 40 ми­ли­о­на то­на чвр­стог ко­му­нал­ног от­па­да, од ко­јих се се­дам ми­ли­о­на то­на пре­ра­ђу­је у 56 енер­га­на ко­је ко­ри­сте ко­му­нал­ни от­пад за про­из­вод­њу елек­трич­не и то­плот­не енер­ги­је.


Коментари1
63db6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan ćurić
Sodeći prema onome šta sam video šetajući jutros na Adi Huji, pomislio sam da su deo deponije sa Vinče prebacili na ovu lokaciju. Posebno je "lep" ambijent pored kafića "Dilema". Smeće do neba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља