петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Спорна карта Европе у Аушвицу

У поставци коју у току једног дана обиђе и више од десет хиљада људи, Београд означен као једна од полазних станица на путу у нацистички логор смрти, иако је Старо сајмиште, одакле су одвођени Јевреји, било на територији НДХ са Загребом као престоницом
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 27.05.2018. у 22:00
Спорна мапа из поставке (Фото: В. Ђурић )

У просторији меморијалног комплекса Аушвиц налази се карта Европе на којој су назначена места у којима су били логори одакле су у Аушвиц транспортовани Јевреји. Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина покушао је да упозори професионалног водича Дороту Жак на нетачну тврдњу на карти – да је Београд означен као једно од места сабирања ухапшених чланова јеврејске заједнице и полазна станица на путу у логор смрти.

Мишина је указао да се Концентрациони логор Земун, познатији као Старо сајмиште, налазио на територији Независне државе Хрватске, чији је главни град био Загреб, а не на делу Војноокупационе територије Србија, са Београдом као престоницом. Госпођа Жак одговорила му је да су на карти означени главни градови европских држава. На констатацију Вељка Ђурића Мишине да је и Загреб означен на карти, домаћица је само слегла раменима. Занимљиво је да се готово идентична карта налази и у филму који се приказује на поставци Музеја града Кракова и у Музеју Холокауста у Будимпешти.

– То је део процеса ревизије историје, у којој се апсолутна одговорност Гестапоа у коначном решавању јеврејског питања пребацује на њихове колаборационисте. У овом случају сугерише се на одговорност немачке власти Војноокупационе територије Србије, односно на одговорност колаборационистичке владе Милана Недића – каже Мишина.

На наше питање шта треба урадити да се та карта у Аушвицу исправи, он каже да у тај посао треба укључити Министарство спољних послова Србије и Министарство културе, како би Музеј жртава геноцида изнео усаглашен предлог с Владом Србије.

Ова полемика у меморијалном центру Аушвиц вођена је средином маја, када је у делу студијског програма Мишина обишао меморијалне центре у Кракову у Пољској. Посетио је Аушвиц, Јеврејску четврт и Музеј града Кракова, као и Музеј Холокауста у Будимпешти.

Разгледајући сталну поставку Музеја Холокауста у Будимпешти, Мишина није могао да се отме утиску да је у појединим деловима поставке приметан ревизионизам. Нарочито, како објашњава, у увеличавању улоге немачке политике према Јеврејима у односу на улогу домаћих формација, као и на приказ завршних ратних операција у којима су главну улогу имале дивизије Црвене армије. Како онда у том контексту разумети улогу Милана Недића у решавању јеврејског питања у окупираној Србији и спорну карту у Аушвицу?

То је део процеса ревизије историје, у којој се апсолутна одговорност Гестапоа у коначном решавању јеврејског питања пребацује на њихове колаборационисте

– Мађарска је била држава чланица Тројног пакта, а Србија је била војноокупациона територија у којој су немачки генерали имали сва апсолутна права, што не може утицати на оцену Недићеве улоге као колаборатера – казао је он.

За Мишину су, поред разговора с госпођом Жак и обиласка Музеја Холокауста, утисци с путовања вишеструко значајни. Први је, каже он за „Политику”, савршена организација у меморијалном комплексу Аушвиц, који у току једног дана понекад посети и више од десет хиљада посетилаца.

– Најавили смо се управи комплекса и у преписци уговорили време сусрета и почетка обиласка. Како је наша група из пословичних српских навика каснила пола сата, из Аушвица су телефоном позвали секретаријат нашег музеја и распитивали се о нама. Проблем је разрешен после мог јављања њиховој информативној служби, а потом смо добили професионалног водича, поменуту Дороту Жак, и у наредним сатима обишли комплекс.

Домаћица нам је објашњавала најважније детаље историјата комплекса, од идеје о стварању логора до доласка припадника совјетске Црвене армије 27. јануара 1945. године. Говорила нам је о логорској управи, заточеницима, показала нам места за регистровање, ислеђивање и стрељање, за вршење експеримената… Наглашавала је бројеве заточеника и страдалника и њихову националну припадност. Видели смо много тога што би нам могло користити у будућој поставци на Старом сајмишту – напомиње наш саговорник.


Коментари47
f7e3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan
Moj deda je bio zatočen u logoru Crveni Krst u Nišu . Dakle ne na teritoriji NDH nego Srbije ! I začudo iz logora su ga spasili NEMCI. Jednostavno rečeno je da je logor namenjen za komuniste,cigane i jevreje i da onaj ko služi Nemačku (moj deda je bio železničar) nema tu šta da traži iako je Srbin. Prebačen je sa službom u Kraljevo (posle streljanja nije bilo dovoljno železničara) i tu su ga opet 'mobilisali' četnici-JVUO i po drugi put spasili NEMCI (Imamo mi ko će da nosi oružje ali treba neko i da radi). A zanimljivo je da kad su hteli da iz voza izbace sprovodnika, nemca narednika vojne policije isti narednik je u stvari bio Srbin iz Beča i znao je srpski i čak bio neka vrsta komuniste. Pričao je da kad su Nemci došli u Beč jednostavno su im dali uniforme i polslali 'gde Hitler naredi'.
ZARIJE BULATOVIĆ
obrni, okreni, dolazimo do istine, da je ratna okupirana Srbija pod okupacijom, volens, nolens, radila punom parom za Wermaht. odatle i ta bogatstva koja potražuju naslednici konfiskovanih imovina. Nemci su uredno plaćali falsifikovanim funtama, koje su Englezi 1945 priznali kao prave iz političkih razloga. I ko je oprao obraz Srbima posle rata, srbi iz bosne i crne gore, like i dalmacije, partizani naravno, prali su oni i hrvate i slovence, a zaboravili da prospu prljavu vodu. i sada je svi pijemo.
Dusan Milicevic
Svaka cast Zarije, treba govoriti istinu I samo istinu. To je posteno a laz kad tad ce da propadne kao I oni koji je propovjedaju
Препоручујем 1
Леон Давидович
Недић је био класични квислинг каквих је била пуна окупирана Европа. Сви европски квислинзи подржавали су нацистички програм уништења Јевреја и на том плану сарађивали са Немцима, откривали идентитет Јевреја, хапсили, предавали Немцима . НДХ се разликовала од свих других квислиншких творевина у Европи зато што је имала и властити програм геноцидног уништења Срба, Јевреја и православних Рома плус антифашисте и патриоте и једина је имала и концентрационе логоре за уништење поменутих народа. За своју злочиначку делатност НДХ је имала безрезервну подршку Осовине и права је глупост представљати Осовину још као некакве заштитнике Срба. У офанзивама раме уз раме боре се Немци , Италијани, снаге НДХ, заједно убијају српске цивиле или заробљене цивиле предају једни другима. Све је то била иста фашистичка банда. Дакле Недић се не може разликовати од дртугих европских квислинга у односу према Јеврејима и антифашистима, али се разликује од НДХ због геноцидног програма НДХ и његовог извршења.
Јован П
Битно је себи да разјаснимо и себе ради да знамо и својих новомученика да се сећамо, а шта ће комшије рећи, то није битно. Јер наравно да ће покушају да релативизују злочин (НДХ није била држава, три су камиона усташа убијале нико други, интимно се ,,већина'' противила клањима, припадници ЈВУО су исто као и усташе), рационализују га (срам било Србе са Козаре што нису сачекале усташе на кућним праговима него су децу повеле у збјегове) и наравно негирају (нема трагова Срба, нема сећања, није се ни десило-нпр. погледајте који споменик стоји данас у Глини на место погрома Срба). Јер тешко је суочити се да ни монголске хорде нису убијале децу, као што су то чинили Иродови синови.
милутин
Ево шта између осталог пише Зуроф: "U svom govoru na Radio Beogradu 1. septembra... Nedić je pokušao da opravda svoju odluku da prihvati ovu poziciju objavivši da je njegova namera bila da sačuva „srž srpskog naroda“. Takođe je javno pozvao narod da se ne opire i/ili organizuje ikakav otpor okupaciji, jer su nacisti pokrenuli okrutnu policiju koja preti da će ubiti 50 Srba za svakog ranjenog Nemca i 100 Srba za svakog ubijenog nemačkog vojnika", "Ako je Nedić imao ikakvih iluzija o svom uticaju na nemačku policiju vezanu za Srbiju i srpske Jevreje, trebalo je mnogo pre nego što je njegova kvislinška vlada rasformirana da shvati da nema nikakvu moć", "Neuspeh da spase Srbe i Jevreje jasan je dokaz da je, iz bilo kojih razloga, napravio stravičnu grešku prihvativši da vodi marionetsku vladu". (Danas, 14. decembra 2015).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља