„Мно­го усло­ва тре­ба ис­пу­ни­ти да ви­но­град до­бро ро­ди, а у Кар­лов­ци­ма са­мо је­дан: да не за­бо­ра­ви­те да ло­зу за­са­ди­те”, на­пи­сао је сво­је­вре­ме­но по­зна­ти ви­но­гра­дар и ви­нар Пе­тар Јо­ва­но­вић Ге­не­рал и до­дао да на овој бла­го­род­ној зе­мљи успе­ва још не­што до­бро – мир.

Гру­па но­ви­на­ра „По­ли­ти­ке” и дру­гих ко­ле­га ко­ји уче­ству­ју у про­из­вод­њи на­ших но­ви­на по­се­ти­ла је ми­ну­лог ви­кен­да Срем­ске Кар­лов­це ка­ко би об­и­шла зна­ме­ни­то­сти гра­ди­ћа на оба­ли Ду­на­ва и об­рон­ци­ма Фру­шке го­ре и при­су­ство­ва­ла на­да­ле­ко по­зна­тој ма­ни­фе­ста­ци­ји – „Фе­сти­ва­лу ку­гло­фа”.

Де­ле­га­ци­ју ор­га­ни­за­то­ра овог јед­но­днев­ног из­ле­та – Син­ди­ка­та но­ви­на­ра „По­ли­ти­ке” и Не­за­ви­сног син­ди­ка­та ПНМ – при­мио је у Ма­ги­стра­ту пред­сед­ник оп­шти­не Не­над Ми­лен­ко­вић, ко­ји нас је украт­ко ин­фор­ми­сао о за­ни­мљи­во­сти­ма и до­брим ре­зул­та­ти­ма ко­је су Кар­лов­ци по­сти­гли на ви­ше по­ља.

Бла­го­да­ре­ћи пред­сед­ни­ку Ми­лен­ко­ви­ћу, ко­ји нам је обез­бе­дио про­фе­си­о­нал­ног во­ди­ча, об­и­шли смо не­ке од мно­гих зна­ме­ни­то­сти Срем­ских Кар­ло­ва­ца. Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње иза­зва­ла је згра­да Па­три­јар­шиј­ског дво­ра, нај­мо­ну­мен­тал­ни­ја гра­ђе­ви­на 19. ве­ка у Вој­во­ди­ни, гра­ђе­на у ком­би­на­ци­ји ба­рок­ног и псе­у­до­ре­не­сан­сног сти­ла. Па­три­јар­шиј­ски двор да­нас је се­ди­ште епи­ско­па срем­ског, а има и ста­тус лет­ње ре­зи­ден­ци­је срп­ског па­три­јар­ха. У овом дво­ру је и Ри­зни­ца – му­зеј Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве.

По­се­ти­ли смо и Са­бор­ну цр­кву, по­диг­ну­ту 1762. го­ди­не у част Све­тог Ни­ко­ле, с ико­но­ста­сом ко­ји се сма­тра ре­мек-де­лом срп­ског ба­рок­ног сли­кар­ства. На­ши до­ма­ћи­ни пред­ста­ви­ли су нам и Кар­ло­вач­ку гим­на­зи­ју – нај­ста­ри­ју срп­ску гим­на­зи­ју са­гра­ђе­ну 1891. го­ди­не као за­ду­жби­ну срп­ског па­три­јар­ха Гер­ма­на Ан­ђе­ли­ћа и ње­го­вог бра­та Сте­ва­на. 

Об­и­шли смо Кар­ло­вач­ку бо­го­сло­ви­ју и чу­ли при­чу о Ка­пе­ли ми­ра, по­диг­ну­тој 1817. го­ди­не на ме­сту где је пот­пи­сан чу­ве­ни Кар­ло­вач­ки мир из­ме­ђу си­ла хри­шћан­ске али­јан­се и Тур­ске. Та­да је пр­ви пут у зва­нич­ној свет­ској ди­пло­ма­ти­ји ко­ри­шћен окру­гли сто за пре­го­ва­ра­ње.

На­рав­но, ни­је мо­гло да про­ђе без по­се­те „Фе­сти­ва­лу ку­гло­фа”, од­но­сно так­ми­че­њу у спра­вља­њу чу­ве­не по­сла­сти­це по­ду­нав­ских Шва­ба – не­мач­ких до­се­ље­ни­ка ко­ји су да­ли не­мер­љив до­при­нос тра­ди­ци­о­нал­ној вој­во­ђан­ској ку­хи­њи.

Воз из ста­рих вре­ме­на

До Срем­ских Кар­ло­ва­ца и на­зад пу­то­ва­ли смо му­зеј­ско-ту­ри­стич­ким во­зом „Ро­ман­ти­ка”, уста­но­вље­ним 1996. го­ди­не, с ци­љем да се у пут­нич­ком са­о­бра­ћа­ју љу­би­те­љи­ма же­ле­зни­це и ту­ри­сти­ма по­ну­де атрак­тив­на и ро­ман­тич­на пу­то­ва­ња у са­чу­ва­ним и ре­ста­у­ри­ра­ним гар­ни­ту­ра­ма во­за из три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка. Пар­не ло­ко­мо­ти­ве „Ро­ман­ти­ке”, ко­је обез­бе­ђу­ју не­сва­ки­да­шњи до­жи­вљај ста­рих вре­ме­на, по­ти­чу из 1917, 1922. и 1940. го­ди­не. А да све функ­ци­о­ни­ше ка­ко тре­ба бри­не се же­ле­знич­ка ком­па­ни­ја за пре­воз пут­ни­ка „Ср­би­ја воз”, у чи­јој је над­ле­жно­сти и „Ро­ман­ти­ка