среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Нишки физичари утврдили радијацију још у време бомбардовања

Стручњаци Одељења за заштиту од зрачења Завода за здравствену заштиту радника Ниш, од првих дана агресије НАТО-а испитивали узорке делова убојних средстава и пројектила и, посебно, земљишта с места експлозија
Аутор: Тома Тодоровићпонедељак, 28.05.2018. у 07:30
Горан Матић (Фото Т. Тодоровић)

Ниш – Последња одлука посланика у Народној скупштини Србије да се формира посебна комисија за испитивање последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље становника и изјава министра за заштиту животне средине Горана Тривана да ће и министарство на чијем је челу убудуће посебно бити ангажовано на овом плану, подсетила нас је на писање „Политике” првих година овог века и одмах после агресије НАТО-а на СР Југославију и Србију.

Захваљујући предусретљивости стручњака Одељења за заштиту од зрачења Завода за здравствену заштиту радника Ниш (познате нишке Медицине рада) наш лист је још пре више од деценије и по објавио истраживања нишких физичара и других стручњака о мерењима радиоактивности на бомбардованом подручју наше земље.

Поново смо разговарали с мр Гораном Манићем, замеником шефа овог одељења о резултатима ангажовања стручњака током и после бомбардовања наше земље.

„Од 24. марта 1999. и почетка агресије, односно од првих бачених бомби на нашу земљу, непрестано и буквално свакодневно радили смо на терену, али још више били ангажовани на лабораторијском испитивању узорака добијених од војске, цивилне заштите и других органа безбедности и локалних самоуправа с места која су била бомбардована. Испитивали смо и мерили да ли је било или не радијације на подручју Куршумлије, Великог Јастрепца, Пепељевца код Крушевца, града Ниша, Алексинца, Грделичке клисуре, из које смо веома брзо, пошто су у једном истом нападу НАТО авиона погођени композиција воза, железнички мост и вијадукт на магистралном путу, добили узорке делова пројектила и другог материјала с места догађаја. Анализирали смо узорке с моста код Кастрата, и посебно крајњи југ Србије и локације у околини Врања, Бујановца и Прешева, као и узорке земљишта и пројектила пронађених на том подручју, које смо добили од наше војске с подручја Боровац, Рељан, Пљачковица и других”, испричао нам је мр Манић.

Дилема није било још током бомбардовања јер је већ после првих лабораторијских испитивања утврђено да је НАТО у агресији на СР Југославију и Србију користио осиромашени уранијум, каже овај стручњак.

„Добили смо с крајњег југа Србије за анализу пројектиле калибра 30 милиметара, дужине десет центиметара из арсенала НАТО муниције за борбу против оклопних средстава и утврдили да је та муниција радиоактивна и да је направљена од осиромашеног уранијума. Истичем, ти пројектили нису садржали само одређени проценат, већ су комплетно били од осиромашеног уранијума. С истог подручја у то време испитивали смо узорке земљишта узетог непосредно поред пронађених пројектила који су извађени из земље, односно мерили смо садржај осиромашеног уранијума и степен контаминације тла. Утврдили смо веома висок степен контаминације овог земљишта на подручју југа Србије. Истовремено мерили смо и радиоактивност свих врста НАТО муниције, као што су касетне бомбе, ракете ’томахавк’, авио и такозваних графитних бомби и ни у једној другој врсти ових убојних и других средстава коришћених током агресије није утврђена радиоактивност. Значи, радиоактивност је утврђена и пронађена једино у пројектилима калибра 30 милиметара за борбу против оклопног наоружања.”

Сви извештаји стручњака Одељења за заштиту од зрачења из Ниша после обављених анализа одмах су и у време док је агресија трајала, али и касније, достављани команди Војске Југославије, штабовима цивилне заштите и другим надлежним државним органима наше земље, истиче мр Горан Манић. Он посебно наглашава да је интересовање мирољубиве међународне заједнице о томе чиме је бомбардована наша земља почело још првих дана после престанка агресије.

„Међу првима у Нишу је боравио Акира Таширо, један од најпознатијих истраживача из Хирошиме у Јапану, који је на сопствено инсистирање, поред свега другог, обишао и подручје бомбардованог југа Србије. Са специјалном опремом и он је копао и ископао у околини Бујановца један пројектил направљен од осиромашеног уранијума, изоловао га у оловни контејнер и однео у Јапан. Отуда се јавио и послао нам репортажу објављену у једном дневном листу у Хирошими, у којој су и његове званичне стручне потврде да је цео пројектил био радиоактиван и од осиромашеног уранијума. Код нас у Нишу била је и велика група француских истраживача и новинара који су, одмах после афере оболевања војника у Италији од малигних болести, боравили неколико дана на југу Србије. Радили су три дана од јутра до мрака и веома студиозно и камерама снимали сваки део и детаљ поступка ископавања пројектила од осиромашеног уранијума. Много материјала однели су у своје лабораторије у Научни институт ’Пјер Кири’ код Париза на даља испитивања”, рекао нам је мр Горан Манић.

Међу стручњацима нишког Одељења за заштиту од зрачења прича се да се најзанимљивији детаљ у вези с боравком истраживача и новинара из Француске чуо већ после првог дана боравка у околини Бујановца и Врања. Наиме, неочекивано су Французи саопштили „да су на југу Србије открили праву истину” уз коментар „да прича о радиоактивним пројектилима ипак није била пропаганда режима Слободана Милошевића”.

Након рата Војска Србије и Институт у Вични извршила су деконтаминацију свих локација на југу Србије, тако што су сви извађени пројектили и сва контаминирана земља депоновани у трајно одлагалиште нуклеарног материјала у Винчи, осим на Косову и Метохији. Лабораторија нишког завода била је укључена и у сва контролна мерења након деконтаминације.


Коментари20
4510c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Ilic
"Истичем, ти пројектили нису садржали само одређени проценат, већ су комплетно били од осиромашеног уранијума". To nije sasvim tacno gospodine. Vreme proslo pa ste mozda zaboravili. Radioaktivni penetrator (probijac) projektila je tezak 300 grama a ceo pojektil oko 380 grama. Penetrator se nalazi u aluminijumskom kucistu koji ne dozvoljava alfa i beta zracima iz penetratora da izadju napolje. Njegova svrha je da spreci beta zrake da izadju van projektila i da povrede ruke rukovalaca municije koji stalno imaju posla sa njom. Alfa zraci nisu opasni jer je pentrator metal pa nema sta de se udise. Pri udaru projektila u cilj aluminijumsko kuciste ostaje napolju a vise njih je nadjeno na raznim lokacijama na Kosovu. O tome ima podosta clanaka na internetu.
Dimitrije
Dopuna: Da ne bi bilo zabune prečnik čestica je ispod 2,5 mikrometara. Greška je u tekstu nastala jer ovde nisu podržana grčka slova
Препоручујем 1
Dimitrije
Deo teksta koji sam objavio još 1999.godine da ovaj gospodin može nešto i da nauči: U slučaju pogotka pod pravim uglom u metu, na mestu udara se javljaju temperature oko 1200C. Metalni uran gori već na temperaturi od 700C. Deo jezgra gori pa nastaju uran(IV)oksid i uran(VI)oksid i smeša oksida (U3O8) i to se kreće u rasponu od 5% do 70% od ukupne mase. Zbog naglog hlađenja dolazi do procesa formiranja aerosola. Ovde su bitna dva procesa: kondenzacija i koagulacija. Najveći broj ovih čestica ima prečnik ispod 2,5 m. Za municiju kalibra 30 mm, po jednom pogodku zrna u tvrdu metu, u najtežem slučaju u aerosole može da pređe oko 200 g urana-238. Verovatno je ova vrednost i znatno niža. Najsitniji aerosoli se u zavisnosti od meteoroloških uslova prenose na udaljenosti i od nekoliko desetina kilometara, uz značajno razređenje i padanje na zemljište i akvatoriju, dok se krupniji talože u neposrednoj blizini mesta udara (do 100 m)... A za ostalo mogu da mu održim i neko predavanje
Препоручујем 2
Laza
@Petar Ilic - po vama dakle radijacija je korisna? Ili nije? Jesu li bombe koje su padale 1999 takodje bile korisne? Ili tih bombi nije bilo nego smo svi kolektivno halucinirali a oni koji su poginuli od tih bombi su u stvari namestili sopstveno ubistvo kao ovaj Rus u Kijevu? Svi jedemo banane ali neki mnogo vise.
Petar Ilic
Nucnici koji pominju rec radijacija i uranijum u javnosti morali bi da budu oprezniji jer te reci bez kvalifikacija javnost razume kao opasnost iako vrlo cesto nikakve stvarne opasnosti nema. Problem je sto sada u Srbiji galame mnogi koji iz nekih svojih razloga zloupotrebljaju neznanje i strah gradjana. Neki citaoci ce se verovatno setiti intervjua jedne nase doktorke na visokom polozaju koja je objavila sokantu vest da su nas Amerikanc trovali tako sto su bacali cak i plutonijum na nas koji je inace mnogo opasniji od uranijuma. Nije rekla kako. U dzakovima? Verujem da joj je neko rekao da granate ispaljene iz aviona a napravljene od osiromasenog uranijuma iz elektricnih centrala sadrze i plutonijum i ona je dohvatila tu vest kao da je cula za rec genocid. Ali koliko plutonijuma ima u tim granatama i koliko je opasno njegovo zracenje? Beznacajno malo. Na hiljadu milijardi atoma uranijuma ima svega 19 atoma plutonijuma. Ovih 19 atoma zrace oko 15 bekerela. Toliko zraci i jedna banana.
Petar Ilic
Srbija je puna onih koji su nekako stekli visoke akademske diplome i titule ali su svoju cast, uged u svojoj profesiji i svoju dusu jevtino prodali djavolu. Onih koji sire price da narod umire od raka izazvanog radijacijom od osiromasenog uranijuma. Za njih imam samo jedno piatanje: Kako to da ne umiru oni srpski vojnici koji su se borili na Kosovu i bili izlozeni najtoksicnijim hemijskom i radioloskom dejstvu osiromasnog uranijuma, dejstvu koje nijedan civil u Srbiji nije nikad bio izlozen? Teorije ovih sarlatana bi imale nekog smisla samo da su svi ti vojnici dosad pomrli.
Svemir Mirkovic
Gospodine Ilic vi u vasim malim analizama koristite vase poznavanje nuklearne fizike u pravne svrhe a ne naucne. Vi kazete da nikakve stvarne opasnosti od upotrebe osiromasenog urana nije bilo. Medjutim nauku zanima samo istina. U nauci istina je dokaz koji se nemoze refutirati ni sada ni u iducih milijardu i vise godina. NATO je priznao da je koristen osiromaseni uran prilikom bombardovanja Srbije. Nuklearni fizicari i nuklearna medicina su u svojim eksperimentima dokazali nosivnost osiromasenog urana po celije zivotinjskog sveta. Koliko je ta nosivnost velika treba da se utvrdi. Dali je ona veoma mala ili beskrajno mala to ce specijalisti da utvrde. U svakom slucaju nosivnost postoji i traje oko 4 milijarde godina.
Препоручујем 1
leona vranyczany
To kao i ovi naši mudraci u Hrvatskoj. 35% stanovništva puši i pije a onda im je "stres" i "siromaštvo" krivo što umiru od raka. Najveći uzrok obolijevanja u skoroj budućnosti biti će wi-fi odašiljači. Zanimljivo da nitko o tome ne priča. Možda zato što je apstraktni "neprijatelj" u pitanju, ne "stvarni", onaj koji nam je "poznat". A blentavi narod se baci na svaku kost koju mu daju.
Darko J.
Wi fi signali ne mogu biti stetni, jer nisu deo spektra jonizujuceg zracenja koje moze izmeniti strukturu gena. Isto je i sa radio talasima.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Хроника

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља