Сваком петом грађанину Србије који има више од 65 година потребна је помоћ приликом коришћења градског превоза, док је сваком двадесетом пензионеру неопходна подршка и за кретање у сопственом дому. Велики број пензионера, њих чак 17 одсто, нису у стању сами себи да помогну, на пример, приликом одржавање хигијене ноктију. Мањи број њих, око два процената, не може самостално ни да се храни. Трећина старијих онеспособљена је за самостално обављање тежих домаћих послова у урбаним срединама. Већина их живи у старачким домаћинствима, чак 35 процената њих је у самачким, док је у Србији удео старијих од 85 око осам процената. Просечна старост пензионера је 74 године.

То су, између осталог, показали резултати истраживања „Старење у градовима – изазови савременог друштва”, које је у протеклом периоду спровео Црвени крст Србије, у сарадњи с Канцеларијом повереника за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда УН. Један од важнијих сегмената испитивања у којем је учествовало 1.037 грађана који живе у 16 урбаних средина јесте здравствена заштита старијих и доступност тих услуга.

Најстаријим житељима у градским срединама Србије највише је потребна помоћ када је реч о услугама неге у сопственом дому. Пензионери наводе да им је неопходна већа доступност здравствених услуга, с обзиром на то да је чак 30 одсто њих оценило своје здравље као лоше.

– Највећи број старијих оцењује своје здравље као „ни добро ни лоше”, а већина има неку болест већ дуже време. Хроничне болести су за 55 одсто испитаника сметња за обављање свакодневних активности. У току 2017. боловало је две трећине старијих, а петина њих била је у постељи дуже од седам дана – рекао је Градимир Зајић, социолог који је учествовао у овом истраживању, подсетивши да је потешкоће у кретању имало 36 одсто старијих, док је један проценат њих стално у кревету.

Истраживање је потврдило и да радне активности не може да обавља између 11 и 35 одсто сениора. Самостално се не креће у простору до 18 процената њих, а социјалне активности не реализује самостално њих од 12 до 31 проценат.

Подршка најстаријима потребна је и када је реч о свакодневним обавезама, а резултати показују да пензионери од државе очекују да их финансијски оснажи и да им помогне у услугама, са побољшаном здравственом заштитом.

На питање шта им недостаје у животу, највећи број грађана изјаснио се да је то новац, али два одсто њих је навело да им је потребна помоћ, подршка и услуге, односно помагала. У одељку који се односи на очекивања државе, сениори (13 одсто њих) сагласили су се да желе бољу здравствену заштиту, док петина испитаника сматра да брига државе о старијима треба да буде на много бољем нивоу, као и помоћ и услуге које им се пружају. Када је реч о потреби за подршком, анкета је показала да је у 2017. години трећина сениора имала потребу за негом у свом дому.

– Нешто више од четвртине процењује да може да живи самостално и да им није потребна помоћ. Већина поручује да ће им подршка бити потребна у будућности (40 одсто). Ослонац за већину је сродничка помоћ у породици и од рођака, док је мало мање од четвртине усмерено на институционалну помоћ – навео је Зајић, подсећајући да је значајан и удео неформалне помоћи и подршке која се добија од комшија (десет одсто) и пријатеља (шест одсто).

Истраживање показује и да сваки десети сениор из градске средине користи услуге „помоћи у кући”, институционалне услуге геронтодомаћице шест одсто њих, док неформалне услуге плаћају  три процента испитаника. У граду на помоћ волонтера могу да рачунају само три процента старијих.

Доступност услуга

– Потребу за негом имала петина старијих испитаника, али је није користила

– Лекар је био неопходан четвртини сениора, али га нису посетили

– На листи чекања за специјалистичке прегледе, операцију или услугу социјалне заштите било је мало мање од четвртине

– До здравствене услуге тешко је долазило 17 одсто старијих