субота, 23.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Има ли славистике ван словенских земаља

О лексичком преплитању језика, културе и идентитета као славистичкој сламци спаса
Аутор: Др Данко Шипкапонедељак, 28.05.2018. у 09:00

Деветнаестовјековно праскозорје лингвистичке славистике носи неизбрисив печат посленика из несловенских земаља – Бругмана, Шлајхера, Мејеа, Вајана и многих других. Словенска филологија у несловенским земљама, како лингвистичка тако и књижевноисторијска, наставила је да штедро приноси овој дисциплини током доброг дијела минулог стољећа. А онда, у посљедњих тридесетак година, свједочимо процесу растакања несловенске славистике на лингвистику и упореднокњижевна истраживања, обоје на материјалу словенских језика и култура.

Тако онда имамо унеколико схизофрену ситуацију да у несловенским земљама постоје славистички одсјеци, организације и часописи, а научноистраживачки рад није славистички него општелингвистички односно упореднокњижевни.

Два су могућа излаза из овог раскола – или да се речени одсјеци и организације распусте или да се истраживачки рад, макар дјеломично, врати у славистичку матицу.

Ја се залажем за ово потоње. Темељно питање на том путу повратка гласи: шта је карактеристично за словенске језичке културе у цјелини и сваки појединачни међу њима умјесто тренутно преовлађујућег: како се на грађи словенских језика и култура могу показати општелингвистичке или општекултурне закономјерности. Првопоменута оптика је славистичка а потоња општелингвистичка односно упореднокњижевна.

Будући слависта језикословац, указаћу на подручје могућег преображења лингвистике на славистичком материјалу у славистичку лингвистику.

Словенска лексика одлагалиште је (и тиме могуће ископиште) културних образаца: својеобразних појмова, широкоприхваћених вриједности, устоличених поступања. Не ради се ту само о ријечима везаним за културу и „језичкој слици свијета”, о чему се много пише, него о знатно ширим областима које се могу сврстати у три слоја: дубински, размјенски и површински.

С једне стране, културни идентитет говорника словенских језика одређен је специфичним конфигурацијама лексема и лексикона. Ове карактеристике у дубинском лексичком слоју отпорне су на промјене и интервенције. С друге стране, то колико одређени језик посуђује лексику (или је не посуђује) и из којих извора, дакле размјенски лексички слој, смјешта његове говорнике у одређене културне кругове (европски, блискоисточни итд.). Коначно, динамика дијалога лексичких нормативаца и говорника стандардног језика додатно одређује културни идентитет у површинском слоју, подложном наглим промјенама и интервенцијама.

У сваком од речених слојева постоје могућности интердисциплинарних истраживања и повезивања тражења словенских специфичности са устоличеном традицијом међукултурне антропологије и психологије (од Хола преко Тријандиса до Хофстедеа и Низбета). Несловенска славистика овом истраживачком току може допринијети не само несловенско-словенским контрастом него и успостављањем конзистентне методологије и ракурса знатно ширег него у словенском свијету.

Овакав славистички поглед са несловенске осматрачнице може обогатити слична презања у словенским земљама (Корнилов, Шмељов, Бартмињски, и други) a и залијечити поменуту схизофренију несловенске славистике.

*Аутор је професор славистике и шеф Одсека за германистику, славистику и румунистику на Државном универзитету Аризоне. Његова нова књига „Lexical Layers of IdentityWordsmeaningand culture in the Slavic languages (под уговором, Cambridge University Press, 2019) залаже се за оживљавање славистичке лингвистике.


Коментари6
4fad7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav K
Čudne ideje. Zapravo, slavističke su discipline podijeljene na nacionalne filologije, lingvistiku i ostala srodna područja. Zašto bi se, na primjer, povjesničari književnosti ili teoretičari petljali s uskolingvističkim područjima (sintaksa, leksikologija,...)? Zašto bi sociolingvisti koji se bave, recimo, posuđenicama iz germanskih i romanskih jezika u raznim slavenskim jezicima proučavali moderna književna djela? Gdje je tu mjesto najvažnijim funkcionalnim stilovima modernih jezika, znanstvenom i administrativmom, a kojih jednostavno nema u beletristici? Što bi netko tko se bavi, recimo, jezikom srp. književnosti 14. i 15. st., imao naći u djelu Dobrice Ćosića ili Danila Kiša? Ovaj mi prijedlog izgleda kao povratak na romantičarsku slavensku filologiju 19. st. kad se smatralo da su slavenski jezici, zbog svoje bliskosti i manjega utjecaja, pogodni da se proučavaju "na hrpi", dok su francuski, njemački, engleski...zavrjeđivali svoje zasebne discipline.
Драгољуб Збиљић
СРПСКА ЋИРИЛИЦА ТРЕБА ДА БУДЕ НЕПРЕКИДНА ТЕМА, СВЕ ДОК СЕ НЕ РЕШИ! Поштовани Коста, писмо ћирилица се може извући данас из сваке теме која спомиње језике и писма. Ви сте у праву да не треба бринути само о писму. Свакако да нам је језик разбијен после толико година владавине сербокроатистике у српској лингвистици. Моја маленкост, ипак, питање српске ћирилице извлачи у први план зато што је ћирилица у Срба једино писмо које је данас на свету угрожено и понижено јер српски лингвисти једино српском писму, неуставно и неприр5одно, у Правопису супротстављају хрватску абецеду која је, стицајем смишљених мера, покопала српску ћирилицу међу Србима чак 90 одсто. Моја маленкост сматра да је писмо у Срба више угрожено од језика Срба, јер језик је теже заменити него писмо у једном народу. А заменом писма у Срба донело је много тежак удар на српски8 културни и национални идентитет. Знајући и видећи то, моја маленкост из сваке теме о језику зна да треба извући и писмо српску ћирилицу.
Pera S
Boze kakva nadmenost autora koji bi svojevoljno da reorganizuje slavisticke odseke u raznim zemljama, kao da ne postoje ozbiljni naucni i institucionalni razlozi zasto je slavistika u tim zemljama organizovana tako kako je organizovana...
Коста
"Деветнаестовјековно праскозорје лингвистичке славистике..." звучи као нешто што је трајало деветннест векова...а вањада је требало да значи праскозорје славистичке лингвиситке деветнаестог века. У НИН-у се недавно Иван Клајн критички осврнуо на ову чудну стилистичку појаву у српском језику, али видим да и његове колеге нису баш у сагласју с њим.
Драгољуб Збиљић
ТЕШКО ИДЕ АЗБУЦИ! Код нас се готово више брине за славистику, а колико српски плаћени лингвисти у институцијама брину за србистику, најбоље се види по наставку објављивања Речника српскохрватског књижевног и народног језика у САНУ-овом Институту за српски језик и по понижавању српске ћирилице у језику Срба, у коме је хрватска гајица смишљено загосподарила већ око 90 одсто, а бедних десетак процената остало је за српску азбуку. Лингвисти и даље не размишљају о томе да се Србима за њихов језик врати уставни и природни суверенитет ћирилице у Правопису српског језика и да ћирилица добије исто оно што имају сва друга писма у сваком другом језику. Наше институције нису ни милиметар искорачиле из праксе погубног Новосадског договора о српскохрватском језику и писмима у Матици српској (1954). Тешко Србима, српском језику и српској ћирилици поред српских лингвиста сербокроатиста, који су само формално морали да врате изворно име "српски језик", али у пракси не мењају ништа већ 70 година..
Коста
Не знам одакле сте извукли питање ћирилице из овог чланка. Недавно је Министарство културе Србије обећало већу бригу о писму, али се нешто мало говори о томе. Мислим да се чека до Видовдана. Слажем се да је крајње време да се лингвиситка у Србији одрекне срамног Новосадског договора (а успут би могла и Бечког!), али не видим какве то везе има с овим напсиом. Иначе, по свему што видим из Ваших коментара, испада да је све у реду докле год је писано ћирилицом. На жалост, ако је некада српски био зрео за реформу јер беше "покварен" русизмима и славенизмима, он је данас још горе искварен германизмима, англицизмима, турцизмима, па и кроатизмима...Није довољно само бринути за писмо, треба и језик да буде нешто српско, а не свачија боранија.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља