уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Турски официр добио азил у Грчкој

Један од осморице војника у домовини оптужених за покушај пуча моћи ће да остане на западној обали Егеја, што је разгневило Анкару
Аутор: Војислав Лалићпонедељак, 28.05.2018. у 10:30
(Фото Бета/АП)

Одлука Грчке да одобри азил групи турских официра који су побегли из земље после покушаја војног удара изазвала је нове варнице на релацији Анкара–Атина.

„То је најсрамнија одлука коју може да донесе једна земља. Правници Грчке, земље која је чланица ЕУ, одлучили су да заштите терористе који су покушали да разоре демократију у Турској”, изјавио је Омер Челик, министар за евроинтеграције, после одбијања Атине да изручи одбегле официре.

Турска влада оцењује да је после покушаја пуча Грчка постала „сигурна лука” за, како то кажу у Анкари, „криминалце” и „терористе” који стижу са источне обале Егеја. Наиме, група од осам официра побегла је војним хеликоптером у Грчку када су масовни прогони почели одмах после неуспелог пуча у Анкари.

У међувремену, они су осумњичени да су били планирали атентат на председника државе Реџепа Тајипа Ердогана, који се те ноћи са породицом затекао у летовалишту Мармарис недалеко од Истанбула. Они то упорно демантују, али џаба – турска влада упорно тражи њихово изручење.

Државни савет Грчке, највише административно тело, ове седмице је одлучио да се одобри азил пилоту војног хеликоптера Сулејману Озкајнакчију, једном од осам бегунаца. То вероватно значи да ће иста одлука бити донета и за остале турске официре.

После покушаја пуча средином јула 2016. године, у Турској је отворен масовни лов на присталице имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен да је покушао да обори владу у Анкари. Многи „пучисти”, који иначе тврде да су невини, побегли су из земље и  уточиште нашли у САД, Немачкој, Холандији, Аустрији, Грчкој. То је довело до поремећаја односа са тим земљама, пошто оне одбијају да Анкари изруче Гуленове „терористе”, који упорно тврде да је „војни удар инсценирао Ердоган”, како би се под тим изговором обрачунао са политичким противницима уочи председничких и парламентарних избора.

Односе између две земље је оптеретио још један инцидент. Копља се сада ломе и око судбине двојице грчких војника који су почетком марта ухапшени код граничне реке Марице (Еврос). Они су у Анкари одмах оптужени за шпијунажу, док у Атини упорно тврде да су због невремена и смањене видљивости случајно прешли преко граничне међе на турску територију. И поред неколико захтева грчких званичника да буду ослобођени, они се скоро три месеца налазе у притвору иако још нису осуђени.

Аналитичари и на једној и на другој страни Егеја верују да ће се ова игра на крају окончати разменом официра и војника. Али, у Атини и Анкари засад не показују спремност за трампу.

Ови инциденти су још више оптеретили у последње време иначе поремећене односе двеју земаља, савезница у оквиру НАТО-а. Анкара отворено доводи у питање границе између две земље, пре скоро сто година одређене Уговором из Лозане. Турској очигледно смета то што се нека грчка острва налазе тик уз малоазијску обалу. Не марећи за историјске чињенице, председник Ердоган се у децембру прошле године током посете Атини отворено заложио за ревизију Лозанског уговора  „зато што су неке његове одредбе нејасне и не спроводе се”.

„Уговор из Лозане је дефинисао територију и суверенитет Грчке и ми о томе немамо шта више да преговарамо”, званично је одговорено у Атини.

Историјски ривали су због граница у Егеју у последње време два пута били на ивици оружаног сукоба. Најгоре је избегнуто захваљујући посредовању НАТО-а, односно Вашингтона. То се десило 1987. и 1996. године због спора око тога коме припадају ненасељена острвца стене под именом Имија (на турском Карадаг) у источном Егеју. Због различитог тумачења међународног поморског права о ширини територијалних вода око острва у Егеју, као и ваздушног простора, турски авиони и бродови  готово свакодневно нарушавају грчки  суверенитет и територијални интегритет. После недавног судара два патролна чамца код спорних острва, могле су да се чују оштре претње, чак и звецкање оружјем. Најновија збивања у Егеју пажљиво се прате у НАТО-у пошто би продубљивање јаза између Анкаре и Атине могло да угрози стратешки важно југоисточно крило Алијансе.


Коментари3
ef164
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Cakarevic
U situaciji kada se posle navodnog pokusaja vojnog udara srednim 2016. godine u zatvorima naslo vise od 50 hiljada pristalica imama Fetulaha Gulena, koji navodno stoji iza puca, jasno je da su u toku nezapam'eni progoni. Predsednik Tajip Erdogan na taj nacin pokusava da ucutka politicke protivnike kako bi pobedio na vanrednim izborima koji se odrzavaju 24. juna. U takvoj situaciji ti oficiri koji su pobegli u Grcku nikada ne bi izasni iz zatvora ukoliko se vrate u zemlju, pogotovo sto su osumnjiceni da su navodno pripremali atentat na Erdogana.
Vlado S.
Milane to je tachno. to se zove turska demokratija. bice samo kako ti kazhu. kakav puch. tamo se demokratski nishta ne deshava. erdogan pravi sultaniju. svi moraju da misle i rade kako on kazhe.
Milan Vukicevic
Turska je u velikom previranju posle navodnog pokusaja vojnog udara sredinom jula 2016. godine i pravosudne vlasti ne postuju vladavinu prava kako bi se obracunale sa protivnicima rezima uoci predsednickih i parlamentarnih izbora koji se odrzavaju iduceg meseca. U tom okviru treba pozdraviti odluku grckih sudova, jer ti oficiri koji su pobegli iz zemlje, u Turskoj sigurno ne bi imali pravedno sudjenje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља