среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20

Дечански пут, дан после

Широки пут Рамуша Харадинаја уништава живот. Хоће ли се сачувати овај садашњи, мали и кривудави, који има душу и чува живот и Дечане
Аутор: Живојин Ракочевићнедеља, 27.05.2018. у 22:00
Не­ма ни­јед­ног ка­лу­ђе­ра ко­ји ни­је чуо звук мо­тор­не те­сте­ре и па­да­ње бо­ро­ва, ке­сте­на или хра­сто­ва ко­је су њи­хо­ви прет­ход­ни­ци са­ди­ли с оне стра­не ре­ке (Фотографија са сајта Епархије рашко-призренске)
Војници Кфора чувају светињу 19 година (Фото Ж. Јовановић)
Манастир Високи Дечани је био на мети екстремиста четири пута (Фото: Живојин Ракочевић)
До јуче су овде били багери (Фото: Живојин Ракочевић)

Из поткопаног брда штрчи корење кестења, јова, букава. Бистрички кањон засечен је с леве стране и то сиво прашњаво проширење наставља се према Високим Дечанима. Тешке машине радиле су без икакве дозволе у заштићеној манастирској зони. Одлучено је да се гради магистрални пут Плав–Дечани и он би, упркос свим законима и обилазници, требало да избије на главну капију најлепше балканске грађевине 14 века.

Иза те капије стиже панични апел за заштиту који се не разликује много од претходних позива за помоћ што се, скоро двадесет година, чују с оне стране зидина ове светиње. Упркос њему у манастиру је све тихо и уређено, насмејани отац Петар дочекује госте с Тајланда.

Али, у суштини, сваки позив одавде је драматичан, иако је закон на страни манастира, а поред фресака, испред камених рељефа и храма, живе толерантни, образовани, отворени и непосредни људи који никада нису одбили да помогну Албанцима.

Никада нико из ове куће у подножју Проклетија није, у најгоре време рата, упутио ружну реч или одбио да смести избеглице – једнако и српске и албанске; одавде су тешко болесна албанска деца отишла на лечење, гладни и сироти помогнути; овде су, иза бодљикаве жице, калуђери читали молитве пред ћивотом Светог краља Дечанског многом сумасишавшем, нероткињи, оболелом...

Зашто онда противно свакој логици, савршеним европским законима, Кфору, међународним гаранцијама, Унесковој листи светске баштине ваља нападати Високе Дечане? Има ли ико од људи којима је манастир помогао и ваљао да изађе, стане испред те машине и каже: „Зауставите и не рушите, не смете то да радите!” Такав се још није појавио, чак ни локални заштитник природе нема ништа против да се почупају питоми кестени и борови и да саобраћај упропасти једино место за шетњу до кањона реке Бистрице. Ућутали су се и странци. Само је, пре неколико дана, Грег Делави, амерички амбасадор, с Драгодана из Приштине твитнуо: „Питање дечанског пута завршено је 2014. и поново је потврђено пре две седмице. Косовски закон каже да је изградња пута поред Манастира Дечани нелегална. Поштујте закон!”

Одбрана Дечана заснована је и на њему. Шта ће се догодити, ако једног дана не твитне? Можда је боље питање, шта се дешава с повратницима у Љевоши, Белом Пољу или гетоизираним сељацима Гораждевца? Они се под овај твит не могу заклонити, њима би дневно требало упутити по један, за покрадену стоку, за попаљену летину и штале, за претње и камење и, што је најгоре, за институције које их системски шиканирају и терају од својих кућа.

Из овога се може закључити да су дечански калуђери нека заштићена врста коју спасава неки твит, али стварност је сасвим другачија, а страх и понижење станују у свакој њиховој келији без обзира на то што цеви тенкова и пушака гледају према потенцијалним непријатељима. Нема ниједног калуђера који није чуо звук моторне тестере и падање борова, кестена или храстова који расту с оне стране реке. Њихови претходници су их садили, а они ћуте у јези и ломљави грана оборених стабала. То је само део слике: ниједан проблем овде није решен, ни манастирска земља коју не желе да упишу катастар, ни исламисти коју су под оружјем ухапшени испред исте оне капије, па сутрадан пуштени из притвора, ни право на живот, ни стална кампања која се води против манастира...

Последњи дечански проблем је само рефлекс и део колективног осећаја да Срби не могу имати ништа своје, а институционална пресија и потпуна немоћ српских представника у њима показује да не постоје никакви механизми заштите. Закон је ван институција. Готово да нема заштићене зоне, места од посебног значаја, специјалне зоне и амбијенталне целине која није нарушена или угрожена. У Великој Хочи изграђени су објекти и фарма коза код извора, на Газиместану велика хала испод комплекса, у Призрену се продаје и зида по вољи моћника, у Грачаници на тридесет метара од храма пролазе тешки камиони, у Архангелима не дозвољавају изградњу мале порушене цркве, монахиње у Девичу не смеју ни да привире на своје закоровљено имање...

Заустављена је градња широког дечанског пута, стојимо у кањону у облаку прашине. Да су радови настављени пут би се наслонио на високи дечански зид. У доба Титове Југославије, док га је градио да би од стоке заштитио мало баште коју му комунисти нису одузели, игуман Макарије је говорио да зида зид братства и јединства, а његов наследник, садашњи владика Теодосије, настављајући његово дело, после 1999. године, говорио је да зида зид мира и толеранције. У тој иронији окренутој према племенским вредностима, стигао је и садашњи широки пут Рамуша Харадинаја који уништава живот. Сада се испред свих нас поставља питање: хоће ли се сачувати овај садашњи, мали и кривудави, који има душу и чува живот и Дечане?

Апостолова и Делави: Придржавати се закона

Приштина – Шефица канцеларије Европске уније у Приштини Наталија Апостолова и амбасадор САД на Косову Грег Делави поручили су јуче властима у Приштини да треба да се придржавају закона о Специјалној заштићеној зони манастира Високи Дечани. Делави је, како је пренео Танјуг, истакао да су САД у потпуности сагласне са ставом Оебса по овом питању.

Мисија Оебса на Косову је у суботу саопштила да поздравља одлуку о прекиду радова. Оебс је потврдио да је тешка механизација повучена из те зоне и подсетио да било какве радове у тој зони мора да одобри Савет за имплементацију и посматрање.


Коментари0
1b68e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља