среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.05.2018. у 22:00 Аница Телесковић

Плате већ деценију стагнирају

Реалан раст зарада од 2009. до 2017. године био је мањи од један одсто, показују подаци „Кварталног монитора”
(Фото Д. Јевремовић)

Просечна плата у Србији износи 422 евра и међу најнижима је у региону. Овај податак недавно је објавио „Демостат”, а њихово истраживање показује да ниже зараде од нас, у суседству, имају једино Македонци и Албанци, чији дохоци су нешто мало већи од 370 евра. И аутори „Кварталног монитора”, публикација коју издаје Економски факултет, недавно су се бавили овом проблематиком и добили исти резултат.

У 2017. години просечна зарада у Србији износила је 404 евра, а мање од нас зарађивали су само Албанци и Македонци.

Оно што много забрињава је што аутори овог економског билтена наводе да „у кризном и посткризном периоду, од 2009. до 2017. године, реалне просечне нето зараде стагнирају”. Аналитичари наводе и конкретне податке према којима су током протекле деценије реалне плате порасле нешто мање од један одсто. То значи да су зараде, кад се одбије утицај инфлације, годишње расле занемарљивих 0,07 одсто.

Одговор на питање зашто није било побољшања када је о животном стандарду реч врло је једноставан. Зато што током протекле деценије није било ни привредног раста. Односно, Србија је тек у 2017. годину ушла са већим нивоом бруто домаћег производа (БДП) од оног који је имала 2008. године, односно пре кризе.

Подаци Министарства финансија, недвосмислено то потврђују. На крају 2008. године, дакле пре него што је Србију запљуснула светска финансијска криза, наш БДП, односно све оно што грађани и привреда створе за годину дана, износио је 33,7 милијарди евра. Већ следеће године склизнули смо па је наш БДП био 30,65 милијарди. У последњој деценији најниже смо пали 2010. године (29,77 милијарди) и из те рупе изашли смо тек на почетку 2017. године.

Све то у преводу значи да нема раста стандарда без привредног раста. Упркос свим помацима на свим референтним листама, Србија минулих година није направила помак када је о расту животног стандарда реч.

Прошле године наш раст достигао је скромних 1,9 одсто, а резултат из првог тромесечја ове године (4,5 одсто) је охрабрујуће добра вест. Питање је, ипак, да ли ће се такав тренд и наставити. Ове године очекује се да ће раст БДП-а, у зависности од тога ко рачуна износити од 3,5 до 4,5 одсто. Министарство финансија, Народна банка Србије и Међународни монетарни фонд пројектовали су да ће до краја године раст економске активности износити 3,5 одсто. Фискални савет очекује четири, а председник Александар Вучић недавно је изнео још амбициознију прогнозу. Присуствујући Пословном форуму Србија – Северна Рајна-Вестфалија, истакао је да ће Србија ове године имати раст између 3,8 и четири одсто.

Буџетом за ову годину плате су већ повећане, у просеку шест одсто реално, а девет номинално. Како је најављено, очекује се да до краја године лични дохоци још једном буду повећани – упркос противљењу бившег министра финансија Душана Вујовића и стручне јавности.

Гордана Матковић из Центра за либерално демократске студије, каже да је осим кретања зарада, важан показатељ животног стандарда и кретање формалне запослености.

– Ако се зарада у домаћинству дели као приход, онда није важно само колико она износи, већ и колико људи ради. Односно, могу плате бити ниске, ако расте запосленост онда ће порасти и животни стандард. Ту пре свега мислим на раст формалне запослености и на раднике који раде пуно радно време у формалној економији – каже наша саговорница.

На питање како то да импресивни фискални резултати и уређивање јавних финансија, о коме говоре ММФ и Светска банка, нису за резултат имали и привредни раст и већи стандард, наша саговорница одговара:

– То што су јавне финансије сада уређене је само један пар рукава. Добро је то што смо уштедели и смањили неке расходе, јер се зна које све последице има висок ниво јавног дуга. Али, сада је важан овај други пар рукава. Односно, како обезбедити и подстаћи раст и развој да би то као крајњи резултат имало раст стандарда – закључује наша саговорница.

Коментари15
f5544
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav Milošević
Veoma korektan sadržaj, ali ne i optimističan. Ono što nam nedostaje da bi ostvarivali brži rast su pravi ljudi na pravim mestima u određivanju ciljeva, pripremi izvršenja, organizaciji, rukovođenju i kontroli. Svi makro i mezoekonomski sistemi treba da budu projektovani i upravljani po najsavremenijim metodama i tehnikama, a kod nas caruje improvizacija. Sve dok ne stvorimo sistem vrednosti kakav imaju razvijene evropske zemlje, neće biti ozbiljnijeg rasta BDP-a. Sve se to može relativno brzo postaviti, ako bude političke volje, a onda nije nedostižan ni dvocifreni rast BDP-a.
Sone
Analiza je za period izmedju 2008-2017 godine. Najgore je bilo 2010. godine. SNS je dosao na vlast sredinom 2012. godine. Iz rupe smo izasli, kako kaze u tekstu 2017. godine. BDP pre 2012. je bio u minusu, sada je u plusu oko 3, 3 i nesto, %. Pa po tome je ova vlast bolje od one do 2012. godine.
sloba
Jesmo li jos uvek lider u regionu? Secam se da je Vucic ponosno govorio pre par godina da hoce da Srbija bude lider u takmicenju u rastu u regionu. Kad ono ispade da smo bili najgori u 2017 g! Susedna Rumunija je imala veci rast samo u toj godini nego Srbija od 2012. Joj.
Dragan Jovic
E moj Lazare pa zasto nije obratno da oni pomazu nas kao maticu a i bogatiji su Zar ne Bogatiji treba da pomaze siromasnijeg posto i ima cime da pomaze
Лазар
Па стварно нисам сигуран да су Срби из РС, Црне Горе и Крајине богатији од нас овде, они више дођу као грађани другог реда у својим ,,државама", ометају им се и основна људска права, зато би Србија сада више него икада морала да помаже. А ви сте сада скренули на гастербајтере, то је већ друга прича, они би сами требали да имају осећаја и да помажу и Србију и остале наше земље, али тренутно није баш тако.
Јован Скерлић
Богатији, а немају право гласа, него морају да дођу и Србију да би гласали. Немају представнике у парламенту. Њихова воља и мишљење нису важни? Ако гастарбајтери држе ову земљу у животу онда им треба подићи споменик на Тргу Републике у Београду и дати им право гласа и сталне представнике у парламенту.
Rastko
Svaka cast za ovu vest. Dokazali ste da niste rezimski list. Svi ostali prave ovakve analize u nominalnim EUR iznosima, cak i DOS-ovski Danas, vrlo profesionalna analiza. Ovo mogu svi građani videti na sajtu Ministarstva trgovine u odeljku potrosacka korpa. Danasnjih 400 € dođe na isto kao 2009. 340 €.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља