среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.05.2018. у 14:22

Да ли су Хрвати, у страху од „србизма”, заборавили хрватски?

(Фото Танјуг)

ЗАГРЕБ - Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније - оним речима које су „прогнане” из хрватског језика „због наказне логике” самозваних језичких чистунаца.

Он је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизма заборавили на хрватски”, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача”, речи „датум”, „гласати”, „добровољац”, „штампа”... „заслужују прогон” из хрватскога.

Да ли језик опет постаје политичко оружје, пита Голдштајн.

Он наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик и то са разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета.

Према његовим речима, од 30-их година 19. века најважнија је била борба за хрватски језик, а тек 1847. хрватски је постао службени језик.

У 20. веку хрватски је обогаћен делима бројних хрватских аутора, а, како каже Голдштајн, бујао је и говорни језик, прилагођавао се и мењао, проширивао ризницу фразеологије и речи.

„Међутим, у државама којима је у 20. веку припадала Хрватска нанизали су се уз два светска рата бројни облици тоталитарних и ауторитарних идеологија и њихових спровођења - страни хегемонизам, монархистички апсолутизам, усташтво, социјализам/комунизам. У природи је тих поредака да подвргавају и присвајају јавни живот појединца и читавих народа. Врше насиље и над језиком, претварајући га у своје политичко оруђе (и оружје)”, написао је Голдштајн.

Он додаје да је и хрватски тако био извргнут разним „идеолошким притисцима и насиљу”.

„Кроз језик су се водиле идеолошке борбе, прави мали ратови, с таложењем инхибиција, анимозитета и предрасуда, које су замагљивале јасан поглед на проблеме самог језика”, пише он и додаје да се очекивало да се успостављањем демократске Хрватске језик ослободи.

Међутим, то се није догодило и све је, како Голдштајн каже, „отишло укриво”, а није требало.

„Иако то тако нико није рекао, за многе позване и непозване учеснике у тој расправи хрватски се језик почео дефинисати не као 'хрватски језик', него као 'језик који је различит од српскога'. Комплекс који се код дела (углавном 'жестоких') Хрвата јавља шири је од језичног проблема, он произлази из феномена који се у психологији назива 'нарцизмом малих разлика' у односу на Србе”, рекао је Голдштајн.

Овај хрватски историчар наводи и да се на тај начин крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века у хрватску свакодневицу на велика врата вратила концепција 19. века по којој је језик и даље битни, заправо кључни елемент националног идентитета и самобитности, при чему је лексику требало направити што другачијом од српског, а требало је изменити и правопис.

Он додаје да у реалности радикалним промотерима те концепције није баш све било јасно, а као пример наводи бившег хрватског председника Фрању Туђмана за кога кажу да је говорио „хрватским језиком”, али је у својој књизи „Рат против рта”, користио речи јануар, децембар, постепен, хиљада, острво и слично.

„Добар део лингвиста на хрватско-српском језичном подручју (не и у Хрватској!) у доба Југославије тврдио је како су турцизми у принципу део стандарднога заједничког хрватскосрпског језика, а германизми да нису, што је било погрешно - није се узимала у обзир слојевита хрватска историја. Сада смо отишли у другу крајност - одбацили смо све турцизме!”, написао је Голдштајн.

„Глагол десити се прогнан је из хрватскога јавног дискурса, неко непознат прогласио га је 'србизмом'. Увек се сетим свог пријатеља, родом из Сплита, који ми каже да ће до смрти говорити 'хиљада': 'Моја баба са Шолте не би разумела да јој кажем 'тисућа'. Неко је прогласио 'списак' српском речју, па сад нисам сигуран смем ли рећи 'ј… му све по списку', или ваља говорити 'ј… му све по попису'!”, пише он.

Голдштајн додаје и да је прогнана и реч „породица” и системски се мења речју „обитељ”, иако то није исто јер је „обитељ” - темељна друштвена јединица заснована на заједничком животу ужег круга сродника, об. родитеља и њихове деце.

Неподобне речи постале су и „неопходност”, „час”, „тренутак”, „радник”, „добровољац”, „гласати”, „фотокопија”, „штампа”, „употребити” и многе друге.

„Треба ли тумачити да нема никаквих разлога за избацивање тих речи, да пажња није исто што и позорност, да потребит није исто што и потребан, да је штампа као реч ушла у хрватски барем 300 година пре 'тиска'?”, оцењује Голдштајн.

Он је закључио и да Хрвати више не знају, након 25 година живота у сопственој држави, да говоре и пишу матерњи језик, а све због „ригидног језичког пуризма”, при чему измиче из видокруга чињеница да су млађе генерације све мање писмене. (Танјуг)

Коментари21
fe9ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav Buljan
Kada sam 1963. prvi put stigao na "Deli palyaudvar" u Budimpešti, nisam znao ništa osim psovaka na mađarskom jeziku. Htio sam poslati telegram svojima u Zagreb da sam sretno stigao. Našao sam zgradu na kojoj je pisalo; POSTA i kada sam ušao uzalud sam tražio (izvorno hrvatski!) šalter na kojem piše telegram. E neš majci! Nigdje tako nešto! Oni su tada učili ruski i nikada ga nisu naučili, ali sreća moja bilo je još Židova ( na vašem Jevreja), koji su znali njemački pa mi je jedan od njih pokazao šalter sa natpisom; tavirat. Malo dalje tavbeszelo, t.j. telefon. Vjerujte mi iskoristio sam dotadašnje znanje mađarskih psovaka.
Рус Михаил
U svoje vreme, kad je pocela ofanziva "novog hrvatskog jezika", izmislio sam jednu recenicu iz tog jezika: "KVANTITETA I KVALITETA PROSVJEDA BRZOJAVNIH DJELATNIKA GLEDE SVIJETSKIH CIMBENIKA" (Kolicina i kvalitet manifestacija telegrafskih radnika u vezi sa svetskim faktorima). Franjo Tudjman tada se okomio cak na izraz "DOBAR TEK", rekavsi da na hrvatskom to treba da bude "U SLAST".
JorgeLB
Budalasto zvuči na srpskom, pa kako onda da ne zvuči budalasto na vašem hrvatskom?
jeremija
KVANTITETA I KVALITETA nije već količina i kakvoća.
Marko Džikić
fotokopija- čista srpska reč!
Miloš
Mislim da će tek biti rasprave o zajedničkom jeziku. Što se tiče tog naziva, apsolutno nisam za to. Rat je donekle izbio iz toga i treba živeti sad sa posledicama. Ovo što g. Goldštajn piše. Osim toga, Istina je da se međusobno dobro razumemo, ali ne vidim kako bi to bio jasan pokazatelj da je to jedan jezik, koji ipak ne želim i neću da mi neko govori "da je sve to isto, samo mi kažemo onako, a vi ovako". Jezik, svaki jezik mora imati jedan univerzalni način i to se zna. Osim toga, Hrvati koriste ijekavicu, a Srbi i ekavicu i ijekavicu. Ipak, jedno moram odati Hrvatima. Neke stare reči su uspeli da sačuvaju, kao imena meseca, a pritom svake godine imaju konkurs za novu reč, odbacujući ove strane, nakaradne nazive. Tačskrin, skrinsejver, dreskod, da malo mi Srbi batalimo tu modernost i internacionalizam.
Šubić N.
Kompleksi su čudna stvar ! Zašto svojataju Teslu , Ruđera Boškovića ... , zašto se Ivo Andrić izjasnio kao pisac koji pripada srpskoj književnosti ?
milivoj
Zašto se I. Andrić izjasio kao srpski pisac? Zato jer se on tako osjećao i to treba poštovati. I točka. Zašto je Ruđer Bošković hrvatski znanstvenik. Zato jer se on sam tako osjećao. I točka. Goldstein nije hrvatski znanstvenik. On se osjećao kao Portugalac, Yugosloven ,građanin svijeta i Bog zna što. Nije lingvista. I pustite nas na miru s prebrajanjem dlaka u jajetu jer upravo sada imamo drugih debelih problema. I da bude zloban. sve to Vas čeka kada stupite u EU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља