петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:21

Банке се ослободиле лоших кредита

Отписано 840 милиона евра, а продата потраживања од 450 милиона евра и то правним лицима изван банкарског сектора
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 29.05.2018. у 22:00
(Фото Ж. Јовановић)

Када је пре три и по године Србија започела програм са Међународним монетарним фондом проблем није био само минус у државној каси, већ и стабилност финансијског сектора. Удео проблематичних зајмова  (НПЛ) у 2014. години износио је више од петине свих банкарских пласмана, тачно 22,2 одсто. Тренутно је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима (на крају марта 2018) пало на 9,2 одсто. Народна банка (НБС) је већ саопштила да је то најнижи ниво НПЛ-а од 2008. године и да су они практично пали на преткризни ниво.

У прошлој години ниво проблематичних кредита смањен је за 140,8 милијарди динара што је око 1,2 милијарде евра. То што су за толики износ смањени проблематични зајмови не значи да су се грађани и привреда за толико пара и раздужили банкама. Напротив, банке су из својих биланса отписале чак 100,1 милијарду динара што је око 840 милиона евра. У истом периоду продали су потраживања тешка 53,3 милијарде динара што је око 450 милиона евра и то правним лицима изван банкарског сектора.

Код нас увелико постоји тржиште проблематичних зајмова и тиме се баве специјализоване агенције. Наша је специфичност што они могу да купују само пласмане банака према фирмама, односно правним лицима, али не и од грађана. У оваквим трансакцијама банке продају зајмове за тек педесет, па и четрдесет и тридесет одсто номиналне вредности.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да су резултати смањења НПЛ-а импресивни.

– Смањењем удела лоших зајмова банке су повећале ниво капиталне адекватности и самим тим повећале стабилност на евентуалне стресове. Отписом и продајом банке су решиле проблем, а у случају куповине тих зајмова неко други је преузео ризик – каже Грубишић.

У Народној банци кажу да је смањење НПЛ-а на једноцифрен износ резултат управо њихових подстицајних мера, али и осталих релевантних институција, које су биле укључене у решавање овог проблема. Додатно, рекордно ниски износ НПЛ показатеља постигнут је захваљујући примени Стратегије за решавање проблематичних кредита, која је донета у августу 2015. године и Одлуке о рачуноводственом отпису билансне активе, која је ступила на снагу 30. септембра 2018. године. Од доношења Стратегије за решавање проблематичних кредита, бруто НПЛ показатељ је смањен 13 процентних поена.

У НБС потврђују да је смањењу удела лоших зајмова допринела „широка примена политике отписа и уступања потраживања” што је тржишни приступ решавања проблематичних кредита и представља општеприхваћену праксу решавања, коју примењују модерне тржишне економије. 

На наше питање да ли побољшање профитабилности банака у 2017. години, јер су оствариле профит од преко пола милијарде евра, дугују чишћењу биланса у НБС одговарају.

– Побољшање профитабилности банака у 2017. години последица је значајно нижих губитака, које су банке обрачунале по основу кредитног ризика у односу на 2016. годину, и једнократних прихода остварених по основу консолидације банкарског сектора Србије. Истовремено, ублажавање монетарне политике НБС у претходном периоду, уз ефекте појачане конкуренције међу банкама, раста економске активности и пада премије ризика земље, утицало је на знатан пад каматних стопа на кредите, а што је последично утицало и на смањење нето прихода од камата и накнада као доминантних извора профита банака који су забележили благи пад на међугодишњем нивоу. Са друге стране, отпис проблематичних кредита, или такозвано чишћење биланса, није имао значајан утицај на финансијски резултат банкарског сектора, јер су банке у 2017. години извршиле отпис кредита по основу којих су у највећој мери претрпеле губитке у претходним периодима.


Коментари4
442e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Pazi šta želiš, možda se i ostvari. Devedesetih godina, u teška vremena po ekonomiju Srbije, na jednom skupu sa stranim partnerima pitali smo sagovornika kako je za tri godine unapredio proizvodnju. Kreditom od banke, reče tada stranac. Mi smo posle sastanaka maštali gde bi nam kraj bio da imamo banke i kredite. I sve je to došlo, sa bankama i lakomi dužnici, jednostavne forme za zaduživanje, hipoteke i kriza. I tada smo videli drugo lice novca i banaka. Mi nažalost lekcije učimo, ali ubrzanim kursom, gde su vekovi poslovanja, stvaranja i lomova, formiranja društva, trajali generacijama. Kod nas su slobodni izbori, rat, kriza, raspad sistema, hiperinflacija i nov početak sažet u manje od 30 godina. Ostalo je još da se rešimo nepromenljive za taj period; političara i eto nam spasa.
Zoran Markovic
Vest koja prolazi neopazeno, a koja ce promeniti nas zivot i sudbinu desetina hiljada gradjana Srbije. Otpisana su nenaplativa dugovanja pojedinim drzavnim preduzecima koja ce uskoro u privatizaciju (za po 1 evro) i pojedinim privatnim preduzecima kojima banke moraju da otpisu dugove (zna se kome, kako i zasto). Ostalo je prodato privatnim fondovima koji ce po Zakonu o prinudnoj naplati da pocnu sa izbacivanjima i oduzimanjima kuca zbog duga banci od 10.000 dinara. Srbijo, dobro dosla u novu fazu virtuelnog zivota!
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Значи ли то да ће сиротиња раја коа и до сада плаћа јавашлук и лагодност банкара. Морам да кажем: ко нам је крив кад ом све то дозвољавамо а они живе и уживају као бубрег у лоју. Доказују колико су пуни пара захваљујући каматама, високом колико хоће, уз запошљавање подобних кадрова. У памет се народе наш. Смањите на минимум потребе у пословању са њима, не били их уразумили да не арче наше тешко зарађене паре.
томан
Колега,само си делимично у праву.Није све то црно-бело, како пишеш.И банке су многи ојадили(читај преварили) поготову кроз средства обеезбеђења(хипотеке).Банке су потребне,ко данас да да новац на лепе очи?А ко зна са новцем-ето зараде да се вишеструко покрију и главница и камате.Треба идеја,пројеката,предузетништва,рада и ризика.И сигурности.за оне који вуку напред,-то треба да гарантује држава.Највећи број кредита су потрошачки(хедонистички),па кад се враћају,кука се на банке.Новац је оплодна роба.
Препоручујем 18

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља