понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.05.2018. у 12:55

ЕУ медији: Европи прети криза, јер у Италији нема Макрона

Ситуација изазива велику главобољу у ЕУ, јер италијански грађани очигледно желе да у земљи промене систем странака које се деценијама смењују на власти а нису у стању да реше економску и социјалну кризу
(Фото Пиксабеј)

БРИСЕЛ/РИМ - Док из Италије стижу гласине да би две евроскептичне странке ипак могле формирати владу, у институцијама и многим владама Европске уније (ЕУ) се не крије забринутост да криза италијанске владе може уздрмати зону евра, јер већ сада последице пада берзи и лоше реаговање финансијских тржишта угрожавају и Шпанију и Португал.

Италија је трећа, а Шпанија четврта по снази економија међу чланицама зоне евра.

Италијански лист Република је упозорио да је „за баријеру онима који су против ЕУ нужно да постоје проевропски лидери, које је тешко наћи у Италији”.

„У Италији на видику нема (Емануела) Макрона који је у Француској”, како додаје Република, „зауставио Марин Лепен, француску верзију Салвинија”, вође крајње десничарске Лиге север чији је долазак на власт, заједно с Покретом пет звездица, спречио шеф италијанске државе.

Извесну збуњеност унутар ЕУ показује и брзи покушај челника Жан-Клода Јункера и Доналда Туска да нагласе да се мора поштовати воља италијанских бирача и тиме ублаже изјаву европског комесара, Немца Гинтера Етингера, који је изазвао праву лавину незадовољства не само евроскептичних странака и гласача у Италији.

Гинтер је поручио италијанским бирачима да на очекиваним новим изборима у јулу морају као путоказ имати лоше реаговање берзи и светских финансијских кругова на могућност да две евроскептичне странке у Италији дођу на власт.

То је само подјарило раније салве оптужби вођа популистичких странака да су финансијски кругови и „диктат Немачке” стајали иза одлуке италијанског председника Серђа Матареле да не прихвати владу Покрета пет звездица и Лиге север, пре свега зато што је за министра економије предложен Паоло Савона, заговорник темељитог преуређења еврозоне и могућег изласка Италије из евра.

Данас лист италијанских пословних кругова Ил соле 24 оре, јавља да лидери Покрета пет звездица Серђо ди Мајо и Лиге север Матео Салвини настоје да изнађу начине да ипак формирају владу.

Планирају да то учине тако што би за министра економије био предложен Салвинијев блиски сарадник Ђанкарло Ђорђети, знатно умеренији кад је реч о одбацивању „стезања каиша” и кресања трошкова, односно опстанку Италије у еврозони, ; и новом великом задуживању земље зарад инвестиција у раст привреде, а помиње се и да би сам Салвини могао бити кандидат за министра економије.

Председник Матарела је нови мандат дао Карлу Котарелију, заговорнику кресања јавних трошкова, али и реформе еврозоне, међутим, досад Котарели није изашао с предлогом министара у новој техничкој влади и поруке свих италијанских странака говоре да он не може добити подршку у парламенту, па би нови избори могли да се сазову већ у јулу.

Ди Мајо и Салвини сада кажу да би све било оглушивање о вољу италијанских бирача и велико губљење времена и енергије, јер анкете показују да би Покрет пет звездица и Лига севера и на поновљеним изборима добили јасну већину.

Цела ситуација изазива велику главобољу у Европској унији, јер италијански грађани очигледно желе да у земљи промене систем странака које се деценијама смењују на власти а нису у стању да реше економску и социјалну кризу, а веома су кивни и на оно што у ЕУ виде као „диктат Немачке” да се мора наставити са „стезањем каиша” и кресањем јавних трошкова иако Италија од 2008. дословце економски тавори.

Ако би на власт у Италији ипак дошле две евроскептичне странке, морало би се кренути у озбиљне преговоре о већ замишљеној немачко-француској реформи еврозоне, тако да се колико је могуће и италијански интереси и погледи уваже.

То је већ наговестио француски председник Макрон који је, кад је изгледало да ће Покрет пет звездица и Лига севера формирати владу, изјавио да „пружа руку” за договор.

Да то неће бити нимало лако сведочи изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел да Немачка жели да сарађује са сваком владом, али наравно такође жели да има принципе унутар еврозоне”. (Бета)

Коментари5
40a31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gojko
Italija ce napustiti Evro samo je pitanje da li uredno (citaj uz dozvolu Nemacke) ili ce biti haos koji ce povuci ka dnu celu evrozonu.
Radoslav Jovanovic
Kome Makron može da bude uzor? Napravio je haos u svojoj državi a to radi i u Siriji, Libiji itd. Ako je on uzor onda smo dodirnuli dno. Kao on se nešto pita u EU (jer Nemačka želi da tako izgleda) a zavisi od dobre volje Nemačke. Žalosno je ko su današnji pretsednici velikih država!
nikola andric
Da bi se bolje shvatila italijanska situacija treba navesti da su im dugovi 2500 hiljada milijardi evra a nacioanlni dohodak 1400. Nije Nemcka problem nego trziste kapitala. Mnogi penzioni fondovi su kupovali italijanske obligacije. Za placanje kamata Italija mora zajmiti na trzistu kapitala a isto tako za povecanje potrosnje. Nemacka i Holandija za desetogodisnje obligacije placaju manje od 1% kamate. Ko ce finasirati Italiju i pod kojim uslovima? Trziste nije zavera nego stanje stvari.
Filip
G. Andric je u pravu i izveo je dobar zakljucak. Dodajem preciznije, novije cifre da bih pojacao njegov komentar jer je istinu uvek najbolje dokazivati empirijski: Spoljni dug Italije: €2,131,704,000 (izvor: Banca d'Italia) BDP Italije za 2017: €1,849,970,000 (izvor: World Bank Report 2017) Odnos BDPa i Spoljnog Duga: 0.868 Kolicina zlatnih rezervi: 2,451 t I jedna mala korekcija ako dozvolite: Trziste kapitala je, lepo ste to rekli, samo slika trenutnog stanja stvari - nikako nije "problem". Uzroci krize su mnogi a glavni problem je u tome sto je cela ideja Monetarne Unije (evra) izgradjena na losim temeljima. U praksi, svaka valuta se "stampa" od strane Narodne (ili Centralne) banke te zemlje i ako postoji kriza ona ce biti reflektovana kroz cenu (kurs) te valute na trzistu novca. Problem je kada vise drzava ima istu valutu (€) a nemaju istu centralnu banku. Tada, Nemacka CB "stampa" evre tako sto izdaje obveznice po kamati od 0.5-1% i onda kupuje Grcke obveznice po kamati od 9%.
Milutin Pavlovic
Svima se smucilo da slede diktat samo jedne zemlje, koja je sve namestila da prosperira i napreduje..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља