понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:40

1912.

Ми смо они који су имали веселе дане и свете ноћи, ми смо губили редове људи али пунили редове догађаја, ми смо били земља старих јунака и младих војника, ми смо писали историју 1912. Година кад смо остали без наде и тукли се без страха. Година кад се узиђавале жртве, кад се певало уз сузе, оштре ударце смрти, кад се на међу јутарњег и вечерњег руменила точило руменило крви.
Аутор: Исидора Секулићсреда, 30.05.2018. у 13:27
Исидора Секулић

Ноћас је прошуштала последња ноћ 1912.

Будни смо били у последњој нићи 1912. и освајало нас је неко тешко и озбиљно сазнање, и падало је на нас једно широко и силно осећање времена, историје и судбине народа.

Прошла је 1912. али још стоје она по земљи писана скрлетна слова претње и црвене гримасе освете, и још по улицама лети питање: Шта нам је била 1912?

Улазак српске војске у Косовску Митровицу 

Била је година стварања јер се стварањем добија корен живота. Година кад су се узиђавале жртве, кад се певало уз сузе, оштре ударце смрти, кад се на међу јутарњег и вечерњег руменила точило руменило крви.

Била је година кад вера престаје бити плитко лицемерство и кад радости нису више свакидашњи греси. Кад спољашња реч постаје унутрашња реч и осећајна и мисаона агресија, што јасно, опредељено и постаје дело.

Година кад смо остали без наде и тукли се без страха.

Година кад је кретање најзад постало облик, од феномена постаје идеја, кад се доказало да у српству нису исцеђени карактери, и да косовски симбол није укошена слика.

Била је то година у којој се лечила велика очајања и крвљу спирао мрак са слепих очију, и на заставама наше војске пронела она страшна правичност историје која убија и слабе и јаке и добре и зле, и која жели да дан весеља у једном логору буде дан туге у другом и света ноћ једнога војника буде срамна ноћ другога.

Ми смо они који су имали веселе дане и свете ноћи, ми смо губили редове људи али пунили редове догађаја, ми смо били земља старих јунака и младих војника, ми смо писали историју 1912.!

Дух и инстинкт наше расе загрљени се дигли и пошли у бој, запевао је мотив младог националног живота, доказало се да мач у нашим рукама није мач самоубица, трезна и свесна је улазила у покољ војска српског краља.

Блато је пило лепу младу крв, божја милост је дошла преко мртвих и смрвљених срдаца, али оно што је било мртво опет је живо.

И кад прође зима, с капљицама пролетњих киша, мешаће се сузе ослобођених и сретних, и богата ће бити жетва 1913. куда је пролазила српска војска 1912.

 

Исидора Секулићева  -  (Политика, 1. јануар 1913. године)


Коментари12
ae47d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica
Mlada ushićena Isidora nije ni slutila šta nas čeka u narednih 100 godina i koliko će nas nestati sa ovih prostora.
Петар,ЗАГРЕБ.
То је написала млада .Усхићена Сан националног ослобођења се остварује. Тако је мислио и мој дид , далматински добровољац када је јуришао на Тарабош,при опсади Скадра.Крв се проливала по камену. А у задњем обраћању јавности,пред смрт,рекла је. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Ако нисте вољени,узалуд ћете ви настојати да вас воле. Тако је било и са мојим дидом.Заборављена и непризната генерација. Син и кћер са црвеним књижицама нису му на одар ставили знамење које је заслужио, а када су га по нашем обичају унијели у цркву прије сахране да га опоје,остали су пред црквом. Имали су друге идеале.И њима су пропали идеали,али ја сам свог оца опојао по нашем обичају.Излијечио своју трауму. Можда сам тиме дао признање свом диду.
Danilo
Zaista dirljiv komentar..svaka cast brate.
Препоручујем 9
Вукица
Усхићење, које је запљуснуло Србију после победе над Турском у I Балканском рату, није мимоишло ни нашу тиху паметницу Исидору. (Веома образована, прва жена-члан САНУ, огромног знања и урођене мудрости, живела је изузетно скромно, готово монашки, целог живота предано учила децу, писала, преводила, и-безмерно волела Србију! Мало је било таквих, у свим временима...)
Момо
Године 1912. су ослобођени Стара и Јужна Србија. Године 1944. Тито нам је отео Јужну Србију, а 1999. НАТО Стару Србију. За џабе је изгинуло 14 000 и од болести умрло 5000 младића.
Aleksandar
Pretpostavljam da su oslobodioci u Pristini i Skoplju docekani cvecem i fanfarama. Jeli se iko zapitao sta ce sa tim zemljama ciniti nakon osvajanja i koga su oslobadjali? Milsim da nam oslobodjeni nisu oprostili slobodu do dana danasnjeg.
Препоручујем 28
Slobodan
Gospodine Momo a da se okrenete malo prema budućnosti, ako ste zaboravili ovo je 21 vek, kompjuteri, roboti, nauka ispred svega, a Vi još o ratovima pre sto godina.
Препоручујем 8
kole
Isidora je kidala...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља