четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.05.2018. у 22:30 М. С.

Вуково дело на европским језицима

Избор из опуса Вука Стефановића Караџића од сада и на енглеском, француском, немачком и руском
Са јучерашњег представљања монографија у Вуковој задужбини (Фото А. Васиљевић)

Савремени читалац у Европи сада може да се упозна са избором из дела Вука Стефановића Караџића. У Вуковој задужбини јуче су представљене монографије на енглеском, француском, немачком и руском језику у којима су садржани бисери српске усмене народне баштине Вука Караџића. Тиме се српска усмена народна баштина ставља у контекст светске књижевности.

Књиге садрже хронологију Вуковог живота и рада, његова поетичка начела, текст о улози Вукових певача, одреднице из Српског рјечника, избор из поезије и жанрова којима се Вук бавио, његову преписку са савременицима (Гете, Копитар, Грим, Срезневски, Шишков, Аделунг, Дозон...), рецепцију Вуковог дела о којој су писали страни истраживачи (Геземан, Бауринг, Кулаковски, Сафронов, Вилсон, Виноградов, Шуберт...). У књигама су се нашли и досадашњи преводи наше поезије које су превели Гете, Пушкин, Маларме, Тереза Албертина Луиза фон Јакоб, Ана Ахматова...

Професор Филолошког факултета Бошко Сувајџић, који је приређивач књига, рекао је да ове монографије имају националну и друштвену мисију. Нагласио је да је Вук Караџић био човек који је ишао испред свог времена, да је имао критички и самокритички дух, додајући да је данас Вук потребнији нама, него што смо ми Вуку.

Главни уредници књиге су Нада Милошевић Ђорђевић, Миодраг Матицки, Петар Буњак, Слободан Грубачић, извршни уредник Мина Ђурић. Књигу је на немачки превела Анет Ђуровић, професор са Филолошког факултета, на руски Екатерина Ивановна Јакушкина, уз редактора превода професорку Марину Петковић, на енглески професор Ивана Трбојевић и Сандра Јосиповић, а на француски Брижит Младеновић, редактор превода је професорка Јелена Новаковић.

Министар културе Владан Вукосављевић јуче је подсетио да се ове године навршава 200. годишњица првог Вуковог целовитог лексикографског дела, Српског рјечника.

– У Српском рјечнику из 1818. године Вук је сакупио све речи које је понео из свога завичаја, из Тршића у Јадру. Сабрао је 26.000 речи које је сам знао. Већ друго издање његовог Српског рјечника, издато у сарадњи са Ђуром Даничићем 1852. године, сабрало је готово двоструко више речи, сакупљених са свих српских страна, од тадашњих Срба сва три закона. Зналци су нас одавно упутили да је Вуков речник више од речника, да представља енциклопедију народног живота. Надамо се да ће ова изврсна издања постићи свој културни циљ, да ће обновити и оснажити занимање иностране културне и научне јавности за оно што је Васко Попа називао „наша класика, једина и права” – рекао је Владан Вукосављевић.

Према његовим речима, Караџићево дело је легитимација нашег народа не само пред другима, који нас недовољно познају, него и пред нама самима „који смо склони забораву и самозанемаривању”. Министар је подсетио да је у Вуково доба његов рад био прихваћенији од стране водећих духова Европе него у нашој средини, оптерећеној разним предрасудама, али и реалним опрезима у свом напору за одржање и ослобођење.

– Боље ће нас, уз ова издања, разумети и добронамерни странци након свих фалсификата који су о нама, па и о Вуку као нашем темељу, у дугом и беспоштедном пропагандном рату против Срба изношени и даље се протурају. Вук је жива баштина коју треба учинити још присутнијом. Ни више ни мање од тога – рекао је Вукосављевић.

Књиге су објављене под покровитељством Министарства културе, а издавачи су Вукова задужбина и Чигоја штампа. На насловним странама монографија налазе се дела Паје Јовановића.

Коментари11
d4ec9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Kosta
Pa to je valjda dovoljno poznato da nisu prevodili samo srpske pesme i da su prevodili narodne pesme raznih naroda jer im se dopadala narodna poezija uopšte. Poznat je kontekst, poznati su dokumenti, o tome se piše valjda sto godina. Ovde je reč o tome da su objavljeni prevodi Vukove zbirke a da komentator piše po principu "oni drumom a ja šumom". Inače, šta je to "službena istina"?
Коста
Ако је "довољно познато", како тврдите, зашто се то нигде не спомиње? Спомиње се само да су Гете и други били очарани српским нарондим песмама као некој врсти кулуторног униката на свету. Какве везе имају народне песме неписменог народа са стандарндим језиком или новом азбуком, и какав је то "књижевни" језик који је имао свега 22,000 речи?! Наравно, та веза не постоји. Иницјатива, спровођење и успех реформе српског језика створен је превасходно спроведен у корист Аустрије, а не Срба! Наравно, Беч није могао знати да Аусторугарска Монархија неће имати сувише користи од тог успеха, и да ће нестати само пола века касније. Службена истина о Вуку и његовом делу је створена од вуковаца да би се нешто штетно по Србе представило као корисно, па и неопхдно и да би се искоритисло за друге сврхе. Ако већ себе представљате да занте о чему говорите онда се немојте претварати да не знате о чему је реч ка се каже "службена истина" о недотицљивом Вуком миту.
Коста
Министар Вукосављевић каже да се потурају фалсификати у дугом и беспоштедном пропагандном рату против Срба и Вука. Било би добро да је споменуо бар неке. У исто време тврди, као чињеницу, да је Вук за Рјечник 1818. "сакупио све речи које је понео из свога завичаја, из Тршића у Јадру. Сабрао је 26.000 речи које је сам знао." Има на претек доказа из преписака Вука с Копитарем, да је заj тај Рјечник Вук користио шокачке лексиконе које је тражио и добио од Копитара. Наравно, шокачки изрази нису из Тршића, а велики број речи, по сопственом признању, Вук је сам стварао иако их никада није чуо. Друге је позајмљивао као нп. реч /предговор/ који је узео из кајкваског. Слажем се с г. Вукосављевићем да има много фалсификата о Вуку, али нису сви једнострани. И вуковци су потурали и потурају своје. Зато је крајње потребна строго чињенична и документована отоврена дебата о Вуковом миту и делу, која је на жалост до данас онемогућена "службеном истином" о њему.
DUSAN
Zar tek sad?!
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Шта ће ово бити? Треба похвалити, али.....??? Кад су се толико потрудили, зашто не и на кинеском, толико их је дошло, а тек ће.
Коста
Можда је требало и додати да -- 150 година после непотребне бечке рефроме коју је Вук спровео -- ниједна друга нација на свету није применила његове идеје, да је српски језик данас рашћерећен на четири стандардна облика (два изговора и две азбуке), да је неписменост у народу катастрофална, да у српском данас има најмање српског, и да се нацонално српско писмо једва одржава на животу.
Коста
Нетачно. Пре черечења српског Вуковом реформом није било могуће од српског стварати друге језике, нити их међусобно мешати.
Jelena Drasko
Upravo zato sto je "rascerecen na cetiri standardna oblika" - zato ce srpski jezik i opstati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља