четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Одлазак професора Предрага Бајчетића

Аутор: М.С.четвртак, 31.05.2018. у 10:06
Фото Т. Јањић

У Београду је синоћ, у 85. години, преминуо Предраг Бајчетић, угледни српски редитељ, продуцент и чувени професор који је одшколовао читаве генерације српских глумаца.

Предраг Бајчетић је био јединствен по свом професорском хабитусу и начину рада. Завршио је Академију за позоришну уметност у Београду 1956. у класи Хуга Клајна. У његовој класи на Факултету драмских уметности, где је радио од 1964, студирали су Војислав Брајовић, Светлана Бојковић, Тања Бошковић, Љиљана Драгутиновић, Никола Којо, Ана Софреновић, Катарина Радивојевић и многи други.

Током каријере Бајчетић режирао је у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту, Телевизији Београд. Режирао је филмове „Пораз”, „Петак вече”, „Хајде да се играмо”… Радио је и у Норвешкој, где је у Ослу повремено држао семинаре за студенте глуме и режирао у Позоришту Ворт у Молдеу.

Строг и нежан истовремено, увек је тражио више, кажу његови студенти. Док је радио на представи, трагао је да открије онај прави и најсавременији израз за тај текст. На питање шта је то савремено у позоришту, једном приликом је рекао:

– Савремено је све што људе у гледалишту нагони на размишљање, што их бодри и оплемењује. Није савремено оно што дотрајава свој век, што обесхрабрује и понижава. Несавремено је оно што изазива досаду и учмалост; позориште које не проповеда своје идеје, јер их можда нема, редитељ и глумац који не живе данашњим ритмовима, не разумеју нове речи. Савремено је – оно што као ватра, као енергија струји са сцене. А пре и после свега – речи песника. Без песника позориште је само забава, оно је школа која ће нам досађивати придикама о хуманизму и лепим прошлим временима.

Родитељи педагози научили су га да „треба тихо, честито и скромно живети”, „да се мора урадити нешто пристојно”. – На пример, непристојно је појављивати се сваки час на телевизији и не говорити ништа. Ја се зато не појављујем, јер ми је то просто сујетна ствар – рекао је својевремено Предраг Бајчетић.

Према студентима је био, како су сами рекли, оштар и „љубавно немилосрдан”. Волео је да провоцира; био је „против” да би испровоцирао оног другог да каже зашто је „за”.

На његовим часовима је било игре и буђења спонтаности, да би полако завладала дисциплина и суочавање са собом кроз посебно темпиране задатке. „Бајчетићеве бебе” истицале су да су на Академију долазили помало горди, сами себи довољни, а онда би професор истинском посвећеношћу укротио њихове хировите природе и приближио бол од напетости постојања на сцени. Настојао да буду различити, а да говоре истим језиком.

Телеграм министра културе
У телеграму министра културе Владана Вукосављевића наведено је: „Бајчетић је као редитељ стасавао уз легендарна имена послератне театарске режије; свој траг оставио је и као филмски редитељ, али је главнину свог животног века провео свестрано формирајући генерације наших најбољих глумаца. Кроз глумачка остварења и сећања његових студената остаће и даље, дуго присутан.”

– Ја имам строге захтеве према себи и они то осете, али касније виде да нисам ја важан, него су та мерила која су изнад нас важна – рекао је Бајчетић у емисији „Док анђели спавају” Марине Рајевић Савић. Учио их је како да остану своји, а да разголите душу, како да стидљивост сакрију или да се с њом изборе, а опет, да не буду бестидни.

Његов дом, где је живео са супругом Бобом Благојевић (1947–2000), редитељком и писцем, за глумце је био уточиште. Они га знају и као врло искључивог, али не пропуштају да помену оно што су волели, а што се може свести под „Бајчетићев начин гледања на ствари”. Зато су у његову кућу улазили с бременом невоља и након дугих ноћних разговора излазили мекши, лакши самима себи.

Он и Боба, по много чему јединствен пар. Сам редитељ је, у ретким исповедним тренуцима, рекао да су прешли путању од заљубљености, преко љубави са свим неспоразумима и усамљивањима, стигли до „оног што је најдрагоценије, а то је врло брзо завладало међу нама, до неког апсолутног потпуног љубавног пријатељства, љубавног поштовања, прожимања и тражења себе у томе другоме”. Након Бобине смрти професор је радио на приређивању њених дела.

Време и место сахране Предрага Бајчетића биће накнадно објављени.


Коментари1
d81ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
Profesore,laka Ti zemlja.Tvoji studenti treba da napisu nesto o Tebi.Bio si i ostao legendarni profesor

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља