четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:30

Мини-електране исушују реке

Градња бројних мини-хидроелектрана на подручју Краљева и Рашке све више утиче на стабилност екосистема, а најчешћи узрок томе је непоштовање минимума протока воде речним коритом
Аутор: Мирољуб Дугалићчетвртак, 31.05.2018. у 22:00
Брана на Самоковској реци на Копаонику (Фото М. Дугалић)

Краљево – На Копаонику, у самом кањону Самоковске реке, подигнута је брана. Вода ове планинске речице више не иде низ дубодолину него цевима, скоро пет километара стрмином кањона да би се доле, код Ђоровог моста сјурила у машинску кућицу, где су трибине и остала опрема за производњу електричне енергије. Упркос томе, коритом би требало да тече најмање 22 одсто од вишегодишњег просечног протока, вода би морала да пролази бар рибљом стазом... Али, кад вода крене цевима остаје само поточић недовољан за рибе а и за јаз који је некада, одавде 18 километара водио Драгољуб Мијатовић у своје село Сушицу. Не остаје такозвани еколошки минимум воде ни на већини других река у овом крају, после подигнутих брана за мини-хидроелектране. А, њих у сливу реке Јошанице па до Ибра има 17 и, сходно урбанистичким плановима и енергетским програмима, биће их још, чак и на простору Националног парка Копаоник. Јер, држава Србија се обавезала да до 2020. године обезбеди 27 одсто од укупне потрошње струје из обновљивих извора. Ту су, наравно, поред хидропотенцијала, и сунце, ветар, биогас...

Но, у укупној количини мегавата из обновљивих извора мини-електране могу произвести тек три одсто. Међутим, увелико се граде, не само на поменутом подручју Копаоника и Јошаничке Бање већ и даље, на дугим локацијама. План је да их буде више од педесет, углавном у планинским пределима који припадају граду Краљеву.

А, то повећано интересовање инвеститора проистиче из чисте рачунице. Наиме, путем цена киловата „зелене” енергије из хидроелектрана, двоструко већим од уобичајене и које достижу до десет евроценти, власници поменутих мини-електрана су од државе и те како повлашћени. Посебно што им се та цена гарантује 12 година од прикључења електрана на мрежу.

Пошто се мини-електране такозваног диверзионог типа подижу углавном на планинским водотоцима мештани тамошњих села су се у почетку, углавном због обећања већег запошљавања, прећутно одрицали својих потока и река. Али, када су увидели да се речна вода одводи цевима и да корита километрима, нарочито током лета, остају сува, подигли су глас. Истина, давно је на све то упозоравала др Јелена Дрманац из Јошаничке Бање, која данас каже да је њена борба била неуспешна и да су разни моћници посао већ обавили и угрозили реку Јошаницу и њене притоке, а могуће и саму Јошаничку Бању.

– То нису „зелени” него „црни” киловати. Како би се другачије назвало то што је толико прекида речних токова, промена токова река, нестајање водопада, уништавања биљног и животињског света, онемогућавања наводњавања... Чак и тамо где су неким чудом, рецимо, остављене те рибље стазе, оне су такве да рибе морају бити праве акробате... – наглашава и данас др Јелена Дрманац. У прилог њеном ставу ишла је и оцена стручњака Завода за заштиту природе који су још тада, дакле 2013. године, нагласили, да су радови и градња мини-електрана угрозили и оштетили екосистем Јошаничке Бање у већој мери и на ширем подручју.

Касније, пре два месеца мештани Ушћа на Ибру су протестовали због, како су навели, отимања реке Студенице и неколико мањих река у њиховом крају. На Студеници је, рецимо, планирана градња три хидроелектране и подизање бране од око 13 метара зарад стварања омањег језера само пет километара испод манастира. Противљење евентуалном преграђивању реке Лопатнице најавили су и мештани села Толишнице у коме су „Србијашуме” привеле крају градњу великог мрестилишта поточне пастрмке уз тврдњу „да је реку боље порибити него зајазити”.

Тако, све је веће негодовање због градњи мини-електрана на сваком „потоку”, нарочито када су мештани увидели да им реке „пресушују”, да нестају рибњаци, воденице, водопади, туристички потенцијали, а да је чак на три мини-електране у низу само један запослен.

Све у своје време

На Самоковској реци, на локацији Кадијевац, како смо у тексту и поменули, подигнута је брана за мини-хидроелектрану. То је само стотинак метара од водозахвата Мијатовића јаза, дугог 18 километара, а који су доскора мештани села Жутице код Рашке планирали да обнове, али нису могли без подршке државе које није било.

А, поменути јаз је Драгољуб Мијатовић из Жутице код Рашке градио од јесени 1927. године. И, тешко су описиви сви напори и искушења кроз која је са радницима у том подухвату пролазио. Спајали су провалије, копали тунеле, корито „клесали” на каменим литицама окачени о ужад. Али, није се одустајало и 14. августа 1928. године у Жутицу, на његово имање Мијатовића стигла је вода. Баш у години која је била сушна па је, колико сутрадан почело наводњавање. И, записао је Драгољуб да је те јесени уместо пет хиљада килограма слабих шљива убрао тридесет хиљада добрих, слатких и једрих. Тако је било и у јабучару, у воћњаку, на њиви...

За овај градитељски подвиг утрошио је око двеста хиљада ондашњих динара. Кад је свој сан остварио и тадашњег министра одушевио од државе је добио осамдесет хиљада кредита. Затим, после текста у „Политици” о овом градитељском подвигу, објављеном 17. октобра 1928. године, стизало му је честитање са свих страна па чак и из Америке, а од Секуле Зечевића, власника београдске фирме „Велеауто” добио је дар од десет хиљада динара.

Одскора, ето, кад би мештани Жутице и смогли снаге да јаз обнове воде не би било ни за електрану ни за јез... 


Коментари8
9ffd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

caslav
Zna se ko gradi mini-elektrane po rekama .... kum
Dule
'Privatizacija. Trziste. Slobodna konkurencija i profit. Mora da se radi!', ... pa vi glasajte za autora ovih 'mudrosti' i dalje!
Леон Давидович
Све је то похлепа. Морају ли те хидроелектране радити целу годину. Минималан ток реке какав је у време летњих суша требало је оставити да нормално тече, а у време повишеног и нормалног водостаја вода је могла покретати турбине. Тако би било користи од вишка воде, а у време минимума не би било штете по живи свет.
Jovana
Da su te hidroelektrane idealne niko nebi smislio Turbulent Hydro mini elektrane sa sasvim novim principom koriscenja vodotoka bez pregradjivanja reka. Jos nisam cula da je to neko napravio kod nas ali po svetu ima mnogo takvih primera. Narocito u bas nerazvijenim zemljama ali i po privatnim posedima u razvijenim zemljama. Cak nisu stetne ni za ribe i rakove. Koga bas zanima sta je to ima na youtube link: https://www.youtube.com/watch?v=XiefORPamLU Veoma lepo je objasnjeno kako to radi i sta su principi i gde je sve to izgradjeno. Red bi bio i mi da prestanemo vise da pregradjujemo reke jer ima i pametnijih nacina da se uz vodotok, sa veoma malom izmenom konfiguracije terena, skoro neprimetnom ocuva glavni tok reka. A broj ovakvih mini elektrana duz toka je skoro neogranicen izuzev objektima pored ili duzinom toka. Cena, neuporedivo niza od "pregradnih" .
djordje petrovic
Hvala Jovana za ovaj link posebno
Препоручујем 3
Milorad Mrdja
Ekologija naspram interesa krupnog kapitala, nikada, nigde, niti će imati prioritet.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља