недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:44

Расте број деце која не иду у школу

Србија заузима 46. место међу 175 држава света на овогодишњем Индексу о прекинутом детињству, који сваке године објављује организација „Save the childen”
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 31.05.2018. у 22:00
Треба уложити додатне напоре да образовање буде доступно свој деци (Фото Пиксабеј)

Иако је основно образовање у Србији обавезно, више од четири процената деце основношколског узраста не иде у школу. Осим тога, у нашој земљи се сваке године склопи око 2.000 малолетничких бракова, а од хиљаду девојчица 19 њих роди дете између 15. и 19. године живота. Чак 9,5 одсто деце између 5 и 14 година у нашој земљи укључено је у дечји рад – од просјачења до рада у пољопривреди, а на хиљаду деце шесторо умре до пете године живота од болести које се могу спречити.

Све су ово подаци због којих Србија заузима 46. место међу 175 држава света на овогодишњем Индексу о прекинутом детињству, кога сваке године објављује организација „Save the childen” уочи 1. јуна, Међународног дана детета. Већа удаљеност од почетка листе значи и процену да је у тој земљи детињство више угрожено услед фактора као што су лоше здравље, неухрањеност, искључивање из образовања, дечји рад, бракови малолетника, малолетничке трудноће, екстремно насиље и смрт пре пете године услед узрока који су могли бити спречени.

Забрињава чињеница да је Србија за само годину дана рангирана чак пет места ниже на овој листи – пре свега због чињенице да доступни подаци упозоравају да се повећао број деце која се налазе ван образовног система – са 3,9 одсто у 2015. години порастао је на 4,4 процента у 2016. У односу на прошлу годину, напредак у Србији регистрован је у смањењу броја деце која су преминула пре пете године живота услед узрока који су могли бити спречени.

Упозоравајући да је услед ратних сукоба, сиромаштва, раних бракова, малолетничких трудноћа и дискриминације девојчица угрожено више од половине деце на планети, односно више од 1,2 милијарде девојчица и дечака, челници ове међународне организације истакли су да Словенија, заједно са Сингапуром, већ други пут заредом дели прво место међу земљама света у којима је детињство најмање угрожено. Босна и Херцеговина налазе се на 39. месту и пала је за четири места у односу на 2017. годину, Црна Гора такође је лошије рангирана и ове године налази се на 53. месту – седам места иза прошлогодишње позиције. Најлошије позиционирана земља региона је Албанија, која се налази на 77. месту ове листе.

„Позиција на листи сачињеној на основу Индекса прекинутог детињства може да укаже на неадекватно испуњавање дечјих права у нашим земљама. У Србији и Црној Гори подаци о броју деце изван образовног система показују да треба уложити додатне напоре да образовање буде доступно свој деци, док за Босну и Херцеговину, нажалост, већ другу годину заредом уопште нема података о деци изван школског система. Из праксе знамо да се деца припадници ромске мањине и деца с тешкоћама у развоју најчешће сусрећу с препрекама у остваривању приступа школовању и сматрамо да је ово један од приоритета које је потребно хитно решавати”, истиче директорка организација „Save the childen” за северозападни Балкан Андреа Жеравчић.


Коментари3
1b1b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милица новаковић
Радим у школи и ишла сам више пута на семинаре.На једном од њих госпођа која је водила семинар рекла је да је навеће осипање ,тј напуштање школе -у Војводини.После основне школе деца остају на мању својих родитеља и помажу у пословима,а та имања су ,обично,удаљена од градова,па се не може лако стићи и до школе.
Боривоје Банковић
Имао сам посла са споменутом организацијом кратко време након 2000. године. Њихов главни циљ је оправдају своје постојање. Ако при томе некоме и помогну, заиста није намерно. Уопште не сумњам да има деце која се не школују и која су приморана на све и свашта, али исто тако не верујем у "статистике". Поготово ако иду на руку онима који живе од доброчинстава.
Stefan Petkovic
Ova me vest podseca na onu od pre koji mesec o silovanju u Francuskoj onako djuture data statistika, ali kad bi se uslo dublje u analizu videlo bi se da dobar deo procenta bi otpao na price imigranata, a ne pravih Francuza sto bi rekli francais de souche. Tako i ovo, pronadjite koliko od tih maloletnickih brakova, dece maloletnika i prosjacenja, neuhranjenosti i ostalog otpada na neke manjine. Sve u svemu kad ne radjaju Beogradjanke 30+ godina starosti radjaju maloletnice. Eto gde smo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља