уторак, 16.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:43
ДРУГИ ПИШУ: „ФРАНКФУРТЕР АЛГЕМАЈНЕ ЦАЈТУНГ”

Београд је будући стартап центар Европе

Као јасан показатељ да то полако постаје и стратешки правац за целу земљу, указује и то што основци у Србији однедавно почињу да уче програмирање од петог разреда основне школе
четвртак, 31.05.2018. у 21:20
(Фото А. Васиљевић)

Немачки дневни лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг” написао је чланак о Београду и његовој растућој стартап и ИТ сцени, називајући српску престоницу „будућим европским стартап центром”.

Ауторка текста је разлоге за овако позитивне тврдње пронашла у већ успешним српским ИТ компанијама, страним компанијама које овде имају своје развојне центре, али и новим младим надама домаће стартап сцене, преноси Танјуг.

Издвајајући два светска успеха потекла из Србије, компаније „Нордеус” и „Севен бриџис”, у чланку се указује на већ остварени успех српске стартап заједнице, наглашавајући да Србија више није „само дестинација у којој се могу наћи искусни програмери и инжењери, већ и читава пословна одељења окренута глобалном тржишту”.

Посебна пажња у тексту посвећена је и организацији „Стартит”, која већ скоро десет година развија домаћу стартап заједницу, али и повезује ове велике успешне компаније са новим надама српске стартап сцене, коју ауторка види као велики фактор у досадашњем развоју Србије.

У чланку се наводи и растући број младих из овог сектора, који се враћају у своју земљу, за разлику од великог проблема одлива мозгова у земљи, а као пример повратника спомиње се Славко Фодор, који је дао отказ у „Фејсбуку” и вратио се у своју земљу да покрене, потенцијално, нову велику спортску игру која долази из Србије.

Као наредни корак ка самоорганизованом напретку српске ИТ сцене, у тексту се наводи и „Иницијатива дигитална Србија”, међу чијим чланицама су и већ поменути „Севен бриџис”, „Нордеус” и „Стартит”, али и друге велике домаће компаније и организације. „Млади људи у Београду су ка напретку кренули испред својих политичара. Они не желе, и не могу, да чекају да њихова земља уђе у ЕУ или да било ко нешто уради за њих. Добро образовани међу њима почели су да мењају ствари и да покрећу свој бизнис”, пише ауторка.

У чланку се наводи и велика разлика између зарада унутар ИТ сектора у односу на просечне плате на нивоу Београда, те се ту види и даљи мотив који подстиче све више људи да се укључи у ову област.

Као јасан показатељ да то полако постаје и стратешки правац за целу земљу, указује и то што основци у Србији однедавно почињу да уче програмирање од петог разреда основне школе. „Београд је млад и хип град. Непогрешив утисак је да млади људи воде развој земље, отварају ресторане и барове, који су опремљени интернетом и где свака друга особа седи на свом лаптопу. Свако ко погледа около може јасно да осети да је град, у чијем пејзажу још увек има ратом разорених грађевина, у покрету. И то недвосмислено покрету ка Западу”, закључује ауторка текста.


Коментари13
c22c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane
Tacno, ni ja nisam nasao, al sam zato nasao vest gde se cude koja je to pametna vlast u beogradu dozvolila bezvizni rezim Iranu u sred migrantske krize, pa sve vise iranaca trazi azil po srbiji i evropi, od kojih je vecina direktnim letom preko beograda dosla... eto, to pisu o nama, a ne kako smo centar bla bla....
Muradin Rebronja
Zloupotrebu viznog režima najviše vrše Balkanci i po tome smo "čuveni". Onako kako Nemačka radi, da ih vrate nazad i zabrane ponovni dolazak. A turisti i poslovni ljudi su drugo. Oni su uvek dobrodošli. A nije loše ni naši turisti da idu tamo. Ima mnogo toga interesantnog da se vidi i doživi.
Препоручујем 3
arman
Što ka zapadu?Novinarka očigledno nije upoznata da je cela planeta globalno tržište i da novca ima i na istoku
VF
Ja zaista ne mogu da verujem da sve moguće novine prenose jednu te istu vest, a da pri tom niko nije primetio veliku grešku u tekstu i proverio ono što piše! Naime, Slavko Fodor nije osnovao startap sa sportskom igrom već firmu koja se bavi sasvim drugom tematikom. Osnivač Nordeusa je Branko... I još jedna napomena - potražite ovu vest na nemačkom portalu i videćete da je zapravo NEMA!
Muradin Rebronja
Да је памети, не само читава пословна одељења окренута глобалном тржишту, него читав школски систем у области угоститељства и туризма би могао да буде окренут глобалном тржишту. Туризам је изразито глобално тржиште и свим ресторанима требају стручни кадрови (кувари, конобари и супервизори) и сви се баве истим послом: производњом и продајом хране и пића, као и организацијом таквог рада. Разлика је "само" у томе, ко су наши гости и које су њихове потребе? Дуално и предузетничко образовање може да оспособљава такве кадрове. Дуално да зна и да производи и продаје храну а предузетничко да у Канади заради паре и купи себи локал у месту свог боравка. Свака угоститељска школа треба да има своја два ресторана. Један са брзо припреманом храном и брзом услугом и један специјализовани (код нас Балкан бест) ресторан са конобарском услугом. Да буду на тржишту у функцији прехране становиштва и туриста халал безбедном, здравом, укуса "за цара и султана", јефтином и профитабилном храном. мало ли је?
Јован Скерлић
Западне земље предвођене Немачком раде по принципу: „увези кризу, извези природна богатства и јефтину раду снагу". Они који „држе лаптопове" нису они који отварају кафане. Уосталом, да ли је кафана фирма будућности или ти „старт ап"? Ти са лаптоповима су јефтина радна снага која ради за стране газде, а газде им нису обезбедили ни канцеларију по западним прописима него се вуцарају по улици и кафанама, а о радном времену и да не говоримо. Ради се од јутра до сутра. Робовласнички систем из средњег века подупрт унапређеним средствима комуникације.
Muradin Rebronja
Не, кафана није фирма будућности већ фирма прошлости. Будућност угоститељства су ресторани брзе услуге (не брзе хране како се погрешно називају) у функцији прехране становништва и туриста халал безбедном, здравом, "укуса за цара и султана" и профитабилном храном. Да буде толико јефтина да елиминише потребу становништва да кувају кући. Поготово такозване институционалне непрофитне кафетерије за исхрану од вртића, школа, универзитета, установа...где цене могу да буду и за 50% одсто ниже од оних на тржишту (без ПДВ-а, профита, режијских трошкова...). Проблем хотела који кубуре са недостатком стручних кадрова се може решити елиминисањем пансионског пословања и хотел поделити на два профитна центра: собе и а ла карте ресторане. Једна кафетерија и један ресторан, Балкан бест, са конобарском услугом и зарачунатим 10% одсто сервисом, за конобаре. Дајте им знање, технологију и мотивацију па ћете видети како и они могу добро раде. Овако, радио не радио свира им радио. "Послуга а не продавци".
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља