четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
СЕРИЈА НАПАДА НА СРБЕ У ПОКРАЈИНИ

(Не)нормализација стања на Косову

Учестали инциденти са применом насиља на КиМ представљају огољени притисак на Србију да прихвати наметнути споразум са Приштином
Аутор: Бојан Билбијачетвртак, 31.05.2018. у 22:00
(Фото Московска патријаршија)

Инцидент у селу Петрич код Клине на Косову додатно наглашава потребу за радом на споразуму о нормализацији односа Београда и Приштине, поручио је у уторак амерички амбасадор Кајл Скот, поводом првог у серији напада на Србе на КиМ током ове недеље. „Инцидент у Петричу додатно наглашава потребу за радом на споразуму о свеобухватној нормализацији односа Косова и Србије који мора осигурати српском становништву слободу да учествује у политичком, друштвеном и верском животу на Косову без страха за сопствену безбедност”, навео је Скот на свом твитер налогу. Подсетимо, Албанци су у Петричу у понедељак каменовали Србе који су дошли да у Цркви Свете Тројице у том селу обележе славу, а том приликом један младић је тешко повређен.

Изјава амбасадора Скота протумачена је на различите начине. Од тога да је реч о добронамерном савету, па до осуде његових речи као својеврсне претње Србима у покрајини и званичном Београду – да би овакви инциденти могли да постану учестали ако фамозни споразум не буде постигнут. Медији су последњих недеља спекулисали и о томе да је Србији постављен рок за споразум о нормализацији односа, а незванично се спомињало да је то до краја године. Међутим, о року за израду статута Заједнице српских општина, до 5. августа, који је поставила сама ЕУ, ретко ко више и говори, нарочито у Приштини. Зато је косовски премијер Рамуш Харадинај јуче најавио да је „бриселски дијалог прекинут, јер је бесмислен ако прва тачка није енергетика”. Под енергетиком у Приштини подразумевају пре свега преузимање комбината „Трепча”.

Недавно су се појавиле и вести о томе да су се представници западног дела међународне заједнице, оличеног у такозваној Квинти (Вашингтон, Лондон, Париз, Берлин и Рим), сусрели у САД како би размотрили косовске услове за Србију, а као главни чинилац поменутог споразума наводи се пријем Приштине у УН. Председник Александар Вучић негирао је да је реч о званичном предлогу, али је изјавио да је добијао „нешто што личи на начела, принципе” од појединих великих играча на светској позорници. „Све што могу о томе да кажем је – и да је била питана да ли тако нешто прихвата или не, Србија би тешко на те предлоге могла да пружи позитиван одговор”, поручио је председник. Не саопштавајући, ипак, шта је садржај ових понуда, Вучић је јасно нагласио да „велике силе полазе од тога да је територијално питање Косова и Метохије решено, тако што су добили своју независност”. И да од тога – неће да одустану.

Ситуација, тако, постаје много јаснија. Ако бисмо тражили логику у изјави амбасадора Скота, онда је можемо читати и на следећи начин: уколико не буде споразума о свеобухватној нормализацији „Косова” и Србије, онда нема гаранција да ће било ко „осигурати српском становништву слободу да учествује у политичком, друштвеном и верском животу на Косову без страха за сопствену безбедност”. Другим речима, без наведеног споразума, Срби у покрајини мораће да се привикавају на „ненормализацију” односа са комшијама Албанцима. Под условом, наравно, да се стање на КиМ у последње две деценије, макар и условно, може назвати нормалним.

Тензије су нагло подигнуте још у недељу, када су Албанци багерима дошли на 400 метара од манастира Високи Дечани, под заштитом Унеска. Да читава ствар поприма обрисе синхронизоване и координисане акције притиска на Београд и Србе са КиМ, указује и низ тешких инцидената протеклих дана – након оног првог у Петричу. Амбуланта у којој се лече Срби у селу Суви До код Косовске Митровице ове недеље је два пута каменована. У селу Старо Грацко, где су 23. јула 1999. терористи ОВК из аутоматског оружја побили 14 српских жетелаца на њиви и нико никад није одговарао – у среду је дошло до тешког инцидента, када су косовски полицајци бибер спрејом попрскали више Срба, укључујући и двоје деце, међу којима и бебу.

Серија напада настављена је и јуче, када је група Албанаца код села Жач, такође у близини Клине, пресрела свештеника Стевана Марковића, који се са породицом враћао са службе у Пећкој патријаршији. Како је саопштила је Епархија рашко-призренска, свештенику је већа група Албанаца препречила пут, а затим су рукама ударали по колима и сломила предње стакло, због чега су његови петогодишњи близанци и супруга претрпели велики страх.

У инцидентима у Петричу и Старом Грацком ухапшени су чак и они који су били мета напада – Срби. Застрашује то што су косовски полицајци најпре пропустили Србе да уђу у Петрич и упале свеће у срушеној цркви, иако су знали да су Албанци направили прстен око целог подручја. А затим, полиција није спречила да се тај прстен стегне око Срба и да полете каменице. То је, рецимо, сасвим другачије од третмана какав су у Београду имали млади са Косова, учесници фестивала „Мирдита, добар дан”. Српска полиција је бројним снагама у обруч стегла све који су могли потенцијално да угрозе безбедност гостију – који су покушали да „прошверцују” и транспаренте са натписима ОВК. Али косовским „уметницима провокације” ни длака са главе није фалила, а све је протекло без инцидената и угрожавања безбедности. И ту се, заправо, најбоље види ко је држава, а ко је још веома далеко од тога да то буде.

На све то, премијер Албаније Еди Рама изјављује да нико не жели „велику Албанију”, али да, када неко стално виче „вук”, вука може и да призове. То се догодило на Дипломатској академији у Бечу, на презентацији књиге „Нова држава – модерни државник Хашим Тачи”, а Рама је подвукао да је њихов једини план, наводно, да и Албанија и Косово уђу у Европску унију. Рама се, тобож, чудио да не зна „ни међу највећим националистима да је неко заговарао велику Албанију”, већ је то „коришћено као оправдање за етничко чишћење”. Заборавио је, изгледа, да је баш његов брат Олси био у јесен 2014. на стадиону Партизана када је извесни Албанац Морина лансирао дрон са заставом „велике Албаније”. Медији су тада тврдили да је управо Олси Рама помогао да се дрон прошверцује до Београда. Осим тога, Рама је појаснио да је „Косово постало безбедно место за Србе”, а колико је то тачно, најбоље се видело протеклих дана.

„Призивање вука” косовска влада је наставила и кроз усвајање статута за „Трепчу”, којим је предвиђено да приштинске власти преузму чак 80 одсто власништва овог комбината, без којег Србима са севера покрајине нема егзистенције и опстанка. Чак и да нису тачне медијске спекулације да је бивши НАТО заповедник у нападу на Југославију Весли Кларк заинтересован за приватизацију овог предузећа, нема сумње да је реч о још једном виду притиска на Србију у правцу „нормализације”. И у овом случају, нормализација је само покриће за легализацију пљачке имовине државе Србије.

Принцип свршеног чина и једностраних потеза тешко може да буде прихватљив за српске грађане, што је подвукао и председник Вучић, наглашавајући да „за правно обавезујући споразум мора да постоје широка сагласност и већинска воља нашег друштва”. Зато се и појачавају притисци.

Када директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже да су „спонзори такозване косовске независности створили чудовишну творевину у којој полиција сузавцем интервенише против деце”, тиме сигурно не изражава вољу народа и државе да легализује такво стање. Зато они који сањају о пријему „Косова” у УН, треба најпре да прочитају последњи извештај генералног секретара ове организације Антонија Гутереса, који је пре месец дана упозорио да су се од почетка године у покрајину вратила – само три неалбанца. Уз констатацију да је бриселски дијалог запао у ћорсокак, што је јуче потврдио и Харадинај, Гутерес изражава забринутост и због хапшења Марка Ђурића и убиства Оливера Ивановића. Зато може да зачуди жеља САД, Велике Британије и Француске да се седнице СБ УН о Косову прореде, са четири, на две годишње, или да буду одржаване „иза затворених врата”.

Ако се заиста Косово, по предлогу Британије, прогласи у УН за „техничко питање”, онда би следећи корак могао да буде и већ изнети предлог заменика косовског премијера Енвера Хоџаја да ни Унмик више није потребан. Па да онда, далеко од очију светске јавности, у мраку и „иза закључаних врата”, насиље над Србима може да се појачава и кулминира, како се ближи 5. август и истек рока за израду статута ЗСО. Све док Србија, како верују, под уценом и претњом насиљем не попусти и призна да је ненормално постало – нормално.


Коментари2
5a207
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ilija alimpijevic
Da se ne lazemo. Teritorija se brani oruzjem. Tako je vazda bilo i ostalo. Sve te ostale gluposti ljudski rod ne prepoznaje. Surova je istina da su zemlje koje imaju mocno oruzje jedine uspele da se odupru kolonizatorima. Na zalost, mi sa sest migova i dvanaest helikoptera mozemo samo da pratimo maticu i da polako nestajemo u vrtlogu.
Goran
Skot hoce da kaze da su Albanci opravdano ne zadovoljni jer im Srbi ne daju to sto im traze. I zato proizvode incidente. Sto je dobra klima da im Srbi to i daju u dijalogu. Znaci sto vise incidenata to bolja klima. A ja bih sa nase strane podupreo razvoj takve klime da sto pre dodjemo do resenja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља