субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Болест лошег расположења

Депресију могу изазвати стрес због финансијских проблема, прекид љубавне везе, смрт блиске особе, али и тешка и неизлечива обољења, јер физичка слабост смањује отпорност
Аутор: Александра Мијалковићпетак, 01.06.2018. у 13:15
(Фото Пиксабеј)

Депресију, или „болест расположења” карактеришу снижене вредности серотонина, неуротрансмитера који утиче на расположење.

Број депресивних особа стално се повећава од почетка прошлог века у свим индустријским земљама. У Србији их је око 300.000 и то, како показују епидемиолошка истраживања, три до четири одсто теже оболелих, а 1,5 до два одсто блаже.

Чешћа код жена

„Црна жуч”, како је депресију први именовао Хипократ у 4. веку пре нове ере, појављује се између 15. и 44. године живота. Свака десета особа старија од шездесете суочава се са овом болешћу, која је, иначе, учесталија код особа са нижим нивоом образовања, код незапослених, усамљених и разведених особа, које живе у градској средини. Посебно је проблематична за жене јер су оне двоструко склоније депресивним поремећајима од мушкараца. С друге стране, ако оболе од депресије, мушкарци, нарочито старији, склонији су самоубиству него жене.

Као комбинацију биолошких, генетских и психолошких фактора, али и наслеђа, депресију могу изазвати и траума и стрес због финансијских проблема, прекида љубавне везе или смрти блиске особе, нарочито код личности са ниским самопоуздањем и негативним погледом на свет.

Депресија и суицид
Иако скоро сви ментални поремећаји могу водити у суицид, у највећем ризику су депресивни пацијенти. Истраживања показују да 20 до 30 одсто особа у току прве психотичне епизоде подигне руку на себе. Сматра се да депресија повећава ризик за самоубиство 30 пута, алкохолизам 25 пута, а удружени много више.

– Тешке и неизлечиве болести значајно доприносе депресији јер физичка слабост смањује отпорност на стрес. С друге стране, депресија може ове болести погоршати, пошто слаби имунолошки систем и отежава подношење бола. У неким случајевима могу је изазвати и лекови (рецимо кортикостероиди) или алкохол. Људи који претерују у пићу како би се осећали боље само маскирају своје психичке сметње које се погоршавају када престану да пију – каже проф. др Гордана Дедић, неуропсихијатар и психотерапеут Клинике за психијатрију ВМА.

Према њеним речима, депресија је често последица застоја у емотивном развоју детета у најранијем детињству, у првој години живота, било услед ускраћивања родитељске љубави, одсуства мајке или њене неспособности да успостави емоционални однос са својим дететом јер и сама има психичке сметње.

Депресија се лечи комбинацијом лекова (антидепресива) и психотерапије. Лекови помажу да особа побољша расположење, док се у психотерапији утврђује узрок проблема и ради се на јачању механизама одбране. Лекове за депресију једини може одредити психијатар. Данас постоје бројни различити антидепресиви, али деловање ових лекова почиње тек након две до три недеље употребе, па би их требало стрпљиво узимати према упутствима лекара. Не изазивају зависност, чак и ако се узимају врло дуго.

Узимање антидепресива у дози нижој од оне коју је специјалиста одредио или нередовно узимање лека онемогућиће успешно лечење. Дешава се да пацијенти самоиницијативно прекидају узимање лека, јер се осећају боље, што касније може бити разлог учесталог јављања нових епизода депресије.

Угрожене труднице и породиље
Код трудница и породиља депресивност је четири пута чешћа него иначе, а у току првог месеца по порођају чак 35 пута чешћа него у другим животним периодима жене – јавља се у 10 до 15 одсто случајева. Међутим, само 20 до 25 одсто жена погођених овом врстом депресије потражи професионалну помоћ. А муче их веома упорна несаница, која није повезана са ритмом спавања и будности бебе, губитак апетита, замор и претерана раздражљивост. Симптоми се временом могу спонтано изгубити, али највећи број нелечених жена је депресиван и годину дана након порођаја, каже др Дедић.

– О прекиду терапије одлучује психијатар и то након постепеног смањивања дозе. Зато је веома важна сарадња пацијента и психијатра у време лечења, али и после повлачења симптома болести. Лечење депресије, иначе, може бити амбулантно, а тек у најтежим случајевима и болничко – истиче наша саговорница.

У случајевима када терапија антидепресивима није помогла, лекари могу применити и електроконвулзивну терапију – електрошокове, која се изводи у општој анестезији у две установе у Србији. Обавезно јој претходи припрема која укључује детаљан соматски преглед болесника (ЕКГ, преглед плућа и срца, преглед очног дна...), да би се утврдило постоје ли контраиндикације.

Од туге се не болује

Депресију би требало разликовати од туге. Жалост због губитка вољене особе или идеала, услед разочарања и неуспеха у остварењу неких жеља и циљева пролази кроз три стадијума: први је шок, следи фаза чежње и плача, а затим апатија, осећај ништавности и безвредности. Туга временом избледи, док болест остаје, а прате је психичке, физичке, соматске и когнитивне сметње којих у нормалној жалости нема. Оболели губи интересовање за уобичајене професионалне и животне активности, ни у чему не налази радост и задовољство, безвољан је, недружељубив, избегава контакте са члановима породице и окружењем, занемарује обавезе као и личну и хигијену простора где живи. Осећа смањење енергије и брзо замарање, главобољу, пробадања у телу, вртоглавицу, хроничне болове. Успорен је у кретању, раздражљив, стално напет, пати од несанице или раног јутарњег буђења, а понекад, напротив, има појачану потребу за сном. Има смањен или повећан апетит, мршави или се гоји и до пет одсто за месец дана, губи сексуалну жељу.

Долази до битно смањене концентрације и пажње, пада самопоуздања и самопоштовања, осећања кривице и безвредности, јављају се суморан и песимистичан поглед на будућност, размишљање о смрти, самоповређивању или самоубиству.

Психијатри истичу важност превентиве, посебно како би се смањио ризик од суицида: изузетно је значајно да пацијент научи да препозна ране симптоме болести и на време се јави свом психијатру, као и да отворено, без устезања, разговара са њим о свему што је повезано са лечењем.

 

Проф. др Гордана Дедић: Телесни симптоми као маска

– Понекад депресија може бити маскирана неким другим телесним тегобама као што су разни болови, главобоље, вртоглавице, отежано дисање, гастроинтестиналне сметње – „нервоза желуца” или затвор – за које се не може утврдити органски узрок. Особа је окупирана овим болестима које истиче у први план, мада се иза свега крију симптоми депресије– каже проф. др Гордана Дедић, неуропсихијатар и психотерапеут Клинике за психијатрију ВМА.

Гордана Дедић

Парадоксално, неко може постати депресиван и после значајнијих побољшања у животу: кад стекне диплому, добије посао о којем је маштао, склопи брак, пресели се у нови стан… Код ових особа, интензивна активност је усмерена ка жељеном и високо вреднованом циљу, а кад се он постигне, настаје такозвана депресија након успеха. Они имају веома строг „суперего” и сваки постигнути бољитак оцењују као да га не заслужују.

Психотерапија, групна или индивидуална, може помоћи да пацијент открије узроке своје депресије и да је што брже и боље преброди. Препоручује се одлазак код лиценцираног психотерапеута. Значајну улогу има и промена животних навика, рецимо у начину исхране или коришћењу слободног времена.

Чланови породице и пријатељи могу помоћи оболелом тако што ће га охрабрити да потражи помоћ психијатра, да активно учествују у лечењу, да му пруже подршку, нежност, бригу, љубав, стрпљење и охрабрење, али и приватност и поштовање. Они треба да препознају ране симптоме погоршања болести, а ако је наступила озбиљна криза, да оболелог не критикују већ што пре упуте код стручњака.


Коментари1
7c105
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Cuveni Dr Rudolf Brojs kaze da leukemija nastaje od tuge. A kad su ga pitali:a deca?I za decu vazi isto.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља