уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:35
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 2. ЈУНА

Година 1968 – пропала, а све променила

петак, 01.06.2018. у 15:13
Нови Београд јуна 1968: полиција чека студенте (Фото Антон Ваш/Танјуг/архива „Политике“)

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

У Југославији београдски студентски покрет је био последњи масовни политички догађај у коме национално питање није играло никакву улогу

На први поглед, све што су хтели студенти те године је пропало. У САД је победио Никсон. У Француској се после студентске подигла малограђанска Француска и катастрофално поразила левицу на изборима. Машта није дошла на власт, како су захтевали париски графити. У Југославији се нису остварили захтеви студената, а многи до данас тврде да су њихове пароле о једнакости олакшале слом привредне реформе.

Те године је свет, политички, културно и друштвено, први пут постао маклуановско „глобално село“. Покрети 1968. године су прекорачили све велике идеолошке и друштвене границе тадашњег света. Студентски немири су се збили скоро истовремено и на Истоку и на Западу, на Северу и на Југу. Дакле, није прекорачена само унутаревропска „гвоздена завеса“ већ и глобална граница развијених земаља и тзв. земаља у развоју. Студенти су се те године бунили и у „Првом и у „Другом“, и у „Трећем“ свету. Први пут политички утицаји путују са бивше периферије ка бившем центру, западним метрополама. Французи и Немци узвикују имена азијских политичара Маоа и Хо Ши Мина. Сви обожавају Латиноса, Чеа. У самој Европи су шездесетосмаши први масовно прекорачили границу између победника и побеђених у Другом светском рату. Иако је политичко јединство западне Европе 1968. године већ старо скоро две деценије, тек је студентски покрет 1968. дефинитивно показао да се нове генерације западне Европе политички мобилишу на интернационалној основи, око питања која више немају никакве везе са поделама из Првог и Другог светског рата. У Југославији београдски студентски покрет је био последњи масовни политички догађај у коме национално питање није играло никакву улогу.

Предраг Ј. Марковић

ШЕЗДЕСЕТОСМАШ
Била једном шездесет осма

У топлим јунскима ноћима, с мирисима липа, призивали смо ветар: како пауци не би премрежили небо. Говорили смо да љубав треба водити у подне, на светлу, ударајући пацке малограђанском моралу и лицемерству

Историја им није дала за право: са изложбе „Кадрирање 1968“, Музеја Југославије и Архива Југославије, која се отвара сутра у ЦЗКД (Фото Архив Југославије)

У Титовој, комунистичкој Југославији било је више побуна, али само шездесетосмашка, с иницијалном капислом у Београду, остаје као једна од најсиловитијих, највизионарскијих и најмаштовитијих. Носиоци те побуне били су млади. Нису се деца побунила само против својих моћних очева, већ и синови обесправљених очева. И нису то биле само спонтане демонстрације против режима који се нашао у раскораку између идеала и стварности, била је то побуна са грандиозном визијом. Стари свет није био за шминкање, већ за корениту промену. Наша визија тог новог света била је у суштини песничка, уметничка. Никада ни пре а ни касније естетика и етика, или естетика и политика нису били у таквом хармоничном сагласју.

Идеологија Шездесет осме у основи се заснивала на крилатици „критика свега постојећег“. У циљу промена на боље, стварност треба подврћи непрестаној беспоштедној критици. Друштво за које су се шездесетосмаши залагали било је друштво једнакости и правде, са слободним појединцем као нуклеусом. Јесте, били смо гласноговорници гладних, голих и босих, али много више уплашених, обесправљених, ућутканих…

Милисав Савић

МОНОГРАФИЈА О ИВИЦИ ВИДОВИЋУ
Девет десетина незадовољства

На врхунцу каријере почетком деведесетих Ивица Видовић је био напрасно заустављен. У кораку. Зашто?  Одговор је нажалост бруталан и тужан: у то време Ивичина животна сапутница постала је београдска глумица Гордана Гаџић и у ратном лудилу које је управо наступило Ивици Видовићу у Хрватској то није опроштено

Гордана је ускакала у улоге које нико није хтео, а Ивица је играо по летњим терасама потпури из неких својих ранијих представа, да би се некако скрпио крај с крајем

Недавно је у Загребу представљена монографија од 500 страница, под насловом „Ход по рубу, с Ивицом”, посвећена једном од најзначајнијих домаћих глумаца, Ивици Видовићу (1939–2011), коју ју уредила његова супруга Гордана Гаџић. Али зашто „ход по рубу”? Тужна је чињеница да је Ивица Видовић постигао блештави успех као глумац на свим пољима – али до 1991. године. Мучно питање које се на промоцији надвило над главама дупке пуног гледалишта гласило је како се то догодило да један велики глумац одједном то више не буде и онда се то тако настави годинама?

У богато илустрованој монографији, уз ауторске текстове познавалаца Видовићевог глумачког опуса, од Богдана Жижића и Вјерана Зупе, до Томислава Курелца и Бобана Скерлића и многих других, дат је одговор зашто је тај глумац био значајан, али и зашто је одједном то престао бити. Његовог Сервантеса из омиљене ТВ серије Наше мало мисто памтили су и стари и млади, његове улоге обележиле су кључне филмове тога доба, Заседа, Кад чујеш звона, Лисице, WР: Мистерије организма, Ритам злочина, Човек који је волео спроводе и друге, а улога у Хандкеовом Каспару у загребачком Театру ИТД сматра се антологијским остварењем у читавом позоришту бивше државе. Како су писали многи у књизи, Ивица Видовић је као глумац био смешни губитник са дубоким тужним очима, вечити дечак који је хтео да буде такав какав некад бејаше неко други, лудак најплеменитије врсте, како је некад говорио Живојин Павловић, и играч на жици који је наступао у забрањеним и бункерисаним филмовима и исто тако провокативним представама. У књизи се каже да је тај мирни, замишљени човек са неприметним осмехом на уснама био глумац, већи од позоришта и филма.

На врхунцу каријере почетком деведесетих Ивица Видовић је био напрасно заустављен. У кораку. Зашто?

Бојан Муњин

НАГРАДА ЕВРОПА НОСТРА
Павиљон кнеза Милоша на европском трону

По речима др Емериха Линденмајера, начелника санитета од 1845. до 1859. године, први који је походио изворе минералне воде у Буковику, у нади да ће пронаћи лека својим бољкама, био је Доситеј Обрадовић

Детаљ са фасаде Павиљона кнеза Милоша пре реновирања (Фото Биро „План“)

Међу 29 лауреата из 17 земаља на свечаној церемонији уручења награде Европске уније за импресивна достигнућа у очувању наслеђа – Европа ностра, 22. јуна на свечаности у Берлинском конгресном центру биће прочитан и Пројекат обнове Павиљона кнеза Милоша у Буковичкој Бањи у Аранђеловцу.

Павиљон књаза Милоша изграђен је 1907. године и постављен на место једног од најстаријих извора минералне воде у Србији, где је била прва фабрика за флаширање воде у новооснованој држави. Изграђен је након владавине династије Обреновић, у парку који је био резултат визије кнеза Милоша Обреновића и кнеза Михаила Обреновића.

Поред чињенице да је неколико зграда у Буковичком бањском парку, у коме се налази и павиљон, доста занемарено у протеклом веку, додатну штету начиниле су поплаве у мају 2014. године, када је уништена већина зграда у парку.

Министарство културе је након тога поставило павиљон на списак важних зграда које треба обновити. Обнова павиљона трајала је само девет месеци (од септембра 2015. до јуна 2016. године).

Марија Ђорђевић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари4
c856d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natalija
U svim tim sećanjima (svih učesnika) ni reči o tome da ste nas svi vi '68 skupo koštali, zašto? Zato što ste dozvolili da staljinisti Mira, Sloba i & stvore lažni višestranački sistem, uvedu nas u 4 rata....niste znali kako se orvelovska država ("severna Koreja" u Evopi) prevodi u normalnu državu 1990-2018 pa smo sada na neviđenoj nizbrdici...
Miloš
Oni iz 1968. su danas penzioneri kojima predsednik Vučić nezakonito smanjuje penzije, a njihova deca su otišla u svet bez namere da se vrate. To su samo neke loše promene.......
Milos miokovic
....Nismo mi slucajno neki 68'...
Vuja
Treba se češće podsećati reči genijalne Desanke Maksimović koja je došla među prvima da pruži podršku studentima rekavši: - Draga deco, zapamtite kakvi ste danas, jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji u svom životu. Koliko se toga budete sećali, toliko ćete biti dobri.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља