недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Биста Дијане Будисављевић на дар

Аутор: Снежана Ковачевићпетак, 01.06.2018. у 19:09
(Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Лекар, вајар, поета, писац романа, биографија, афоризама, др Владимир Јокановић из Новог Сада, који је градовима у Србији досад поклонио стотинак својих уметничких дела – биста знаменитих личности које красе јавне просторе, човек за кога кажу да у себи носи силне дарове и да је његов уметнички ентузијазам заразан – поново дарује.

Овог пута спремио је бисту Дијане Будисављевић која је у Другом светском рату спасила велики број деце из логора у Јасеновцу. Биста је недавно била изложена у Српском народном позоришту у Новом Саду, на свечаности поводом Дана Српског лекарског друштва, коју је ту организовала, уз ликовну изложбу лекара уметника, секција овог друштва за уметност, културу и хуманост.

„Секција је одлучила да бесплатно понуди бисту за изливање у бронзи и јавно постављање у Републици Српској или у Загребу”, каже за „Политику” др Јокановић који је, као и Дијана Будисављевић, део живота провео у Загребу.

Како наводи, Дијана Будисављевић је једна од највећих хуманиста у Другом светском рату. По рођењу је Аустријанка из Инсбурга, а дошла је у Загреб са мужем др Јулијом Будисављевићем, познатим хирургом и првим професором хирургије на Медицинском факултету у Загребу.

„Професор Будисављевић био је такође велики хуманиста. За време Балканских ратова, као добровољац, радио је у ратним хируршким болницама у Србији. Постао је професор Медицинског факултета у Загребу 1918, а као Србина, усташка држава га је пензионисала 1941. После рата је активиран и све до 1968. је радио. Његова супруга Дијана, са којом је био у браку више од 50 година учинила је херојско дело и надљудске напоре да испод усташког ножа спасава српску децу. Лекари и хуманисти очекују да ће неко од преживеле деце и њихови потомци наћи могућности да се подигне споменик овој племенитој жени која је за живота остала непозната и непризната”, каже Јокановић.


Коментари5
75c12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир Гаћиновић
Сваки град у Србији и Републици Српској да има улицу која носи њено име , споменик Дијани Будисављевић . Свака школа један дан да посвети Дијани Будисављевић . Једну од наредних година да посветимо херојини 2. свестког рата.
miroslav
Spomenik i trg u svakom mestu podkozarja, Kozarska Dubica, Novi Grad, Prijedor, Gradiška, Banja Luka.
Препоручујем 7
Маријана
Још пре неколико година моју пажњу привукла је Књига о Дијани Будисављевић (Београд, Свет књиге, 2013) Бошка Ломовића, па сам тада о њој објавила дужи приказ: "Малобројни знају за Дијану Будисављевић (1891-1978) и њен херојски подухват у Другом светском рату, а још је мање оних који су се усуђивали да о томе јавно проговоре. Мада се 20. августа 2013. године навршило 35 година од Дијаниног упокојења, лик и учинак ове храбре жене званична историографија готово да и не бележи, а осим ретких изузетака, доследно је заобилазе и уџбеници историје, публицистичка дела, друштвено вредновање... Ниједан вртић, школа, удружење ни хуманитарна установа не чувају у свом називу њено име, које је из таме заборава изронило читавих шест деценија после Другог светског рата, када су Хрватски државни архив у Загребу и Спомен-подручје Јасеновац 2003. године објавили Dnevnik Diane Budisavljević на 306 страна (са немачког језика превела њена унука Силвија Сабо)..." (одломак).
Minče Krstić
Profesore hvala vam na divnom članku o Dijani njenom suprugu takođe heroju.Velika je sramota srpskog naroda da ništa nismo znali o gđa Dijani. Ona zasluzuje spomenik i u Beogradu.
Jeremija
Možemo mi raditi spomenike koliko hoćete, ali, ako nema sjeċanja i podučavanja-ništa od toga. Da smo je poznavali, možda se mnoge tragedije učinjene "u ime naroda" ne bi dogodile devedesetih.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља