уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
ПОГЛЕДИ

Изгубљена нација

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 03.06.2018. у 09:05

Жао ми је Ма­ке­до­на­ца, све иде ка њи­хо­вом са­мо­по­ни­же­њу. Хо­ће ли при­ста­ти да под при­ти­ском Гр­ка, у име ула­ска у ЕУ и у НА­ТО, про­ме­не име др­жа­ве, из­гу­бе свој на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и сво­ју исто­ри­ју? Јер, мо­ра­ће да ме­ња­ју и Устав, ко­ји, у кон­тек­сту Ти­ран­ске плат­фор­ме, прак­тич­но ско­ро да ви­ше и не­ма гра­ђан­ски ка­рак­тер.

На­и­ме, до Уста­ва из 2001. го­ди­не ни­је би­ло до­зво­ље­но ет­нич­ко де­фи­ни­са­ње по­ли­тич­ких пар­ти­ја. Због то­га Де­мо­крат­ска пар­ти­ја Ал­ба­на­ца (ДПА), ко­ја се већ по свом име­ну де­фи­ни­ше као пар­ти­ја Ал­ба­на­ца, до та­да ни­је би­ла ни ре­ги­стро­ва­на, а би­ла је у вла­ди. Кон­крет­не од­ред­бе Уста­ва из 2001. го­ди­не, ко­је се од­но­се на но­во ре­гу­ли­са­ње ме­ђу­на­ци­о­нал­них од­но­са, го­во­ре да за усва­ја­ње не­ког за­ко­на ко­ји је ре­ле­ван­тан за по­ли­ти­ку пре­ма ма­њи­на­ма ни­је ви­ше по­треб­на ве­ћи­на гла­со­ва свих по­сла­ни­ка, већ са­мо ве­ћи­на ме­ђу по­сла­ни­ци­ма ко­ји при­па­да­ју јед­ној од ма­њи­на.

Ти­ме је пар­ла­мент из­гу­био сво­ју гра­ђан­ску функ­ци­ју по­зор­ни­це по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња и по­стао чи­ста скуп­шти­на на­ци­о­нал­них гру­па. Чла­но­ви пар­ла­мен­та се де­фи­ни­шу по сво­јој ет­нич­кој, а не по по­ли­тич­кој при­пад­но­сти, а пар­ти­је су пред­став­ни­ци ет­нич­ких гру­па.

Ма­ке­до­ни­ја је већ 26 го­ди­на не­за­ви­сна на­ци­о­нал­на др­жа­ва. Не­ки ци­ни­ци у Ма­ке­до­ни­ји ка­жу – 26 из­гу­бље­них го­ди­на, јер сви по­ку­ша­ји да се из­гра­ди јед­но ма­ке­дон­ско ци­вил­но дру­штво, и по­сле крат­ког гра­ђан­ског ра­та, би­ли су уза­луд­ни. По­што је ра­чу­ни­ца пра­вље­на без Ал­ба­на­ца, чи­ји агре­сив­ни на­ци­о­на­ли­зам ни­је узет у об­зир. На­ци­ја ко­ја се бо­ри за го­ли оп­ста­нак ско­ро да не мо­же се­би да до­зво­ли лук­суз ци­вил­ног дру­штва.

Ма­ке­дон­ци­ма за­и­ста ни­је би­ло ла­ко. Гр­ци их оп­ту­жу­ју за кра­ђу име­на и исто­ри­је, Бу­га­ри за кра­ђу је­зи­ка и ве­ре. Са­да­шње по­сто­ја­ње Ма­ке­до­ни­је при­зна­је се са­мо кроз ње­но ра­ни­је по­сто­ја­ње, „Бив­ша Ју­го­сло­вен­ска Ре­пу­бли­ка Ма­ке­до­ни­ја”. По­сто­је­ћа Ма­ке­до­ни­ја на ме­ђу­на­род­ном пла­ну, што се ти­че име­на, не по­сто­ји. Од­но­сно, она ко­ја ви­ше не по­сто­ји и да­ље по­сто­ји. Да је по Гр­ци­ма, Ма­ке­до­ни­ја би тре­ба­ла да се зо­ве „Ни­чи­ја зе­мља”, или „Бив­ша ју­го­сло­вен­ска ре­пу­бли­ка бр. 5”. Шта су, ме­ђу­тим, Ма­ке­дон­ци ако не по­сто­ји Ма­ке­до­ни­ја? Се­вер­ни Ма­ке­дон­ци? Но­ви Ма­ке­дон­ци?

Ма­ке­до­ни­ја је у свет­ску по­ли­ти­ку ушла на­ив­но, сле­ди­ла је при­ма­мљи­ве по­зи­ве За­па­да и убр­за­ла де­фи­ни­ти­ван крај Ју­го­сла­ви­је. Из да­на­шње пер­спек­ти­ве ма­ке­дон­ски стра­хо­ви од оп­стан­ка у јед­ној скра­ће­ној Ју­го­сла­ви­ји са­да сва­ком објек­тив­ном по­сма­тра­чу из­гле­да­ју пот­пу­но нео­сно­ва­но. И у та­квој скра­ће­ној Ју­го­сла­ви­ји ма­ке­дон­ска по­ли­тич­ка ели­та има­ла би ме­ста на по­ли­тич­кој сце­ни, у ди­пло­ма­ти­ји, у вој­сци. Ал­бан­ски се­па­ра­ти­зам лак­ше би се кон­тро­ли­сао. Иде­ја дру­ге Ју­го­сла­ви­ја по­мо­гла је на­ста­нак ма­ке­дон­ске на­ци­је, Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић ни­је имао на­ме­ру да из­вр­ши анек­си­ју Ма­ке­до­ни­је. Она би и у скра­ће­ној Ју­го­сла­ви­ји има­ла све оно што је има­ла у СФРЈ.

Са­да се Бив­ша Ју­го­сло­вен­ска Ре­пу­бли­ка Ма­ке­до­ни­ја на­шла са­ма на ве­тро­ме­ти­ни. Бу­гар­ска ма­ке­дон­ско на­ци­о­нал­но пи­та­ње одав­но сма­тра сво­јим пи­та­њем, Со­фи­ја буд­но мо­три на раз­вој до­га­ђа­ја у Ско­пљу, Гр­ци бру­тал­но уце­њу­ју око име­на, по­врат­ка у Ју­го­сла­ви­ју ви­ше не­ма, од­но­си са Бе­о­гра­дом су при­лич­но хлад­ни, стан­дард ста­нов­ни­штва ни­је на­пре­до­вао ко­ли­ко се оче­ки­ва­ло, у по­љу на­пе­то­сти из­ме­ђу на­ци­о­нал­них пре­тен­зи­ја и за­ви­сно­сти од За­па­да не жи­ви се на­ро­чи­то угод­но. По­де­ла дру­штва на два на­ци­о­нал­на та­бо­ра ви­ше је не­го очи­глед­на, бив­ши по­бу­ње­ни­ци-те­ро­ри­сти да­нас су ува­же­ни и при­зна­ти по­ли­ти­ча­ри на ви­со­ким функ­ци­ја­ма у др­жа­ви, Устав је мр­тво сло­во на па­пи­ру, док се као ре­ал­ни устав за­пра­во на­мет­нуо на­ци­о­нал­ни апарт­хејд. Сви жи­вот­ни до­ме­ни су про­же­ти ет­ни­за­ци­јом, и то је де­фи­ни­тив­ни ко­рак ка фе­де­ра­ли­за­ци­ји др­жа­ве. Спо­ра­зум из Охри­да и Ти­ран­ска плат­фор­ма ни­су не­у­тра­ли­са­ли на­пе­то­сти у ме­ђу­на­ци­о­нал­ним од­но­си­ма, већ су их са­мо ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ли.

Про­цес „Парт­нер­ство за мир” ни­је Ма­ке­до­ни­ји до­нео ни­шта по­себ­но, јер парт­не­ри ни­су по­мо­гли да се обез­бе­ди мир, већ су до­пу­сти­ли ору­жа­ну по­бу­ну, и исто­вре­ме­ним вр­ше­њем ди­пло­мат­ског при­ти­ска на Ско­пље учи­ни­ли да вој­на уце­на бу­де за­и­ста и ефек­тив­на. По­сле су парт­не­ри по­бу­ње­ни­ке-те­ро­ри­сте из Ара­чи­но­ва и Те­то­ва још и спа­са­ва­ли. Ма­ке­дон­ци су се та­да осе­ћа­ли пре­ва­ре­ним.

У вре­ме агре­си­је НА­ТО-а на СР Ју­го­сла­ви­ју 1999. го­ди­не де­сни­чар­ско-на­ци­о­на­ли­стич­ка пар­ти­ја ВМРО је НА­ТО-у ста­ви­ла те­ри­то­ри­ју Ма­ке­до­ни­је на рас­по­ла­га­ње за рас­по­ре­ђи­ва­ње коп­не­них сна­га али­јан­се за рат про­тив СР Ју­го­сла­ви­је. Дат је и ва­зду­шни про­стор Ма­ке­до­ни­је за бом­бар­до­ва­ње Ју­го­сла­ви­је. Уз ко­ри­шће­ње ан­ти­срп­ског рас­по­ло­же­ња, ма­ке­дон­ски по­крет со­ли­дар­но­сти са Ју­го­сла­ви­јом за­др­жан је на гра­ни­ца­ма.

Ма­ке­до­ни­ји пре­ти ко­сов­ски сце­на­рио. Са но­вим име­ном, или без но­вог име­на, вр­ху­нац на­ци­о­нал­не кри­зе тек пред­сто­ји. За­пра­во, ту­жне су суд­би­не не­ких бив­ших ју­го-ре­пу­бли­ка, у БиХ стран­ци су иза­бра­ли хим­ну и за­ста­ву др­жа­ве, у Ма­ке­до­ни­ји стран­ци дик­ти­ра­ју име др­жа­ве. Још јед­на по­твр­да да ју­го­сло­вен­ска кле­тва по­ла­ко сти­же: „што ју­жни­је то ту­жни­је”...


Коментари106
8f329
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Властимир
Новокомповани народи као што су Македонци не могу дуиго да опстану јер су напустили своје корене.Македонци су до другог светског рата били СРБИ,захваљујући Титу добили су нацију.То исто чека и другу новокомпоновану нацију- Црногорце.
Драган П.
Svetozar: Ако данашњи Срби са средњовековним Србима немају везе, као што тврдите, данашњи Хрвати са средњовековним имају још мање. Немају чак ни заједнички језик. Средњовековни Хрвати су већином били чакавци, док су данашњи штокавци. Штокавски изговор је стигао из српских земаља одакле је становништво у масама бежало на запад, у данашњу Хрватску, као што су и Хрвати бежали, па стигли чак до Градишћа, а и даље. Данашњи Хрвати су добрим делом управо потомци тих штокавских насељеника, ви их можете звати Власима или како год хоћете, само да нису Срби! А сад о Власима. Ви не разумете једну основну ствар, да термин "Влах" или "влах" није имао исто значење у Душановој Србији у предтурско доба, у Војној граници, Босни и Хрватској у 16. веку и данас. Тема је мало шира, па препоручујем да узмете књигу у шаке. Видим да волите српске изворе, али ја ћу вам препоручити хрватски - Фердо Шишић: "Хрватска повијест, Други дио: од године 1526. до године 1790", Матица Хрватска 1908, стр. 162-165.
alex roth
ja sam isto procitao neke,nekada,zabranjene hrvatske knjige ali na ne mackom i saznao mnogo interesantnih istoriskih cinjenica koje idu u racun,pozitivno,prema srpskom iskonskom narodu balkana.nazalost u srpskim publikacijama tako nesto nisam mogao da saznam.
Препоручујем 7
Драган П.
А не свиђа вам се великан хрватске историографије Фердо Шишић, члан ЈАЗУ, САНУ и још неколико академија? Молим, ви мора да сте и сами академик и професор историје и хуманистичких наука на неколико светских престижних универзитета и института? Вероватно ваш научни рад у потпуности побија Шишића и многе друге и непобитно доказује да је читав српски народ једна велика лаж, и то доказује тако силовито, да ће Срби овог часа својевољно да се преобрате у средњовековне пастире Влахе, само да не би више живели у лажи! Ја сам у мојим постовима изнео многе тврдње на које ви не одговарате, већ се држите неких цртица и полутврдњи ишчупаних из контекста, онако како вама одговара, па сте чак поменули и Шешеља, а добро знате да његова идеологија не иде на вашу воденицу. Кад се то Крагујевчани и Краљевчани нису међусобно разумели? С друге стране, Вараждинац и Шибенчанин се ни данас не разумеју, али то превиђате? Не разумеју се ни Врањанац и Шапчанин, али где нађосте КВ и КГ, па између њих је 50 км?
Препоручујем 12
Прикажи још одговора
Petar
Makedonija ulazi po hitnom postupku u NATO i imaće pristupa EU onoliko koliko joj EU to dozvoli. Što se tiče nešto "poniženja", progutaće ga južnjaci, stari su to trgovci, bitno je da se dinar, pardon denar okreće. Žao bi mi ih bilo da su iskazali bilo kakvu solidarnost i žal spram nas kad smo mi bili najstrašnije ponižavani prethodnih decenija. A nisu. I dalje misle da su mudriji i da bolje prolaze od nas. Mi treba da gledamo sebe a oni, kao i sve druge nacije, imaju vlast kakvu su birali i kakvu zaslužuju.
Драган П.
Svetozar Pribičević: А што се тиче ових "посрбљених Влаха", односно личких Срба, реците, ко су по пореклу данашњи лички Хрвати? Да нису можда и они потомци некаквих Влаха, који су, опет, покатоличени, па онда и похрваћени? Ко су Загорци? Код њих је хрватизација ишла још слабије па тако, Хрват из Госпића неће баш разумети оног из Вараждина, ако прича на свом локалном дијалекту. Да не говоримо о оточанима, који су свакако добрим делом потомци некадашњег латинског, а касније хрватизованог становништва. У Дубровник да не дирам, до пре 100 година тамо су се сматрали Словинима, па и Србима, а Хрвата није ни било. Западна Херцеговина? Све го Влах (Србин), покатоличен и похрваћен. То вам је, господине, процес националног буђења и изградње нације. Доживели су га сви народи у Европи, па тако и ваш, а и наш. Истра, иначе, до 1945. никад у историји није била део Хрватске, нити се њено становништво икад у било ком облику, на било који начин залагало да буде део Хрватске. Исто тако и Барања.
alex roth
okupacijom dubrovnika od strane napoleonovih trupa uvedena je katolicka diktatura izbacivanjem svega sto je "smrdelo" na pravos lavlje,na pravo hriscanstvo.nikakvo cudo jer su u davna vremena francuzi kao pokorne sluge,vojna udarna udarna sila vatikana napa li na vizantiju,pokorili je i 150 god.drzali okupiranu.na taj nacin su na balkan utrapili islam koji se razvio na sve strane.citajte istoriju vi nje gramotni.
Препоручујем 3
Svetozar Pribičević
@Драган П.- jedna činjenica za kraj balade. Srpski akademik Sima Čirković pa Radovanović i još mnogi su i nakon devedesetih tvrdili: današnja srpska nacija nema ni krvne ni kulturološke veze sa onim narodom koji je ovdje živio do kraja srednjeg vijeka. A što se tiće istorije citirati ču Vam:- "Na ovo djelo treba osobito vnimanije obratiti i istoriju o kojoj je gore reč dati napisati črez čoveka vrlo sposobnog i duboko pronicavajućeg.“ Da se istorija piše sposobno i pronicavajuće, a ne istinito.- Ilija Garašanin 1844 god ili "Ne mogu naši potomci znati istinu o nama jer je mi i ne kazujemo nego ono izlažemo što nam podmiruje trenutni, jadni račun"- Milan Milićević 1871 god. Inače Vlasi i Srbi nemaju nikakve zajedničke veze. To Vam je u Skupštini rekao Vojislav Šešelj lično. A i car Dušan. "Naši da se ne žene u Vlahe"! Evo opet sve srpski izvori. Knjige u ruke!
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Branislav Devrbja
"U Lici su živeli posrbljeni Vlasi..." Nije jasno od kuda Vlasi u Lici, i kako su te "Vlahe" Srbi uspeli posrbiti? Balkan je poznat po neprestanoj produkciji mitova, u skladu sa onim: zavadi pa vladaj. Bio sam u raznim krajevima sveta ali nigde nisam naišao na takvu sklonost iskrivljivanja činjenica kao medju balkanskim narodima. Što je mit dalji od stvarnosti to ga Balkanci više "poštuju"!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља