уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:42

Како сам постао емигрант

Тек у тренутку давања отказа постао сам свестан ситуације у којој сам се налазио. Тада сам се први пут стварно уплашио и запитао да ли је морало баш овако? Иза себе сам оставио породицу, посао, све.
Аутор: Милан Павловићсубота, 02.06.2018. у 10:41
Фото Пиксабеј

„Какви су ти планови? Да ли си овде само да би зарадио новац или планираш да останеш да живиш?”

Звучи невероватно, али док  ми ово питање није поставио један колега уопште се нисам сетио да размислим о томе. У Немачку сам емигрирао у јулу 2015. године. У Србији сам се лоше осећао. Од своје плате нисам био у стању да обезбедим пристојан живот ни себи, ни својој породици. Живео сам као хрчак, имао сам где да спавам и нисам био гладан. Оно што ми је посебно тешко падало је то што сам познавао људе који ни то нису успевали да обезбеде.

По професији сам медицински техничар, радио сам 14 година у једној београдској болници и сви су ми завидели. Имао сам среће, радио сам посао за који сам се школовао и који сам волео. Али људи су ми завидели из других разлога. Моја околина је сматрала да сам баш срећан, радим у државној фирми (читај ништа не радим) и да наравно примам велику плату.

Фото Пиксабеј

У реалности та плата је износила око 35.000 динара. Посла је било преко главе. Нама су  једноставно недостајали људи, болнице. Са бројем кревета, особља и материјала којим је болница располагала било је немогуће збринути толики број пацијената. То је довело до тога да здравствени систем није доступан, да пацијенти морају да чекају више сати да дођу на ред. Оно што не могу да схватим ни дан данас, је свест прошечног грађанина Србије. Пацијенти нису били љути на систем, на политичаре… сви су били љути на особље. Један део пацијената сматрао да је заправо особље узрок њихових невоља, да је проблем само то што ми нећемо да радимо и да је цео здравствени систем само терет овој држави. Ја то видим сасвим супротно. Мислим да је здравствени систем један од стубова друштва, и да са оваквим системом Србија нема неку перспективу.

Емиграција здравствених радника у Немачку је у основи једноставан процес. Уписао сам курс језика, положио Б1 испит на Гете Институту, нашао посао и са уговором предао документа у амбасаду.

Тек у тренутку давања отказа постао сам свестан ситуације у којој сам се налазио. Тада сам се први пут стварно уплашио и запитао да ли је морало баш овако? Иза себе сам оставио породицу, посао, све.

У почетку сам радио као болничар, део Немачке у ком сам радио није признавао нашу диплому. Радио сам два посла истовремено и зарађивао сам око 1.700 евра у почетку, па у каснијем периоду и до 2.000 евра. Радио сам око 200 сати месечно, издржавао сам породицу у Србији и себе у Немачкој. Мој први велики проблем је био стан. Живео сам по изнајмљеним собама, а да би се моја породица квалификовала за добијање визе, уз наравно плату морао сам да обезбедим и стамбене услове. 

Фото Пиксабеј

Мислим да је лакше научити немачки, него наћи стан у неком већем граду. Друга велика препрека је нострификација дипломе. Процедура се разликује у зависности од дела земље где се нострификација ради. У појединим деловима Немачке уз сертификат о познавању језика и потврду о вишегодишњем искуству у струци, колеге добијају директнио признавање диполме. У делу земље у ком сам ја био запослен, морао сам да идем на праксу, после које сам стекао право да полажем стручни испит.

Сад сам запослен у једној од највећих клиника у земљи, са нострификованом дипломом био сам у прилици да бирам посао. Плата је такође значајно порасла. Када бих рекао да је овде све идеално, лагао би, али опет пуно је лакше. И овде као и у Србији има пуно посла, и овде има мањак особља. Разлика између Немачке и Србије је у томе, што Немци имају свест о значају здравственог система за друштво, свесни су да имају мање људи него што им је потребно и  активно раде на томе да привуку што је могуће више људи.

 

Милан Павловић, Хамбург, Немачка


Коментари16
6a2f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tanja
Jako lepa priča. Hvala što ste podelili sa nama. Kad porodica dođe sve će leći na svoje mesto.
Jakob
Tesko ces sa platom med.tehnicara u DE da zivis mnogo bolje nego u Srbiji.U Srbiji ti nije bila plata 35 000 vec oko 42 000 din. A najnize plate srednjeg osoblja upravo su u zdravstvu DE,zato i ima posla, nijedan Nemac ne zeli da radi takav posao za male pare,retko ces i vidjati nemce tehnicare u zdravstvu, ljudi iz JI Evrope to rade, a posao tehnicara u DE i Srbiji je ko nebo i zemlja,mnogo manje se radi u Srbiji,mnogo manje. Prednost je ipak biti u DE jer je lepa i uredjena zemlja,nema kriminala i korupcije kao u Srbiji, a da se kupi auto ili bela tehnika,neko letovanje ili zimovanje,nije problem kao u Srbiji,ali da ces imati neka primanja u DE sa tom skolom, nema sanse, u DE se lepo zaradjuje, ali ne ako si u zdravstvu...
Dovla
Pozdrav iz Nemacke. Niste u pravu gospodine. Plate ovde variraju, gazdarica kod koje zivim radi kao srednje osoblje kako vi to kazete, ima neto platu od 2400eur u privatnoj bolnici. Ima ljudi sa 1600eur platom u vecim drzavnim bolnicama. Ima fiksno radno vreme, mogucnost da sebi kupi dzip i da plati 2 letovanja godisnje. Ne znam da li ste uopste ikada bili u Nemackoj, a tek ne verujem da ste radili obzirom da "znate" kakve su plate ovde. Eto dokle je doguralo sve, svi sve znaju i samo osudjuju druge. Lep je tekst, uzivajte u citanju.
Препоручујем 15
Dragan Avramović
Voleo bih da radiš kao med.tehničar u bilo kom Domu Zdravlja u prigradskim opštinama grada Beograda i za 70.000,00, pa posle napiši nešto.
Препоручујем 11
Alisa
Lep tekst. Hvala.Nadam se da je i porodica stigla i smestila se. Korak po korak.
miroslav
Kako u Srbiji tako i ovdje ima mnogo posla i manjka osoblja, ali se od rada ovdje u inostranstvu, može primerno i dostojanstveno živeti. To je razlog odlaska mladih i obrazovanih, sestara, tehničara, lekara i ne samo njih. Još veći problem je što su to mladi i vitalni ljudi, pa osnivaju porodice po svetu, to će imati još veće posledice po naš narod. Ali, dok kod nas zaseda nekakav državni demografski odbor, priča i raspravlja, mladi ljudi odlaze bez povratka a oni zasedaju i zasedaju, raspravljaju i raspravljaju? Biti emigrant je trnovit put, ali za nas emigrante je bio jedini put, da bi mogli raditi, zaraditi i od rada živeti, primerno i dostojanstveno. Da ovdje se radi, ali i kod nas, oni što rade rade za koru hleba, imaju sobu kod mame i tate, ako je imaju, i tu bi trebali osnovati porodicu. E ljudi i tu smo, kaput pa naput.
Vlajko Stojiljkovic
Ne shvatam zasto je gospodin dao otkaz, zar nije logicnija varijanta “neplaceno” , manje bi se uplasio?!
Milica
Neplaceno se ne odobrava vise. Eto zato.
Препоручујем 34

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству
Мој живот у иностранству

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља