субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.06.2018. у 10:23 Бранка Васиљевић

Споменик историје и кул­туре под отвореним небом

На површини од 12.748 ква­дратних метара је око 4.000 над­гробних спо­меника попут Споменика изгинулим рат­ницима у отаџбин­ским ратовима, Споменика жртва­ма Хо­локау­ста, рад архитек­те и некадашњег гра­доначел­ника Богдана Богдановића...
Сећање на жртве Холокауста (Фото Д. Жарковић)

Већ сто­ти­нак го­ди­на при­пад­ни­ци је­вреј­ске за­јед­ни­це ис­пра­ћа­ју сво­је пре­ми­ну­ле на по­след­њи по­чи­нак на Ашке­на­ском и Се­фард­ском гро­бљу.

Али сва­ко ко отво­ри ка­пи­ју ова два гро­бља не до­ла­зи са­мо у по­се­ту по­кој­ни­ци­ма. На овом ме­сту су­сре­ћу се са исто­ри­јом, са про­шло­шћу љу­ди ко­ји су оста­ви­ли не­из­бри­сив траг у кул­ту­ри свог на­ро­да, гра­да и зе­мље у ко­јој ве­ко­ви­ма жи­ве.

Је­вреј­ска за­јед­ни­ца утка­на је у дух Бе­о­гра­да, ње­ни при­пад­ни­ци су но­си­о­ци ње­го­вог раз­во­ја, а обе­леж­ја по­диг­ну­та на овом ме­сту го­во­ре о то­ме ви­ше од ре­чи.

На не­ко­ли­ко ме­та­ра од ула­за у Се­фард­ско гро­бље у Ули­ци Ми­је Ко­ва­че­ви­ћа број 1 на­ла­зи се Спо­ме­ник из­ги­ну­лим рат­ни­ци­ма у про­шлим ра­то­ви­ма за спас, сло­бо­ду и ује­ди­ње­ње Отаџ­би­не (1912–1919). Ме­ђу они­ма ко­ји су да­ли жи­вот за Ср­би­ју су и 132 је­вреј­ска хе­ро­ја. Упра­во овај спо­ме­ник го­во­ри о по­ве­за­но­сти срп­ског и је­вреј­ског на­ро­да на овим про­сто­ри­ма. На вр­ху обе­леж­ја на­ла­зи се дво­гла­ви орао – јед­на ње­го­ва гла­ва гле­да пре­ма зе­мљи, а дру­га ка не­бу јер јед­на ту­гу­је за жр­тва­ма, а дру­га гле­да у сло­бо­ду.  

– Ис­под су грб са че­ти­ри оци­ла, Да­ви­до­ва зве­зда и Ње­го­ше­ви сти­хо­ви из „Гор­ског ви­јен­ца” по­све­ће­ни хе­ро­ји­ма па­лим за сло­бо­ду. У под­нож­ју спо­ме­ни­ка је вој­нич­ко обе­леж­је – пу­шка, са­бља, шај­ка­ча. 

На хо­ри­зон­тал­ним и вер­ти­кал­ним пло­ча­ма ис­пи­са­на су име­на по­ги­ну­лих, а крај њи­хо­вих име­на оста­вље­ни ка­мен­чи­ћи, јер на овом ме­сту по­чи­ва­ју и зем­ни оста­ци из­ги­ну­лих ју­на­ка. Оста­вља­ње ка­мен­чи­ћа на гро­бу је­дан је од је­вреј­ских оби­ча­ја – об­ја­шња­ва Ми­ро­слав Грин­валд, пред­сед­ник ко­ми­си­је за гро­бље „Хе­вра Ка­ди­ша”.

Кроз гро­бље во­ди цен­трал­на ста­за окру­же­на бо­ро­ви­ма ста­рим не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. 

На кра­ју те ста­зе на­ла­зи се још јед­но ве­ли­ко обе­леж­је – Спо­ме­ник жр­тва­ма Хо­ло­ка­у­ста, рад чу­ве­ног ар­хи­тек­те и не­ка­да­шњег гра­до­на­чел­ни­ка Бог­да­на Бог­да­но­ви­ћа. По­диг­нут је у знак се­ћа­ња на Је­вре­је стра­да­ле од 1941. до 1945. го­ди­не. Ово, пр­во од зна­чај­них Бог­да­но­ви­ће­вих де­ла, из­гра­ђе­но је од ка­ме­на. У зид и ста­зу ко­ја во­ди ка ње­му угра­ђе­ни су де­ло­ви је­вреј­ских ку­ћа сру­ше­них за вре­ме бом­бар­до­ва­ња и оку­па­ци­је Бе­о­гра­да. По­сто­је три вер­зи­је ко­је се мо­гу чу­ти ка­да је реч о сим­бо­ли­ци спо­ме­ни­ка.

(Фото Д. Жарковић)

Пре­ма пр­вој, јед­но кри­ло спо­ме­ни­ка пред­ста­вља Се­фар­де, а дру­го Ашке­на­зе. Про­стор из­ме­ђу њих сим­бо­ли­ше Мој­си­је­во раз­два­ја­ње мо­ра и во­ђе­ње на­ро­да пре­ма сло­бо­ди. Ту сло­бо­ду сим­бо­ли­ше ме­но­ра, свећ­њак ко­ји је у овом спо­ме­ни­ку оште­ћен ка­ко би се при­ка­за­ло стра­да­ње је­вреј­ског на­ро­да. Пре­ма дру­гој вер­зи­ји, спо­ме­ник пред­ста­вља та­бли­це са за­по­ве­сти­ма ко­је је Мој­си­је до­био од Бо­га, и тре­ћа је да се на јед­ном кри­лу на­ла­зе ша­ке ко­је сим­бо­ли­шу пле­ме Ко­е­на, а на дру­гом бо­кал ко­ји је сим­бол Ле­ви­ја. 

У скло­пу спо­ме­ни­ка на­ла­зи се и спо­мен-ко­стур­ни­ца у ко­ју су по­ло­же­ни оста­ци 197 је­вреј­ских жр­та­ва фа­ши­зма.

– На овом ме­сту на­ла­зи се и ур­на Бог­да­на Бог­да­но­ви­ћа, ко­ја је из Бе­ча у Бе­о­град пре­не­та 2011. го­ди­не. Ње­го­ва по­след­ња же­ља је би­ла, иако ни­је био Је­вре­јин, да му се по­смрт­ни оста­ци на­ла­зе на Се­фард­ском гро­бљу, што је на­ша за­јед­ни­ца и одо­бри­ла. Крај ње­го­ве је и ур­на ње­го­ве су­пру­ге – ка­же Грин­валд.

У јед­ном де­лу гро­бља по­диг­нут је Спо­ме­ник кла­дов­ском тран­спор­ту у спо­мен на Је­вре­је ко­ји су 1939. го­ди­не бе­же­ћи од на­ци­зма кре­ну­ли ка Све­тој зе­мљи. За­у­ста­вље­ни су на гра­ни­ци Ру­му­ни­је и вра­ће­ни у Ср­би­ју. У Кла­до­ву су про­ве­ли не­ко­ли­ко ме­се­ци, а по­том су пре­ба­че­ни у Ша­бац. Нај­ве­ћи део му­шка­ра­ца је 1941. го­ди­не по­сле оку­па­ци­је зе­мље по­би­јен у За­са­ви­ци код Шап­ца. Же­не и де­ца су по ја­кој зи­ми 1942. го­ди­не на­те­ра­не да пе­шке кре­ну ка Бе­о­гра­ду. Пре­жи­ве­ле су је­два сти­гле до ло­го­ра на Сај­ми­шту где су умо­ре­не у ка­ми­о­ну са га­сом.

Спо­ме­ник је по­ди­гла Је­вреј­ска оп­шти­на из Бе­ча, пре­ма про­јек­ту ар­хи­тек­те Ан­дри­је Ме­шу­ла­ма по­сле пре­но­са 800 жр­та­ва оба­вље­ног 1959. го­ди­не.

Пр­во се­фард­ско гро­бље по­диг­ну­то је 1888. го­ди­не у Дал­ма­тин­ској ули­ци, али је 1925. го­ди­не пре­се­ље­но на да­на­шњу адре­су. На том ме­сту пре гро­бља на­ла­зио се плац ша­бач­ког тр­гов­ца Ђор­ђа Кур­то­ви­ћа ко­ји је он про­дао је­вреј­ској за­јед­ни­ци. Гро­бље са­да об­у­хва­та 12.748 ква­драт­них ме­та­ра и на ње­му се на­ла­зи око 4.000 над­гроб­них спо­ме­ни­ка.  

 

Ху­го Бу­ли до­нео пр­ву фуд­бал­ску лоп­ту у Ср­би­ју

С де­сне стра­не бо­ро­ве але­је на­ла­зи се гроб­ни­ца чу­ве­не по­ро­ди­це Бу­ли. Ху­го Исак Бу­ли до­нео је пр­ву фуд­бал­ску, ко­жну лоп­ту у Ср­би­ју као су­ве­нир са сту­ди­ја у Бер­ли­ну и уче­ство­вао је у осни­ва­њу пр­вог лоп­тач­ког дру­штва код нас. Стра­дао је у ду­ше­гуп­ци и из­ба­чен из ње та­ко да му се гроб не зна. Био је син чу­ве­ног тр­гов­ца, пред­сед­ни­ка је­вреј­ске оп­шти­не и на­род­ног по­сла­ни­ка Еди­ди­ја Бу­ли­ја. У овој гроб­ни­ци по­чи­ва и Бен­ци­он Бу­ли, бан­кар, др Да­вид Бу­ли, Мер­ку­ша Бу­ли, пред­сед­ни­ца је­вреј­ског жен­ског дру­штва… Пла­ни­ра­но је да гроб­ни­ца ове го­ди­не бу­де об­но­вље­на. 

Коментари0
b6a07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља